Ove godine se navršava 35 godina od pada rumunskog predsednika Nikolaja Čaušeskua, a Temišvar bogatim programom obeležava godišnjicu kada je zemlja krenula putem demokratije i Evrope.
Veliki broj izložbi, debata, konferencija, filmova, koncerata i drugih manifestacija podseća na značaj decembra 1989. godine.
Program "35 godina slobode" označava putovanje, nacionalno i evropsko, koje je kulminiralo tog 20. decembra 1989. kada je Temišvar postao prvi rumunski grad oslobođen komunističke vladavine.
Ovih dana je Temišvar pun srpskih turista koji žele da se počaste na njihovom novogodišnjem adventu, ali usred tih zimskih avantura možete posetiti i neku od izložbi koje podsećaju na pad Čaušeskua.
Na Trgu slobode vam je na raspolaganju izložba jednostavnog naziva "35" koja se može videti do kraja januara 2025.
Idejni tvorac je umetnik Florijan Adrijan Pop koji je kombinovao fotografije, slike, video i umetničke instalacije.
"Želeli smo da napravimo vezu između istorijskog dela tih događaja i, 35 godina kasnije, transformišemo ih u umetnički manifesto", rekao je fotograf Katalin Regea koji je i sam načinio veliki broj fotografija tokom demonstracija 1989. godine.
Kako je pao Čaušesku?
Revolt protiv Čaušeskuovog režima počeo je sredinom decembra u Temišvaru, ali je brzo ugušen.
Međutim, pobuna se brzo proširila zemljom, kulminirajući demonstracijama stotina hiljada ljudi u Bukureštu, posle pažljivo sročenog, ali na kraju ipak neuspešnog govora Čaušeskua, održanog 21. decembra 1989. godine.
Čaušesku je pogrešno procenio raspoloženje naroda dok je krivio "fašističke agitatore" za izbijanje nemira u Temišvaru. Nije očekivao da će masa odgovoriti povicima: "Temišvar! Temišvar!".
Pokušao je da ih umiri, obećavajući razne pogodnosti i veće plate, ali nezadovoljstvo je samo raslo. Obraćanje naciji je emitovano na državnoj televiziji, ali je prenos naglo prekinut.
Izbili su krvavi neredi koji su na kraju okončali 21 godinu Čaušeskuove despotske vladavine i 42 godine komunističkog režima u Rumuniji.
Usredsređen na otplaćivanje stranog duga osamdesetih, Čaušesku je pokrenuo niz mera štednje koje su gurnule zemlju i njen narod u ekonomsku krizu.
Istovremeno, trošio je ogromne sume novca na megalomanske projekte kao što je izgradnja Narodne palate, i dan-danas jedna od najvećih građevina na svetu.
Nezadovoljstvo je raslo. Osim toga, društvom je i dalje harala Sekuritatea - jedna od najvećih i najstrašnijih tajnih policija u Istočnom bloku.
Smatralo se da je osamdesetih svaki četvrti čovek bio doušnik Čaušeskuove tajne policije.
Kada je rumunski lider video da se masa ne smiruje, sa suprugom Elenom je napustio Bukurešt i uputio se helikopterom u palatu Snagov, a onda u Trgovište.
Međutim, tu ih je uhapsila mesna policija. Suđenje je trajalo svega tri dana, a na Božić 25. decembra 1989. su streljani. Haos se smirio dva dana kasnije, a onda je počelo novo poglavlje za Rumuniju.
Iste godine je pao Berlinski zid, ali se može reći da je slom komunističkih režima u drugim državama prošao prilično mirno u odnosu na to kako se narod obračunao sa bračnim parom Čaušesku.
Rumunija je 1. januara postala članica Evropske unije zajedno sa Bugarskom čime je završen peti krug proširenja, a dve zemlje uskoro postaju i deo Šengena.
(EUpravo zato)