Plate izvršnih direktora (CEO) vodećih evropskih kompanija u 2023. godini bile su čak 110 puta veće od prosečne plate zaposlenih u Evropskoj uniji. Prema izveštaju konsultantske firme Mercer, prosečna ukupna naknada za izvršne direktore, uključujući plate i bonuse, iznosila je 4,15 miliona evra, dok je prosečna godišnja plata radnika u EU bila 37.863 evra.
Izveštaj Odbora i izvršnih direktora o nagradama u Evropi za 2024. pruža detaljan uvid u plate, bonuse i trendove među vodećim evropskim kompanijama. Analiza obuhvata 100 najvećih organizacija sa STOKSKS 600 berzanskog indeksa od 1. januara 2024. godine. Izveštaj definiše Evropu kao region koji obuhvata Belgiju, Dansku, Finsku, Francusku, Nemačku, Italiju, Holandiju, Norvešku, Španiju, Švedsku, Švajcarsku i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Prema podacima, srednja osnovna plata generalnih direktora bila je 1.571.000 evra. Maksimalna srednja mogućnost bonusa postavljena je na 200 odsto osnovne plate, dok su stvarne isplate bonusa dostigle 82 odsto tog maksimuma, čime je ukupna naknada iznosila više od 4 miliona evra (tačnije 4.147.440 evra).
Ako bismo uporedili Francusku i Ujedinjeno Kraljevstvo, srednja godišnja naknada generalnih direktora u Francuskoj, uzimajući u obzir bonuse, iznosila je 4,22 miliona evra, dok je u Ujedinjenom Kraljevstvu bila znatno niža i iznosila je 2,8 miliona evra. Ove razlike odražavaju različite prakse isplate i veličinu uzorka kompanija uključenih u analizu.
Sindikati upozoravaju na štetne posledice razlike u platama
Evropska konfederacija sindikata (ETUC) upozorila je da ogroman jaz u bogatstvu između radnika i izvršnih direktora negativno utiče na ekonomiju i demokratiju.
"Neprihvatljivo veliki jaz između plata generalnog direktora i radnika pokazuje koliko je hitan rebalans ekonomije povećanjem broja radnika koji primaju kolektivno ugovorene plate", rekla je generalni sekretar ETUC Ester Linč, dodajući: "Pravednije plate bi povećale konkurentnost pomažući u rešavanju problema nedostatak radne snage u Evropi".
ETUC je takođe istakao da istraživanja pokazuju da nezadovoljstvo platama i uslovima rada i osećaj nedostatka uticaja na rad dovode do gubitka poverenja u demokratske institucije.
Velike razlike u prosečnim platama širom Evrope
Kako bi se direktorske plate uporedile sa platama zaposlenih, potrebno je znati koliko zarađuju radnici. Naime, prema podacima Eurostata, prosečna prilagođena plata po zaposlenom sa punim radnim vremenom u 2023. godini kretala se od 13.503 evra u Bugarskoj do 81.064 evra u Luksemburgu. Prosek na nivou EU bio je 37.683 evra, dok je prosečna plata u Hrvatskoj ostvarena 2023. godine iznosila 21.523 evra.
Među četiri najveće ekonomije EU, Nemačka je prednjačila sa prosečnom platom od 50.988 evra, a sledi je Francuska sa 42.662 evra. Italija i Španija su bile bliže proseku EU, sa platama od 32.749 evra i 32.587 evra.
Nejednakost bogatstva na evropskom nivou
Podaci o raspodeli bogatstva dodatno naglašavaju obim nejednakosti. Najbogatijih 10 odsto stanovništva kontroliše čak 67 odsto bogatstva kontinenta,dok donjih 50 odsto odraslih poseduje samo 1,2 odsto ukupnog bogatstva. Ove brojke jasno ukazuju na potrebu za reformama koje bi smanjile nejednakosti i povećale ekonomsku pravdu.
(EUpravo zato/Poslovni)