Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, sazvala je sastanak evropskih komesara kako bi smirila sve veće tenzije i poboljšala način rada unutar Koledža komesara.
Sastanak, koji nije obavezan, zakazan je za 4. februar u belgijskom Levenu, a pozvani su svi članovi Koledža, prenosi Politico.
Prema rečima jednog zvaničnika, ideja o okupljanju nastala je nakon niza napetih razmena između komesara i sve izraženijeg nezadovoljstva zbog kašnjenja u dostavi važnih dokumenata najvišim zvaničnicima.
Politico je razgovarao s osam zvaničnika iz kabineta različitih komesara, kojima je zagarantovana anonimnost kako bi mogli otvoreno da govore o unutrašnjoj dinamici unutar Komisije, a navodi da je reč o "terapeutskom sastanku".
Iako će glavni fokus sastanka biti konkurentnost Evropske unije, uz učestvovanje posebne gošće, direktorke Međunarodnog monetarnog fonda i bivše potpredsednice Komisije Kristaline Georgieve, na dnevnom redu su i rasprave o geopolitici u aktuelnom kontekstu i radnim metodama Evropske komisije.
Rastu tenzije među komesarima
Upravo su pitanja radne kulture i unutrašnjih odnosa podstakla sazivanje sastanka, jer zaposleni u sedištu Komisije u Briselu opisuju atmosferu kao neuobičajeno napetu.
Prema informacijama četvoro zvaničnika Komisije, neposredni povod je bio napet verbalni sukob početkom decembra, kada se komesar za energetiku Dan Jorgensen suprotstavio potpredsednici Terezi Riberi tokom sastanka.
Jedan izvor tvrdi da je Jorgensen povisio glas, dok drugi navodi da je komesar Riberi uputio primedbu "neuobičajeno oštru za standarde Koledža", tokom rasprave o ključnom ekološkom dokumentu. Jorgensen će prisustvovati sastanku 4. februara, dok se iz Riberinog kabineta nisu izjašnjavali.
"Vanredne situacije se događaju, ali to ne može da bude pravilo"
Sastanci celog Koledža u novoj godini nisu neuobičajeni i redovno se održavaju još od 2010, ali ovaj put poseban naglasak stavljen je na pronalaženje efikasnih radnih metoda i sprečavanje eskalacije nesuglasica među poverenicima.
Opisi sastanka se razlikuju, neki ga nazivaju neformalnim razgovorima, dok ga drugi opisuju kao radnu grupu posvećenu metodama rada.
Nezadovoljstvo među kabinetima raste zbog činjenice da ključni dokumenti često stižu svega nekoliko sati pre sastanaka Koledža, kasno uveče, vikendom ili neposredno uoči predstavljanja zakonodavnih predloga.
"To nam onemogućava profesionalan rad. Vanredne situacije se događaju, ali to ne može biti pravilo", dodaje se.
Vrhunac frustracija je zabeležen prošlog jula, tokom predstavljanja dugoročnog budžetskog plana EU, kada su zvanični iznosi navodno dostavljeni komesarima tek nekoliko sati pre javne objave.
Iako su iz kabineta Ursule fon der Lajen takav pristup opravdali pokušajem sprečavanja curenja informacija, nezadovoljstvo unutar Koledža dodatno je poraslo.
Napetosti između komesara EU
Prema jednom izvoru, sukob između Jorgensena i Ribere odnosio se i na ubrzano guranje dokumenata prema Koledžu. U institucionalnom žargonu Komisije, izvršni potpredsednici moraju da "stisnu dugme" kako bi se neka tema uvrstila na dnevni red. Ribera je, suočena s kratkim rokovima za analizu tzv. ekološkog omnibus-paketa, odlučila da pričeka, što je dovelo do dodatnih tenzija.
Napetosti nisu ograničene samo na taj odnos. Problemi su se pojavili i između izvršnog potpredsednika Stefana Sežurnea i komesara za zdravstvo Olivera Varheljija, posebno oko Zakona o biotehnologiji. Varhelji se protivi delovima paketa koji nisu direktno vezani za zdravstvo, a njegovo protivljenje, prema izvorima, dodatno se pojačalo kako Sežurne gura širu industrijsku strategiju.
Zvaničnici Komisije ističu da su napetosti između izvršnih potpredsednika i ostalih komesara gotovo strukturno ugrađene u sistem. Iako su svi komesari prema pravu EU formalno jednaki, izvršni potpredsednici imaju koordinacijsku i nadzornu ulogu, što stvara nejasnoće koje u stresnim situacijama dodatno pogoršavaju odnose.
(EUpravo zato/Politico)