Kako bi se izborio sa niskim otkupnim cenama voća i šumskih plodova, Dragan Đorđević iz Surdulice se odlučio da ih prerađuje.
Plodove prikuplja na planinskim visoravnima Vlasine, a kada je proizvode ponudio posetiocima na Vlasinskom jezeru, proizvodnja je porasla.
Porudžbine su počele da stižu sa raznih strana, a proteklih godina su Đorđevići obišli veliki broj sajmova u zemlji, prenosi Agroklub.
Pošto im se asortiman toliko proširio, tamošnja turistička organizacija im je obezbedila drvenu kućicu za prodaju na živopisnom jezeru.
Gosti na Vlasini redovni kupci
Danas nema gosta koji ne svrati do Đorđevića kako bi kupio neki njihov delikates. Mnogi se iznenade kada među njima nađu brezinu vodu, slatko od šišarke, pečuraka, paradajza, raznovrsnog povrća...
Porodica poseduje i Majstorsko pismo za poznavanje lekovitog bilja. Dragan je u poslednjih nekoliko godina redovan na "Adonisovim" predavanjima o biljoberu.
Kako je rekao, šumske plodove i lekovito bilje na ovom prostoru sakuplja od malena. Tačno zna gde i na kom mestu ih tokom godine može brati.
I dok se najmlađi u familiji bave branjem bilja i sakupljanjem šumskih plodova, njegova majka zajedno sa ženama vodi brigu da sokovi, džemovi, slatka, likeri, ajvar ili papričice punjene sirom budu proizvedeni bez konzervansa i da su uvek savršenog ukusa.
Njihovo slatko od šišarke je prošle godine osvojilo i specijalno priznanje na Sajmu etno hrane i pića u Beogradu.
"Šišarke za slatko sakupljamo na obroncima Čemernika, gde inače beremo i šumsku jagodu, borovnicu, kupinu, brusnicu, drenjinu. Odlazimo po njih u vreme kada cveta bor, pušta smolu i kada je šišarka mekana", rekao je Đorđević.
Svi koji su jednom probali ovo slatko, kaže on, opet su došli po novu teglicu.
Šta je brezina voda?
Brezina voda je još jedan raritet koji ova porodica priprema. Vodu sakupljaju na drveću u drugoj polovini marta meseca, od trenutka kada sokovi krenu da struje stablima drveća. Tada zasecaju koru, stavljaju malo crevo povezano sa balončićem i ostavljaju da od jutra do večeri brezina voda kaplje u njega.
Koristi se za detoksikaciju organizma i veoma je tražena i na području Beograda i Novog Sada.
"Onima koji ne mogu do nas po proizvode, šaljemo im poštom", poručio je Dragan.
Poznaju i gljive
Od gljive koja raste na oštećenoj brezi, brezina čaga, prave i vodu koja takođe ima brojne benefite. Spremaju je tako što ovu gljivu prvo samelju, a potom je potope u mlaku vodu. Kada odstoji određeni period u njoj, procede je i voda je spremna.
Sakupljaju i gljivu sunčanicu, lisičarku, vrganj. U jelovoj šumi pronalaze i takozvani beli vrganj koji ima jaču nutritivnu vrednost od onih koji rastu u hrastovoj i zbog toga je veoma tražen na tržištu. Sa svojim proizvodima Dragan je obišao skoro sve sajmove u Srbiji. Kaže da se zadovoljan vraćao kući, jer je širokim asortimanom uspevao da pridobije nove kupce. Iz tog razloga trudi se da svake godine napravi neki nov proizvod.
Ništa ne prepuštaju slučaju na svojim plantažama ribizle, smokve i aronije padinama Čemernika. Žele i da napreduju tehnološki i svoje zasade obrađuju mnogo savremenijim mašinama. Pomoć bi im u smislu obezbeđivanja ovih mašina pod povoljnim uslovima dobrodošla.
"Mnogi kupci često od nas traže da im isporučimo količinu od nekoliko tona. Zbog ograničenih proizvodnih kapaciteta to ne možemo da uradimo", rekao je ovaj proizvođač.
Smatra da bi udruživanjem proizvođača i prerađivača moglo da se pozitivno odgovori na ovakve i slične zahteve. Tada bi, kaže on, moglo da se razmišlja i o nastupu na tržištu sa nekim zajedničkim proizvodom, a potom i o izvozu. U tome bi mogle da pomažu i lokalne vlasti, smatra Đorđević.
Domaćim poljoprivrednicima u pomoć uskače i Evropska unija koja može, preko svojih fondova, da obezbedi neophodna sredstva kako bi se pokrenula ili poboljšala proizvodnja. Koji konkursi su trenutno u toku i kako sve EU može da pomogne u vašem poslu, možete se raspitati na sajtu eumogucnosti, kao i na portalu IPARD fonda.
(EUpravo Zato/Agroklub)
