- Aktivistkinje udruženja Kulturni Cerak iz Beograda dobile su nagradu Heroji nasleđa za doprinos očuvanju Ceraka Vinograda i rada sa lokalnom zajednicom.
- Žiri je odluku doneo jednoglasno među 37 nominacija, a nagrada je dodeljena za zaštitu, interpretaciju i unapređenje kulturnog nasleđa naselja.
Aktivistkinje udruženja „Kulturni Cerak“ iz Beograda – Tamara Nikolić Prodić, Nađa Vujović Filipovski i Olivera Gaborov Lazić - osvojile su ovogodišnju nagradu Heroji nasleđa za lični doprinos u oblasti nasleđa koju su ustanovili Delegacija Evropske unije u Srbiji i Evropa Nostra Srbija u okviru Dana evropske baštine.
Ovogodišnje dobitnice nominovali su Fondacija Milenija i Darko Marušić (MDM) i Žensko arhitektonsko društvo (ŽAD).
Žiri nagrade „Heroji nasleđa“, na osnovu pristiglih predloga i nakon pažljive analize 37 dostavljenih nominacija, jednoglasno je doneo ovu odluku za izuzetan i kontinuiran doprinos zaštiti, očuvanju, interpretaciji i unapređenju kulturnog nasleđa naselja Cerak Vinogradi, kao i za pokretanje i razvoj aktivnosti koje okupljaju lokalnu zajednicu oko vrednosti prostora koji predstavlja njihov dom.
Ovogodišnji Dani evropske baštine obeleženi su temom „Čuvari nasleđa: Kako ga oživeti, sačuvati i preoblikovati“.
„Kulturni Cerak pokazuje šta jedna mala lokalna organizacija može da postigne kada građani preuzmu odgovornost za prostor u kojem žive. Njihov model povezuje očuvanje urbanog i prirodnog nasleđa sa učešćem građana, kulturom, javnim prostorom i solidarnošću, i može biti primenjen i u drugim lokalnim zajednicama. Istovremeno, uspeli su da ožive društveni život svog naselja. Na neki način, ovogodišnja nagrada pripada čitavoj zajednici – svima onima koji su postali čuvari ovog nasleđa, koji mu daju novi život, čuvaju ga i iznova osmišljavaju. To snažno odjekuje sa temom Evropskih dana baštine 2026. godine: Čuvari nasleđa: Kako ga oživeti, sačuvati i preoblikovati“. Čestitamo!“, uputio je čestitku dobitnicama ambasador Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat.
Kulturni Cerak
Cerak Vinogradi, jedno od najznačajnijih ostvarenja jugoslovenske kasnomodernističke stambene arhitekture, odlikuje jedinstvena povezanost arhitekture, urbanizma i prirodnog okruženja. Upravo na tim vrednostima zasnovan je rad „Kulturnog Ceraka“, koji kroz edukativne programe, javne događaje, digitalizaciju arhivske građe, komunikaciju sa stanovnicima i konkretne akcije u prostoru doprinosi očuvanju i boljem razumevanju nasleđa ovog naselja. Njihov rad pokazuje da zaštita kulturnog nasleđa nije samo pitanje očuvanja fizičkih struktura, već i stvaranja uslova da zajednica aktivno učestvuje u njegovom očuvanju i budućem razvoju.
Organizovanjem edukativnih šetnji i radionica, marketa, piknika, bioskopa na otvorenom, koncerata i humanitarnih akcija, kao i kroz aktivnosti usmerene na unapređenje zelenih površina, sportskih terena i javnog prostora, "Kulturni Cerak“ povezuje nasleđe sa svakodnevnim životom stanovnika. Posebna vrednost njihovog pristupa je u povezivanju stručnog znanja arhitekture i urbanizma sa građanskim angažmanom, međugeneracijskom razmenom i neposrednim učešćem zajednice. Žiri je prepoznao ovaj model kao primer savremenog, živog pristupa zaštiti urbanog nasleđa i kao podsticaj drugim lokalnim zajednicama da preuzmu aktivnu ulogu u brizi o prostoru koji dele.
„Nije bilo lako doneti odluku, ali je ona nakon plodne diskusije donesena jednoglasno. Pobedila je ideja i aktivizam duboko prožet komšijskom solidarnošću, oživljavanjem urbane kulture, društvenog života i kulturne decentralizacije. Tamara Nikolić Prodić, Nađa Vujović Filipovski i Olivera Gaborov Lazić, članice udruženja Kulturni Cerak svoja znanja i umeća u oblasti arhitekture i urbanizma stavile su u službu očuvanja naselja Cerak Vinograd. One su sa malo materijalnih sredstava učinile mnogo, začinjeno ljubavlju prema svom životnom prostoru. Njihov herojski poduhvat vapi za svekolikom podrškom, uključujući i vraćanje prvobitne namene i arhitektonsko-urbanističkih rešenja ove jedinstvene celine, čije su vrednosti verifikovane na međunarodnom nivou“, izjavila je dr Slavica Vujović, predsednica Evropa Nostra Srbije i predsednica žirija.
Milena Minja Bogavac, članica žirija i poznata srpska dramaturškinja (Reflektor teatar) istakla je da od kada je ova nagrada ustanovljena, sa velikim interesovanjem prati njene dobitnike i čita obrazloženja žirija, sa željom da bolje razume šta sve podrazumevamo pod nasleđem i na koje načine ono može ostati živo, relevantno i podsticajno u savremenom trenutku. „U tom smislu, čini mi se da je ovogodišnju nagradu zapravo ponela čitava zajednica - komšiluk okupljen oko ideje da razvija svoje naselje, čuva njegovo nasleđe i istovremeno neguje kulturu življenja u njemu. Verujem da grupa Kulturni Cerak može svima nama biti važna inspiracija i primer kako se odnos prema nasleđu može graditi kao savremena, participativna i živa praksa, ali i kako možemo učiniti život u sopstvenim naseljima smislenijim i sadržajnijim“, istakla je Bogavac.
Na ovogodišnji konkurs za nagradu Heroji nasleđa pristiglo je ukupno 37 nominacija, koje svedoče o raznovrsnosti inicijativa i pojedinaca posvećenih očuvanju, istraživanju i savremenom tumačenju nasleđa u Srbiji. Najviše nominacija odnosilo se na nematerijalno kulturno nasleđe (10), zatim na istraživanja, popularizaciju, promociju i korišćenje nasleđa (9), dok su zastupljeni i književnost, novinarstvo i prosveta (5), muzika (4), muzeologija, bibliotekarstvo i memorijali (4), arhitektura i kulturni predeo (3), kao i film i fotografija (2). Među nominovanima je bilo 17 žena i 15 muškaraca, uz dve ženske i tri mešovite grupe.
Nominacije su pristigle iz različitih delova Srbije – 24 odnosile su se na užu Srbiju i teritoriju Srbije u celini, 10 na Vojvodinu, 2 na Beograd, dok je jedna nominacija stigla sa Kosova. Ova raznovrsnost pokazuje da briga o nasleđu danas prevazilazi tradicionalne okvire zaštite spomenika i institucija kulture i obuhvata širok spektar aktivnosti, zajednica i pojedinaca koji nasleđe čuvaju, tumače, oživljavaju i prenose novim generacijama.
Ovogodišnji žiri činile su:
dr Slavica Vujović, predsednica žirija i predsednica Evropa Nostra Srbija
Sena Marić, Delegacija EU u Srbiji
dr Katarina Živanović, Evropa Nostra Srbija
dr Dubravka Preradović, Evropa Nostra Srbija
Milena Minja Bogavac, Reflektor teatar
Svetlana Spajić, dobitnica nagrade Heroji nasleđa za 2024. godinu
Valentina Moravčević, Ansambl Generalštab, dobitnica nagrade Heroji nasleđa za 2025. godinu
Manifestaciju Dani evropske baštine ustanovio je Savet Evrope 1985. u Francuskoj, ali se od 1999. vodi kao zajednička inicijativa Evropske komisije i Saveta Evrope. Dani evropske baštine omogućavaju građanima da istražuju kulturu kroz tematske događaje i otkrivaju istoriju ljudi i lokaliteta koji su doprineli oblikovanju kulture i nasleđa Evrope.
(EUpravo zato/Evropska kuća)
