Nakon predstavljanja godišnjeg izveštaja i planiranja operacija za 2026. godinu (AOPE), koji je sredinom marta održan u Varšavi u organizaciji Frontexa, jasno su se izdvojile ključne poruke i pravci budućeg delovanja evropskog upravljanja granicama.
Skup koji je krajem marta okupio više od 100 operativnih planera iz država članica EU, partnerskih zemalja i evropskih agencija, poslužio je kao važna tačka za sagledavanje dosadašnjih rezultata, ali i za definisanje prioriteta u godinama koje dolaze.
U fokusu trodnevnih razgovora bili su učinci zajedničkih operacija iz 2025, koordinacija aktivnosti koje se već sprovode tokom 2026, kao i postavljanje temelja za operativne planove za 2027. Poseban akcenat stavljen je na predstojeću primenu Pakta EU o migracijama i azilu, koji će značajno oblikovati budući rad na spoljnim granicama Unije.
Kroz niz sesija otvorena su i praktična pitanja operativne koordinacije na relaciji Frontex (evropska agencija za graničnu i obalsku stražu) i nadležnih institucija, od raspodele resursa i brzine njihove preraspodele u promenljivim okolnostima, do uloge obuke u jačanju kapaciteta za nove i postojeće misije. Upravo ovi aspekti danas se izdvajaju kao ključni za razumevanje šire slike i pravca u kojem se razvija evropski sistem upravljanja granicama.
"Ključni cilj procesa operativnog planiranja jeste da se obezbedi spremnost za raspoređivanje pripadnika Stalnog korpusa i opreme tamo gde su najpotrebniji, kao i da oni doprinesu evropskom integrisanom upravljanju granicama na najefikasniji i najdelotvorniji način," izjavila je Lotje Van Der Made, direktorka Odeljenja za operativno planiranje (Frontex).
Zajedničke operacije
Zajedničke operacije bile su centralna tema događaja. Frontex ima za cilj da svake godine sprovede najmanje jednu zajedničku operaciju sa svakom državom članicom EU; u 2026. to će iznositi više od 30 operacija duž spoljašnjih granica EU, od centralnog Mediterana do Baltika i Zapadnog Balkana.
Operacije u 2025. uključivale su aktivnosti u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Srbiji, kao i zajedničke akcione dane koji su rezultirali stotinama hapšenja u više oblasti.
Jedna od ponavljajućih tema bila je vrednost integrisanije saradnje između Frontexa i nacionalnih vlasti, koja prevazilazi pružanje dodatnih resursa i ide ka pravom operativnom partnerstvu.
"Frontex bi trebalo da bude više kao pravi partner državama članicama EU, a ne samo dobavljač dodatnih resursa," smatra Tuka Heijer, šef Sektora za specifično planiranje.
Još jedna ključna ideja o kojoj su učesnici konferencije diskutovali bila je koncept "dodatne vrednosti", ideja da Frontex doprinosi vrednosti graničnim operacijama, kao i partnerske zemlje. Kada Frontex kombinuje svoje resurse sa resursima partnera, to dovodi do unapređenih kapaciteta i boljih rezultata.
Među ključnim strateškim ciljevima bili su i jačanje Stalnog korpusa i stvaranje Snaga za brzu reakciju koje bi obezbedile i Frontexu i državama članicama EU operativnu fleksibilnost potrebnu za suočavanje sa izazovima na granicama gde god i kad god se pojave.
ETIAS i digitalno upravljanje granicama
Jedna od najznačajnijih tema bila je Evropski sistem putnih informacija i autorizacije (ETIAS), koji je Frontex razvio u bliskoj saradnji sa partnerima iz EU i koji bi trebalo da bude pokrenut krajem 2026. godine.
Kada postane operativan, ETIAS će uticati na procenjenih 1,4 milijarde putnika kojima nije potrebna viza, što predstavlja značajnu promenu u načinu na koji građani zemalja van EU ulaze u šengenski prostor.
"To je visoko kolaborativan projekat sa mnogo međusobno povezanih elemenata, odličan primer zajedničke evropske odgovornosti, " poručio je Ignacio Zozaja, šef Kancelarije za upravljanje ETIAS-om.
(EUpravo zato.rs)