Državljani trećih zemalja koji dobiju odluku o povratku moraće da napuste teritoriju EU, odluka je koju su poslanici Evropskog parlamenta usvojili na sednici u Strazburu.
Nova pravila imaju za cilj da pojednostave i ubrzaju procedure, uz puno poštovanje osnovnih prava i međunarodnog prava, uključujući princip non-refoulement (zabrana prisilnog vraćanja u zemlju gde postoji opasnost od progona) i zabranu kolektivnih proterivanja, uz istovremeno sprečavanje zloupotreba i neovlašćenih kretanja unutar EU, navodi se u saopštenju u koje je EUpravo zato imao uvid.
Neformalni dogovor postignut 1. juna sa Savetom EU usvojen je na plenarnom zasedanju, sa 418 glasova za, 218 protiv i 30 uzdržanih.
Obaveza odlaska i saradnje
Migranti, državljani trećih zemalja koji podležu odluci o povratku, moraće da sarađuju sa vlastima. Radi pripreme povratka, mogu biti zadržani (pritvoreni) na osnovu individualne procene, na primer ako ne sarađuju, ako postoji rizik od bekstva ili bezbednosni rizik.
Pritvor mora da naredi administrativni ili sudski organ i može trajati do 24 meseca. Moguće je produženje do šest meseci ako se okolnosti promene, pojave nove informacije ili se poboljša saradnja sa trećom zemljom. Ako osoba pređe u drugu državu članicu, može početi novi period pritvora.
Države članice mogu takođe zahtevati redovno javljanje vlastima ili obavezu boravka na određenoj adresi. Kao alternativa pritvoru mogu se primeniti finansijske garancije ili elektronski nadzor. Nacionalne vlasti mogu sprovoditi posebne istražne radnje kako bi pripremile ili obezbedile efikasan povratak. To može uključivati pretrage osoba, stanova ili drugih prostora, uz sudsko ili administrativno odobrenje, kao i zaplenu ličnih stvari i elektronskih uređaja.
Sve mere moraju poštovati osnovna prava i biti podložne pravnim zaštitama i pravnim lekovima u skladu sa EU i nacionalnim pravom.
Sporazumi sa zemljama van EU za prihvat vraćenih lica
Moguće je prebacivanje migranata sa odlukom o povratku (osim maloletnika bez pratnje) u "centre za povratak" na teritoriji treće zemlje koja pristaje da ih prihvati, na osnovu sporazuma koji zaključuje država članica EU.
Ti sporazumi mogu se sklapati samo sa državama koje poštuju ljudska prava, međunarodno pravo i princip zabrane vraćanja (non-refoulement).
Nacionalne vlasti moraju obavestiti Evropsku komisiju i druge države članice pre početka primene.
Izvestilac Malik Azmani (Renew, Holandija) poručio je da je "danas Evropa isporučila rezultate nečeg što se dugo čeka".
"Ljudi s pravom očekuju da oni koji nemaju pravo boravka budu vraćeni u zemlje porekla. Zato mi je prioritet efikasna i realna politika povratka. Posle skoro 20 godina zastoja, Evropa je konačno dobila sistem povratka," rekao je on nakon sednice.
Sledeći koraci
Nakon usvajanja u Parlamentu, tekst mora formalno da usvoji i Savet EU i da bude objavljen u Službenom listu EU pre nego što stupi na snagu.
Neke odredbe, uključujući “centre za povratak”, procenu starosti maloletnika i spoljne aspekte povratka, primenjuju se odmah. Ostale odredbe koje zahtevaju pripremu stupaju na snagu 12 meseci nakon početka primene zakona.
(EUpravo zato.rs)