Migracija u Evropsku uniju prošle godine podigla je broj stanovnika na rekordni nivo, uprkos konstantnom padu nataliteta. Evropske vlade, međutim, pod pritiskom rastućeg nezadovoljstva građana, uvode sve stroža ograničenja za nove dolaske, prenosi Reuters.
Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard istakla je da je priliv radnika iz zemalja van evrozone značajno doprineo otpornosti evropske privrede, iako se istovremeno beleži sve veća sklonost kraćem radnom vremenu i pad životnog standarda u pojedinim sektorima.
"Iako su 2022. godine činili tek oko 9 odsto ukupne radne snage, strani radnici zaslužni su za polovinu njenog rasta u poslednje tri godine", rekla je Lagard na godišnjem simpozijumu američkih Federalnih rezervi u Džekson Holu, u Vajomingu.
Ona je naglasila da bi bruto domaći proizvod Nemačke bio oko 6 odsto niži nego 2019. godine bez stranih radnika, dok snažan oporavak Španije nakon pandemije u velikoj meri pripisuje upravo njima.
Ukupna populacija EU prošle godine dostigla je rekordnih 450,4 miliona ljudi zahvaljujući imigraciji, iako Unija već četiri godine zaredom beleži prirodni pad broja stanovnika.
Politička posledica ovakvog razvoja je rast podrške desnim partijama. Nova nemačka vlada već je suspendovala programe spajanja porodica i preseljenja, u pokušaju da povrati podršku birača koji sve više gravitiraju ka krajnje desnoj Alternativi za Nemačku.
(EUpravo zato.rs)