U Beogradu je 17. decembra održan jubilarni 25. Beogradski ekonomski forum. Ovaj Forum je jedan od najznačajnijih regionalnih skupova posvećenih ekonomiji, investicijama i razvojnim politikama.
Ove godine je na čak osam panela okupio predstavnike države, međunarodnih institucija, privrede i naučne zajednice, sa ciljem da ponudi odgovore na ključne izazove rasta i konkurentnosti Srbije i regiona.
Jedna od panelistkinja bila je i Dr Jelena Begović, direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo pri Univerzitetu u Beogradu koja je u razgovoru za EUpravo zato, nakon Beogradskog ekonomskog foruma istakla da rezultati ostvareni u prethodnih šest do sedam godina pokazuju da Srbija ima kapacitet da preuzme lidersku ulogu u pojedinim segmentima razvoja, naročito u oblasti digitalizacije, nauke i izgradnje snažnog inovacionog ekosistema.
Govoreći o položaju Srbije u savremenom globalnom okruženju, dr Begović je naglasila da je ključno razumeti realne okvire u kojima se zemlja nalazi.
"Mi smo mala zemlja i mali ekosistem. Upravo zato moramo da koncentrišemo svoje snage unutar zemlje, ali i da se snažno povezujemo sa međunarodnom zajednicom. To povezivanje je neophodno ako želimo održiv razvoj nauke i inovacija", poručila je Begović.
Posebno je istakla značaj saradnje sa Evropskom unijom, naglašavajući da Srbija već ima snažnu podršku EU kada je reč o razvoju naučnog i inovacionog sistema.
"Najprirodniji partner za nas je Evropska unija. Kroz programe poput Horizon Europe i ranijih okvirnih programa, EU ne samo da finansijski podržava našu nauku, već i aktivno povezuje našu istraživačku i inovacionu zajednicu sa evropskim i svetskim tokovima", rekla je Begović.
Prema njenim rečima, u savremenom svetu nijedna zemlja ne može da funkcioniše izolovano, bez obzira na broj stanovnika.
"Danas niko ne može sam, čak ni zemlje sa desetostruko većom populacijom. Moramo biti deo šire evropske, ali i globalne zajednice. Nauka, tehnologija i inovacije razvijaju se neverovatnom brzinom i samo kroz saradnju možemo da pratimo te promene", istakla je ona.
Begović je ukazala i na to da savremena naučna dostignuća imaju sve širu primenu, od medicine i poljoprivrede do zaštite životne sredine, ali da za takav razvoj nisu dovoljni samo pojedinačni napori.
"Za ozbiljna naučna i tehnološka dostignuća potrebna je snažna institucionalna i finansijska podrška, kao i stalna razmena znanja sa međunarodnom zajednicom. Potrebno je da budemo povezani sa mnogo većim brojem ljudi, ideja i istraživačkih centara nego što ih imamo unutar zemlje", zaključila je dr Jelena Begović.
(M.A./EUpravo zato)
