Izveštaj Komisije se bavio svakom državom članicom i, po prvi put pravosudnim sistemima zemalja kandidata, antikorupcijskim okvirima i medijskim pejzažima, dajući prilagođene preporuke koje treba adresirati.
Dok je izveštaj za 2024. utvrdio da su zemlje članice postigle pozitivan napredak u 68% prošlogodišnjih preporuka, nekolicina zemalja ne stoji tako dobro.
„Zaštita vladavine prava je kontinuiran rad", rekla je potpredsednica Evropske komisije Vera Jourova na predstavljanju izveštaja u Briselu, dodavši da su i dalje potrebne različite a,ktivnosti posebno tamo gde se javljaju sistemski problemi ili pak nazadovanje.
Nazadovanje Mađarske
Dugo kritikovana zbog pitanja vezanih za demokratsko nazadovanje, Mađarska, koja trenutno predsedava rotirajućim predsedavajućim Evropskim savetom, nije postigla napredak u primeni nijedne od sedam preporuka koje je Komisija postavila prošle godine.
One se odnose na krivično gonjenje onih koji su umešani u korupciju na visokom nivou i jačanje nezavisnosti medija i civilnog društva.
U izveštaju za 2024. Komisija nije utvrdila napredak u odnosu na prethodnu godinu.
„Mađarska je pravo sistemsko pitanje za komisiju o vladavini prava", rekao je evropski komesar za pravosuđe Didije Rejnders na konferenciji za novinare, uz napomenu da se Komisija trudi da bude fer u načinu na koji analizira situaciju.
Budimpešta je godinama bila na radaru Komisije zbog demokratskog nazadovanja u mnogim oblastima, što je navelo izvršnu vlast EU da uskrati više od 30 milijardi evra sredstava za koheziju i oporavak ovoj zemlji.
Blokiranje sredstava je korišćeno, nezvanično, za pritisak na Budimpeštu, što je premijer Viktor Orban opisao kao „finansijsku ucenu".
Na kraju, Komisija je pristala da oslobodi tranšu od 10,2 milijarde evra uoči ključnog samita o podršci Ukrajini u nadi da će Budimpešta sprovesti reformu pravosuđa u skladu sa preporukama izveštaja.
Međutim, taj potez nije prošao dobro kod Parlamenta, koji je od tada tuži Komisiju.
Upitan o nadama Komisije da će se Mađarska u ovom pogledu poboljšati, visoki zvaničnik EU je rekao za Euractiv da na osnovu sadašnje situacije, relanost nije ohrabrujuća.
Kritike i za Slovačku
U međuvremenu, Slovačka, koju predvodi evroskeptični premijer Robert Fico, takođe je dobila značajne kritike, a Jourova napominje da Komisija još uvek čeka konačnu verziju slovačkog zakona o nevladinim organizacijama o kome se pregovara.
To bi zahtevalo da se NVO koje primaju inostrana sredstva izjasne, a kritikovao ih je i Savet Evrope.
Izražena je zabrinutost i zbog ukidanja javnog emitera RTVS, koji je zamenjen novim organom, SVTR. Fico tvrdi da je to bio pokušaj da se smanji politička pristrasnost prethodnog emitera, optužujući ga da je „u sukobu sa slovačkom vladom".
Komisija je takođe nezadovoljna zbog izmena uloženih u Krivični zakonik ili raspuštanja Specijalnog tužilaštva, što bi moglo da ometa istragu i procesuiranje zločina u vezi sa zloupotrebom javnog novca.
Sumirajući opšti učinak Mađarske i Slovačke u ovogodišnjem izveštaju, drugi visoki zvaničnik EU je rekao:
„Rezultat je veoma loš. Mislim da ne postoji drugi način da se to opiše."
Italija kritikovana zbog kontrole medija i cenzuru
Italija je pozvana da poboljša i ojača okruženje za novinare i medijske radnike.
Naime, ovakva ocena dolazi usred nekoliko tužbi koje je premijerka Đorđa Meloni podnela protiv onih koji su je kritikovali. Poslednji je bio slučaj novinarke koja se na društvenim mrežama rugala Melonijevoj i kojoj je naloženo da plati 5.000 evra.
Ostala zabrinutost uključuje sve veći politički uticaj i kontrolu medija, kao i cenzuru i uznemiravanje.
Na pitanje o Italiji, Jourova je rekla da Komisija već godinama izražava potrebu za zaštitnim merama.
„Sa novim incidentima koje su prijavile zainteresovane strane i smanjenjem budžeta, ovo postaje veoma alarmantno", kazala je ona.
Napredak, ali i problemi u Poljskoj
Dok je Poljska ranije bila pod mikroskopom EU, napredak je postignut otkako se Donald Tusk (EPP) vratio u kancelariju premijera 2023. nakon osam godina pod nacionalno-konzervativnom Partijom prava i pravde (PiS).
Tokom svog mandata, stranka je reformisala pravosuđe, otvorivši put političkom imenovanju sudija. Kao odgovor, Komisija EU otvorila je proceduru prema članu 7 Ugovora o EU, na kraju zapretivši suspendovanjem prava glasa zemlje u Savetu.
Nakon reformi pod Tuskom, izvršna vlast EU odlučila je da zatvori slučaj.
„Komisija je zaključila da više ne postoji jasan rizik od ozbiljnog kršenja vladavine prava od strane Poljske", navodi se u izveštaju.
Međutim, u izveštaju se naglašava da ostaje da se radi na pravosuđu, slobodi medija, korupciji i pravilima transparentnosti lobiranja.
Uz izveštaj je bilo istraživanje Eurobarometra o korupciji, koje je pokazalo da više od dve trećine građana EU veruje da je korupcija rasprostranjena u njihovoj zemlji.
Najveći procenat registrovan je u Grčkoj (98%), Portugalu (96%). Malti i Sloveniji (95%).
(M.A./EUpravo zato/Euractiv.com)