Za građane Zapadnog Balkana evropske granice već dugo nisu samo geografske, već političke i simbolične linije koje određuju koliko je region zaista deo Evrope. Iako zemlje regiona godinama sprovode reforme i usklađuju zakonodavstvo sa Evropskom unijom, ulazak u Šengen i dalje deluje kao neizvestan cilj.
Dok se u Briselu govori o integraciji i zajedničkom evropskom prostoru, na granicama Balkana i dalje opstaju višesatna čekanja, kontrole i nepovjerenje. Pitanje više nije samo kada će Zapadni Balkan ući u Šengen, već da li Evropska unija zaista vidi region kao ravnopravni deo svoje budućnosti.
Slobodno putovanje bez graničnih kontrola, u okviru Šengenskog prostora, sada je moguće za 29 država, od kojih je 25 članica EU. Evrntualni zajednički ulazak Zapadnog Balkana u Šengen, uprkos "dobroj volji i ujedinjenim pozivima Brisela da to učini", stručnjaci ocenjuju kao nemoguć jer su država u različitim fazama evropskih integracija.
Šta poručuju države Zapadnog Balkana?
Zvaničan Beograd, međutim, smatra da je sasvim realno da Evropa otključa "pun potencijal uključivanja regiona u Šengen", što je bila poruka na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova EU i Zapadnog Balkana 11. maja u Briselu, preneo je srpski šef diplomatije Marko Đurić.
Tu ideju podržava i ministar evropskih integracija Srbije Nemanja Starović, koji je ocenio da bi uključivanje Zapadnog Balkana u Šengenski prostor "bio dobar i opipljiv korak".
Zemlje Zapadnog Balkana imaju bezvizni režim sa EU, koji podrazumeva putovanje bez viza, ali najviše 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana unutar šengenskog prostora.
U Podgorici ističu da podržavaju inicijative koje doprinose evropskim integracijama regiona, većoj bezbednosti i slobodnijem kretanju ljudi, ali naglašavaju da Crna Gora nije bila konsultovana povodom predloga o uključivanju Zapadnog Balkana u Šengen.
Iz Ministarstva spoljnih poslova poručuju da regionalne inicijative zahtevaju prethodnu koordinaciju i zajednički dogovor svih država.
Podsećaju i da Crna Gora već godinama sprovodi reforme usklađene sa šengenskim standardima i razvija sistem integrisanog upravljanja granicama, dok prioritet ostaje punopravno članstvo u Evropskoj uniji zasnovano na ispunjavanju kriterijuma. Zvanična Podgorica očekuje ulazak u EU do 2028. godine.
Iskustva Hrvatske, Bugarske i Rumunije
Primeri susednih država pokazuju da članstvo u Šengenu dolazi znatno kasnije od ulaska u Evropsku uniju. Hrvatska je na pristupanje šengenskoj zoni čekala deset godina nakon ulaska u EU, dok su Bugarska i Rumunija taj proces završile gotovo dve decenije kasnije.
Bivša hrvatska ministarka spoljnih i evropskih poslova Vesna Pusić ocenjuje da je članstvo u EU ključni politički cilj, dok pristupanje Šengenu i evrozoni dolazi tek nakon toga. Prema njenom stavu, teško je zamisliti scenario u kojem bi neka država postala deo Šengena pre ili istovremeno sa ulaskom u Evropsku uniju.
Ona podseća da je Hrvatska bila tehnički spremna za Šengen i pre formalnog prijema, ali da su političke okolnosti unutar EU imale važnu ulogu. Evropska unija, kako navodi, nije želela da Hrvatska postane članica šengenske zone mnogo pre Bugarske i Rumunije, koje su još čekale završetak procesa.
Hrvatska je ušla u Evropsku uniju 2013, a deo Šengena postala je 2023. godine. Bugarska i Rumunija, koje su članice EU od 2007, u šengensku zonu su primljene tek 2025. godine.
Bezbednost kao prednost ili rizik
Srpski šef dilomatije Marko Đurić je, obrazlažući zašto bi Šengen trebalo otvoriti za Zapadni Balkan, rekao da "tvrde granice prekidaju krvotok ekonomije i turizma".
Takođe je izneo procenu da bi to "dovelo do 50 milijardi evra nove ekonomske aktivnosti, a ne bi umanjilo bezbednost EU".
Međutim, Bojana Zorić iz ISS-a ocenjuje da bi iz perspektive bezbednosti, većina država članica prerano proširenje Šengena na Zapadni Balkan pre videla kao potencijalni rizik nego kao neposrednu prednost, prenosi RSE.
Ona podseća da se Šengen temelji na međusobnom poverenju da svaka država učesnica može učinkovito da štiti spoljnu granicu Unije.
"S obzirom na trajnu zabrinutost oko neregularnih migracija, organiziranog kriminala, korupcije i neujednačenih institucionalnih kapaciteta u dijelovima regije, mnoge vlade članica EU vjerojatno bi ostale oprezne", ocenila je.
Zorić smatra da je od brzog pristupanja realniji scenario postupna integracija kroz jačanje saradnje sa Frontexom, dalje usklađivanje sa viznom politikom EU i poboljšanje upravljanja granicama.
ocenjuje da je napredak zemalja Zapadnog Balkana u približavanju šengenskim standardima neujednačen i da nijedna država regiona trenutno nije potpuno spremna za pristupanje Šengenu. Pozivajući se na izveštaje Evropske komisije za 2025. godinu, ona navodi da se od država regiona traži dodatno usklađivanje vizne politike i jačanje bezbednosnih kontrola.
Srbiji se preporučuje stroža kontrola državljana trećih zemalja koji ulaze bez viza, posebno iz država koje predstavljaju migracioni ili bezbednosni rizik, kao i rigoroznije provere prilikom dodele državljanstva. Evropska komisija upozorava i na moguće bezbednosne posledice omogućavanja bezviznog pristupa EU državljanima Rusije preko srpskog pasoša.
Od Crne Gore se očekuje ukidanje bezviznih sporazuma sa državama koje nemaju liberalizovan vizni režim sa Evropskom unijom, dok se Bosni i Hercegovini zamera nedovoljno usklađena vizna politika i slabo upravljanje granicama. Evropska komisija upozorava i na manjak kadra u graničnoj policiji BiH, gde je i dalje nepopunjena četvrtina predviđenih radnih mesta.
(EUpravo zato.rs)