Među zemljama koje se najviše naoružavaju su one u Evropi koje decenijama nisu dovoljno ulagale u svoje vojske.
Zbog talasa kupovine oružja zadnjih godina u javnosti se stvorio utisak da se Hrvatska intenzivno naoružava, ali podaci pokazuju da je to naoružavanje značajno manje nego u ostalim državama Evrope.
Primera radi, Mađarska i Srbija zadnjih godina znatno više povećavaju vojne troškove i one su među državama koje prednjače po tom pitanju na Starom kontinentu.
Mađarska prva u Evropi po rastu vojnih troškova, Srbija pri vrhu
Evropske države počele intenzivno da se naoružavaju i to ne samo od invazije Rusije na Ukrajinu nego od okupacije Krima. Podaci Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira pokazuju da su neke države udvostručile vojne troškove od 2015, a dve zemlje čak i utrostručile.
Mađarska je 2023. imala više nego trostruko veće troškove za vojsku u odnosu na 2015. Prošle godine su iznosili 3.88 milijardi dolara, a 2015. 1.15 milijardi dolara. To je najveći rast u cijeloj Evropi, ukoliko se ne računa Ukrajina.
Litvanija je utrostručila vojne troškove, a Letonija povećala za 161.8 posto. Nakon njih je Poljska, koja je 2023. potrošila 26.78 milijardi dolara, a 2015. 11.33 milijarde.
Među deset država koje su najviše povećale vojne troškove je i Srbija, koja je 2023. potrošila 1.84 milijarde dolara na vojsku, a 2015. 0.9 milijardi dolara.
Hrvatska je zabeležila blagi rast od 31.2 posto, odnosno s 0.98 milijardi dolara 2015. na 1.29 milijardi prošle godine.
Države koje su u istoriji iskusile uticaj Moskve najviše se naoružavaju
Iz podataka je jasno da su najveći rast vojnih troškova imale države sa istoka i severa Evrope. Okvirno, što je država dalje od Rusije, to je manje povećavala vojne troškove zadnjih godina. Ista zakonitost postoji i kada se gleda rast između 2019. i 2023, samo što Poljska zauzima prvu poziciju, a Mađarska drugu.
Za Litvaniju i Letoniju je jasan razlog povećanja vojnih troškova. Obe zemlje su u prošlom veku bile pod centralnom vlašću Moskve/Sankt-Peterburga, i nad njima se sprovodila rusifikacija, Litvanija se graniči s Rusijom preko ruske eksklave Kalinjingrada, a Letonija ima veliku rusku manjinu. Nedavna istorija je pokazala da sve te faktore Rusija koristi kao opravdanje za vojni napad.
Poljska se pak graniči sa Belorusijom, a njena istorija je pokazala da je uvek na putu Rusije tokom njenih pokušaja ekspanzije na zapad. Staljin je tek drugi vođa SSSR-a, na čije se nasleđe današnja Putinova Rusija poziva, koji je napao Poljsku u 20. veku. Prvi je bio Lenjin u Poljsko-sovjetskom ratu između 1918. i 1921.
Izdvaja se Mađarska, koja nema veliku rusku nacionalnu manjinu i ne graniči s Rusijom ili nekim od njenih satelita iako je u Mađarskoj revoluciji 1956. osetila "čizmu Moskve", kada je SSSR poslao tenkove da uguši pobunu u tadašnjoj Mađarskoj.
Oslanjanje na svoje snage
Marinko Ogorec za index.hr kaže da nema ništa čudno u tome što Mađarska radikalno povećava troškove za vojsku.
"Mađari nisu u idealnim odnosima s Rusijom. Nisam siguran ni koliko je uopšte moguće biti u dobrim donosima s Rusijom trenutno", pojašnjava on.
"Orban procenjuje da im je bolje da se oslone na svoje snage, a na tom tragu su i Poljaci. NATO je dobar zaštitni mehanizam, ali i Poljaci i Mađari sve više postaju svesni da bi morali sami da amortizuju početni udarac, dok ne profunkcionišu NATO mehanizmi. Verojatno je to osnovni razlog zašto Mađarska toliko povećava izdvajanje za obranu", zaključuje Ogorec.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
