Konferencija "Unapređivanje zelenila u urbanim sredinama za održivu budućnost" održana je u Beogradu u organizaciji Ambasade Kraljevine Holandije i projekta PIB "Zeleni gradove Srbije".
Kako je naveo programski koordinator projekta, Hans Buster, u pitanju je sama završnica poduhvata na koji su vrlo ponosni.
Njihov rad u Beogradu se može videti na nekoliko lokacija, poput zelenog krova "Ada mola", u "Beo šoping centru" ili u Zelenom srcu, najzelenijem poslovnom objektu u prestonici.
Skup je otvorio zamenik holandskog ambasadora, Mark van der Linden, koji je istakao da je došao u Beograd u pravo vreme kako bi sam video kraj ovog projekta.
"Drago mi je da je saradnja javnog i privatnog sektor moguća i da ovde danas vidim arhitekte, urbaniste, donosioce odluka i kompanije na jednom mestu. Već sam video rezultate ovog projekta prilikom otvaranja Sava centra. Nisam znao da je zelenilo u tom objektu takođe deo ovog poduhvata, a to je samo jedan od uspešnih primera", naveo je Van der Linden.
Kako je zaključio, gradovi jesu deo problema jer emituju dosta štetnih materija, ali i deo rešenja, pa je zato ključno ulagati u ozelenjavanje.
Pol Vajdema, projektni menadžer holandskog Alkmara i predstavnik preduzeća "Stadwerk 72", održao je predavanje o tome kako je ta "prestonica sira Holandije" uspela da dobije nagradu za najzeleniji grad Evrope.
"Stadwerk 72" se bavi održavanjem grada, ne samo zelenih površina već i drugih javnih prostora poput puteva, kanalizacione mreže, javnog osvetljenja...
Kako je naveo, sve je počelo kada su dobili zadatak da za sedam godina naprave 50.000 kvadratnih metara zelenila u ovoj opštini.
"Nisu rekli gde bi bile te zelene površine, to je bio samo broj, i imali smo rok. Počeli smo 2020. godine, ali smo cilj postigli", naveo je Vajdema.
Samo ove godine Alkmar je dobio dodatnih 10.000 "zelenih" kvadrata. Godišnje se u proseku doda hektar javnog zelenila.
Njihova strategija je bila jasna, odabrane su lokacije koje mogu da budu buduće zelene površine - igrališta, preširoki trotoari, napuštene autobuske stanice, ostrva na pešačkim prelazima i slično. Takođe je bilo važno razgovarati sa meštanima i informisati ih o predstojećim radovima.
Na taj način stvoreni su, kako je napomenuo, "mali parkovi sa velikim uticajem".
Kao primer je pomenuo Urplejn, park nastao na parkingu koji je imao mesta za 60 automobila, ali ih je samo 19 zapravo korišćeno. Broj parking mesta je sveden na 30, posađena su 44 stabla i veliki broj raznog cveća čime je stvoren "mali džepni park usred komšiluka". Tako je dobijeno 2.750 metara dodatnog zelenila.
Ozelenjavanjem gradova se nepotrebni trotoari, neiskorišćeni betonski prostori pretvaraju u oaze, kišnica se skuplja kako bi navodnjavala zelene površine, a u ovim uslovima se omogućava i urbano pčelarstvo.
Na primeru Hans de Ristrata je prikazano da se za transformaciju javnih prostora mogu koristiti već postojeći materijali, pa su tako i betonske veličine 30x30 cm ponovo upotrebljene u kreiranju nove oaze.
Vajman je istakao da u Alkmaru 5.000 stabala treba da posade za 7 godina, od kojih će 2.000 biti podeljeno pojedincima, preduzećima ili školama.
"Meštani moraju i sami da ozelenjavaju grad, mnogi od njih imaju bašte, ali bez zelenila, pa želimo da ih motivišemo", rekao je Vajdema dodavši da ne sade samo mlade sadnice već i drveće staro 45 godina.
"Naravno, nećemo ga poseći. Kada bismo to hteli, bila bi nam potrebna i dozvola. Blagodati drveća su velike, dobro je za povezivanje zajednice, za zdravlje, a i kuće blizu zelenila imaju veću vrednost", zaključio je.
Da automobili ne treba da budu prioritet, već pešaci i biciklisti, pogotovo u centru grada, potvrdio je i Martin Knot, partner u kompaniji "Okra" koja je dobitnik nagrade za najbolju firmu za pejzažni dizajn. Zajendo sa svojim kolegama je u mnogim gradovima Evrope primenjivao inovativnu pejzažnu arhitekturu.
Kako je istakao, posebno je teško ozeleniti stara gradska jezgra i osigurati protok vode, ali treba da se pobrinemo da stvorimo "zdrave gradove".
Gradovi se menjaju kao i saobraćaj, a na život građana utiče okruženje koje je prilično negativno.
Zdravi gradovi treba da budu zeleniji, održiviji i oni koji se hvataju u koštac sa klimatskim promenama, pa tako u fokusu treba da budu vozovi kao vid transporta. Ukoliko su kola na prvom. dobijamo zagađenje. Zelenila ne treba da bude samo zbog prirode već i zbog ljudi", napomenuo je.
Među brojnim primerima, pomenuo je zadatak koji su imali u Atini - trebalo je ozeleniti veliki i prometni bulevar koji ima šest saobraćajnih traka što je bilo veoma izazovno. Cilj je bio da se posadi 800 stabala, a kišnica skuplja sa brda kako bi se navodnjavalo zelenilo.
Veliki izazov je bila neverica građana i donosilaca odluka.
"Nisu verovali da možemo da skupljamo kišnicu govoreći da Atina nije područje sa mnogo padavina. Mi smo želeli da im pokažemo da kiša tamo pada više nego što su mislili. To nije moje lično mišljenje, to je bila je istina. Ubrzo je usledio ogroman pljusak, a automobili su plivali poplavljenim ulicama. Tada su nam rekli 'imamo problem'. A ja sam poručio da upravo to pokušavamo da rešimo", rekao je.
I tako je Atina dobila zeleni bulevar u kome su pešaci i biciklisti na prvom mestu, potom tramvaji i tek onda druga vozila.
Okupljenima se takođe obratio Tom Asens koji je govorio o projektu "Strijp S" tokom koje je stara Filipsova fabrika pretvorena u urbanu zelenu oazu, a potom je održana panel diskusija tokom koje su razmatrana najbolja holandska rešenja u ozelenjavanju.
Takođe, UNDP je predstavio svoje programe za održivi razvoj u Srbiji, a posetioci su imali priliku da se upoznaju i sa projektima koji promovišu urbano zelenilo uz podršku Evropske unije, tačnije, programa EU PRO+.
Konferencija je održana u hotelu Hajat.
(EUpravo zato)