Globalni lideri su istakli da je eskalacija oružanog sukoba najhitnija pretnja u 2025. godini, a očekuje se da će klimatska kriza biti najveća briga u narednoj deceniji, navodi se u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (VEF).
Uoči svog godišnjeg okupljanja u švajcarskom skijalištu Davos sledeće nedelje, VEF je anketirao više od 900 lidera iz biznisa, politike i akademske zajednice o rizicima koji ih najviše zabrinjavaju.
Gledajući unapred u narednih 12 meseci, 23 odsto ispitanika izrazilo je strah od "međudržavnog oružanog sukoba", s obzirom na to da Rusija nastavlja da vodi rat u Ukrajini, dok se drugi smrtonosni sukobi, uključujući one u Južnom Sudanu i Gazi, nastavljaju, piše Gardijan.
Uz razorne šumske požare koji pogađaju Kaliforniju, drugi najčešći rizik za 2025. bili su "ekstremni vremenski događaji", koje je navelo 14 odsto ispitanika.
Prošle godine, serija dramatičnih poplava, suša i požara istakla je uticaj klimatske krize na vremenske prilike. Naučnici su zaključili da globalno zagrevanje čini takve događaje verovatnijim i, u mnogim slučajevima, ekstremnijim.
Kritične promene
Kada je od globalnih lidera zatraženo da pogledaju unapred i identifikuju najveće rizike sa kojima će se svet suočiti u narednoj deceniji, četiri od deset najčešćih odgovora odnosila su se na klimatsku krizu. Ekstremni vremenski događaji bili su najčešće spominjana opcija, praćeni gubitkom biodiverziteta, "kritičnim promenama u Zemljinim sistemima" i nedostatkom prirodnih resursa.
Gim Huai Neo, izvršni direktor VEF-a, izjavio je da klima i prirodne krize zahtevaju hitnu pažnju i akciju.
"Tokom 2024. globalno zagrevanje dostiglo je rekordnih 1,54 °C iznad predindustrijskog proseka, što je rezultiralo katastrofalnim vremenskim uslovima bez presedana u mnogim delovima sveta".
Pretnje vezane za tehnologiju
Takođe su se istakla dve brige vezane za tehnološke inovacije: "dezinformacije i manipulacija informacijama" i "nepovoljni ishodi AI tehnologija".
Istraživanje je sprovedeno krajem prošle godine, a zabrinutost zbog dezinformacija je naglašena povratkom Donalda Trampa na vlast, koji se, u savezu sa liderima Silicijumske doline, zalaže za radikalnu deregulaciju internet sfere.
Meta je najavio da će eliminisati proveru činjenica i raditi sa Trampovom administracijom na suprotstavljanju inicijativama drugih zemalja da regulišu platforme društvenih medija.
Mnoge vlade — uključujući i onu Ujedinjenog Kraljevstva — polažu nade u veštačku inteligenciju kako bi povećale produktivnost. Međutim, čak su i neki zagovornici ove tehnologije izrazili zabrinutost zbog povezanih rizika. U najgorim scenarijima se pominje ideja da bi veštačka inteligencija mogla da predstavlja egzistencijalni rizik za čovečanstvo ako postane inteligentnije od ljudi.
Sastanak u Davosu
Ovogodišnji jednonedeljni sastanak u Davosu održaće se u senci Trampove inauguracije. Novi predsednik će se sledećeg četvrtka obratiti skupu putem video linka.
Organizatori očekuju dolazak 60 šefova država i vlada, zajedno sa brojnim izvršnim direktorima i menadžerima kampanja. Britanska ministarka finansija Rejčel Rivs, koja se suočava sa pritiskom zbog previranja na tržištu obveznica, rekla je poslanicima da će prisustvovati događaju kako bi pokazala da je Ujedinjeno Kraljevstvo jedno od najboljih mesta za investiranje.
Tema okupljanja 3.000 učesnika je "poziv na saradnju u inteligentno doba". Međutim, očekuje se da će Tramp osujetiti saradnju u nizu globalnih pitanja, uključujući klimatsku krizu.
(EUpravo zato/Gardijan)
