Uprkos tome što danima gotovo da nema dnevnog svetla, uz periode veoma niskih temperatura, ljudi koji žive u severnoj Evropi i iznad Arktičkog kruga naučili su kako mentalno i fizički da se nose sa zimskim "bluzom", koji kod nekih može da počne već u oktobru, a da potraje sve do aprila.
Zimski solsticij pada 21. decembra i označava najkraći dan i najdužu noć na severnoj hemisferi. Iako se posle toga količina dnevnog svetla postepeno povećava, zima je još daleko od kraja.
Novinska agencija AP razgovarala je sa stručnjacima iz Norveške, Švedske i Finske o tome kako se boriti protiv zimskog neraspoloženja. Evo njihovih saveta o tome kako doslovno, tako i figurativno, pronaći malo svetla tokom najmračnijih meseci u godini:
Redovan san i društveni kontakti su ključ
Dr Timo Partonen, istraživač sa Finskog instituta za zdravlje i blagostanje, objašnjava da tamna zima utiče na naš cirkadijalni ritam.
Zbog manjka dnevnog svetla, naš unutrašnji biološki sat ne može pravilno da se resetuje i uskladi, što remeti san. Zimi često spavamo duže, kaže on, ali se ne budimo odmorno i umor nas prati tokom celog dana.
Partonen savetuje korišćenje tzv. "dawn simulatora", odnosno svetlosnog budilnika, koji postepeno osvetljava prostoriju i omogućava lakše buđenje.
Pored toga, tokom zime češće se povlačimo iz društva. Postajemo razdražljiviji, skloniji svađama i generalno manje raspoloženi za druženje.
Zato je važno održati kontakte sa ljudima, kaže on, jer se simptomi retko popravljaju u izolaciji.
Pošto je fizička aktivnost jedna od najefikasnijih strategija protiv zimskog bluza, predlaže da trening podelite s prijateljem, lakše je, a može da pomogne i protiv zimskog gojenja, koje obično iznosi između dva i pet kilograma godišnje, naročito zbog pojačanih želja za ugljenim hidratima u večernjim satima.
Svetlosna terapija sve češći savet
Procene govore da milioni ljudi širom sveta pate od sezonske depresije, poznate kao SAD (Seasonal Affective Disorder). Kod obolelih se simptomi najčešće javljaju u jesen, a povlače u proleće ili leto. Postoji i blaži oblik, sub-sindromski SAD, kao i letnji tip sezonske depresije, iako se o njemu manje zna.
Naučnici sve bolje razumeju kako specijalizovane ćelije u oku reaguju na plavi deo svetlosnog spektra i pretvaraju ga u signale koji utiču na raspoloženje i budnost. Sunčeva svetlost obiluje plavom svetlošću, pa kada ove ćelije apsorbuju taj deo spektra, centri u mozgu zaduženi za budnost postaju aktivniji, osećamo se budnije, pa i srećnije.
Istraživačica Ketlin Roklajn sa Univerziteta u Pitsburgu ispitivala je kako ljudi sa i bez SAD reaguju na plavu svetlost. Pokazalo se da su osobe sa SAD znatno manje osetljive na nju, posebno tokom zime, što ukazuje na mogući uzrok zimskog pada raspoloženja.
U težim slučajevima neophodna je stručna pomoć i antidepresivi. Prof. Kristijan Benedit sa Univerziteta u Upsali preporučuje svetlosnu terapiju i osobama sa SAD i onima koji imaju blaže simptome zimskog bluza.
"To nije nikakva sudbina protiv koje ne možete ništa da uradite. Postoje načini da se utiče na to", kaže Benedit.
Jutarnja rutina svetlosne terapije, pomoću uređaja koji emituju svetlost i do 20 puta jaču od običnog kućnog osvetljenja, može biti od velike pomoći i ljudima sa dijagnozom i onima bez nje.
Terapija pomaže da se "pokrene" cirkadijalni ritam i podigne nivo serotonina, objašnjava Benedit.
Istraživanja preporučuju korišćenje lampe jačine oko 10.000 luksa, u trajanju od 30 minuta svakog jutra. Cena ovih uređaja kreće se od 70 do 400 dolara, ali mnogi proizvodi reklamirani za SAD nisu dovoljno jaki da bi bili efikasni. Neka osiguranja pokrivaju deo troškova ako postoji dijagnoza.
Partonen savetuje korišćenje i svetlosnog budilnika i lampe za terapiju u prepodnevnim satima.
Jel univerziteta Jejl sastavio je listu preporučenih proizvoda, a nevladina organizacija CET objavila je potrošački vodič za izbor odgovarajućeg uređaja.
Pozitivna perspektiva kao strategija preživljavanja
Ne zaboravite ni mentalni pristup: važno je da prihvatite zimu umesto da je doživljavate kao teret, kaže Ida Solhoug, profesorka psihologije na Univerzitetu u Tromseu, najsevernijem univerzitetu na svetu.
Negovanje pozitivnog stava i razvijanje zahvalnosti prema smeni godišnjih doba deo je tradicionalnog norveškog pogleda na život, ističe ona, i to može značiti ogromnu razliku kad mesecima jedva da vidite sunce.
"To je deo kulture", kaže Solhoug.
Preporučuje i da se posvetite aktivnostima, i u kući i napolju. U zatvorenom, prepustite se "higeu", danskom konceptu udobnosti: ćebe, film, topla atmosfera.
Ali nemojte prespavati celu zimu. Nakon filma, izađite napolje sa termosom i napravite "fiku", tradicionalnu švedsku pauzu za kafu. Čak i kad je oblačno, kratka šetnja na svežem vazduhu može da pomogne. A ako ste hrabri, probajte hladno kupanje, popularno u nordijskim zemljama.
Solhoug svake nedelje pokušava da skoči u ledeno more kod Tromsea, ostrva 350 kilometara severno od Arktičkog kruga. Kaže da je taj ritual obnavlja tokom duge zime.
"Izazovite sebe da pronađete svetlo u mraku", poručuje ona.
Na kraju, kako mnogi na severu vole da kažu: ne postoji loše vreme, već samo loša garderoba.
Predsednik Finske Aleksander Stab takođe ima svoje savete za preživljavanje nordijske zime. Na pitanje AP-a kako izdržati hladnu sezonu, odgovorio je veoma konkretno:
"Uđite u ledenu vodu, pa onda u saunu, pa opet u ledenu vodu, pa ponovo u saunu, zatim pod tuš i napolje. Tako ćete izdržati", rekao je Stab.
(EUpravo zato/AP)