- Evropska komisija upozorava da BiH sve više odstupa od evropskog puta, uz političke podele, spor napredak reformi i kašnjenje u formiranju institucija posle izbora.
- Zbog zastoja u sprovođenju Reformske agende i neispunjenih uslova, ugroženo je do 976,6 miliona evra iz Plana rasta, a rok za prvu tranšu ističe krajem 2026.
- Komisija posebno kritikuje nazadovanje u viznoj politici, pravosuđu, borbi protiv korupcije i slobodi medija, uz upozorenja na revizionizam i veličanje ratnih zločina.
Bosna i Hercegovina je nastavila da javno iskazuje svoju posvećenost integraciji u EU kao strateškom cilju, dok se istovremeno sve više udaljavala od svog evropskog puta, ističe se u Izveštaju Evropske komisije koji obuhvata period od 1. septembra 2025. do 1. septembra 2026.
Kako se ističe, političko pozicioniranje, retorika podela i anti-EU narativi su se pojačali uoči opštih izbora. Nakon izbora, Bosna i Hercegovina treba bez odlaganja da pristupi formiranju svih izvršnih i zakonodavnih organa i da pokaže obnovljenu posvećenost sprovođenju reformi za EU. Bosna i Hercegovina takođe hitno mora da preduzme neophodne korake kako bi u potpunosti iskoristila koristi Reformske agende usvojene u okviru Instrumenta za reforme i rast.
"Uopšte ne postoji metodologija ili finansijski instrument koji je uspešan u BiH. Zato moramo da vidimo kakav posebni pristup moramo da razvijemo. Jasno je i da glavni pregovarač ne treba da bude prepreka u napredovanju", istakla je evropska komesarka za proširenje Marta Kos prilikom predstavljanja Izveštaja.
Na opasku da je BiH posleratna zemlja specifične strukture, Marta Kos je odgovorila:"Ukrajina je u ratu pa ispunjava obaveze, BiH to ne čini... BiH je tako blizu, tako da ćemo učiniti sve što možemo, želimo da ih primoramo da napreduju".
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
BiH mora da ukine bezvizni režim sa sedam zemalja
U oblasti vizne politike zabeleženo je nazadovanje. Umesto najavljenog ukidanja jednog bezviznog režima godišnje u periodu od 2025. do 2027. godine, BiH je produžila sezonsko ukidanje viza sa 30 na 60 dana.
Evropska komisija traži ukidanje bezviznog režima za državljane Azerbejdžana, Katara, Kuvajta, Turske, Rusije, Kine i Vanuatua, kao i prestanak sezonskih izuzeća za građane Bahreina, Omana i Saudijske Arabije. Upozorava da bi postojeća praksa mogla da poveća rizik od nezakonitih migracija ka EU zapadnobalkanskom rutom, prenose Vijesti.ba.
Kao pozitivni pomaci izdvojeni su dolazak Fronteksa, čijih je oko 130 pripadnika u septembru 2026. bilo raspoređeno u BiH sa izvršnim ovlašćenjima, usvajanje akcionih planova za borbu protiv trgovine ljudima i uvođenje biometrijskog prikupljanja podataka u postupku izdavanja viza. Radni aranžman sa Evrodžastom potpisan je u oktobru 2026. godine.
Posledice Dodikove presude i Mladićeva sahrana
Izveštaj se osvrće i na posledice presude Miloradu Dodiku i njegovog uklanjanja sa funkcije predsednika Republike Srpske. Usledile su institucionalne promene i prevremeni izbori, održani 23. novembra 2025. i delimično ponovljeni 8. februara 2026. zbog nepravilnosti.
Prema oceni OEBS/ODIHR-a, izbori su bili profesionalno organizovani, ali su bili obeleženi zapaljivom retorikom. Među kandidatima nije bilo nijedne žene.
Narodna skupština Republike Srpske tokom izveštajnog perioda imenovala je tri vlade, od kojih su dve podnele ostavke zbog osporavanja njihovog legitimiteta pred Ustavnim sudom BiH. Ustavni sud je u julu 2026. potvrdio ustavnost izmena Krivičnog zakona koje je nametnuo visoki predstavnik, a na osnovu kojih je vođen postupak protiv Dodika.
Komisija posebno upozorava na istorijski revizionizam, negiranje genocida i veličanje ratnih zločina među delom političkih lidera, naročito u Republici Srpskoj. Kao jedan od primera navodi se sahrana osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u Beogradu, kojoj su prisustvovali lideri i političari iz Republike Srpske.
Takve pojave Komisija ocenjuje kao fundamentalno nespojive sa vrednostima EU, uz napomenu da su odnosi sa Srbijom zbog toga došli pod pritisak.
Izbori održani, ali ključne reforme i dalje čekaju
Govoreći o opštim izborima održanim 4. oktobra 2026. godine, Komisija prenosi preliminarne nalaze OEBS/ODIHR-a. Konkurencija je bila stvarna, a izborni dan protekao je uredno. Ipak, zabeležene su tehničke poteškoće, složene procedure glasanja i brojanja, kao i problemi sa tajnošću glasanja.
I dalje nisu rešeni problemi zloupotrebe javnih resursa, izbornih sporova i nadzora finansiranja kampanja. Komisija poziva BiH da nakon izbora formira sve izvršne i zakonodavne organe i obnovi opredeljenost za sprovođenje reformi.
Ugroženo skoro milijardu evra iz Plana rasta
Iako je BiH Reformsku agendu usvojila u septembru 2025, još nije potpisala i ratifikovala sporazume o Instrumentu i zajmu niti je imenovala koordinatora.
Zbog kašnjenja je rok za sprovođenje reformi skraćen, a indikativna alokacija smanjena za 10 odsto. BiH sada može da dobije do 976,6 miliona evra kroz kredite i grantove.
Evropska komisija upozorava da rok za ispunjavanje uslova za prvu tranšu ističe krajem 2026. godine. Ukoliko pravni okvir i potrebni uslovi do tada ne budu ispunjeni, zemlja će izgubiti ta sredstva.
Pravosuđe bez napretka, korupcija i dalje veliki problem
U oblasti pravosuđa i osnovnih prava nije zabeležen napredak. Novi zakon o Visokom sudskom i tužilačkom savetu (VSTS) i Zakon o sudovima BiH još nisu usvojeni.
Komisija posebno kritikuje izmene pravila o imovinskim kartonima, kojima je spoljni nadzor zamenjen procesom pod kontrolom VSTS-a. Zbog toga je misija spoljnog nadzora koju finansira EU prekinuta u junu 2026. godine, a Komisija traži hitno povlačenje ovih izmena.
Ustavni sud BiH i dalje nema pun sastav, dok je broj nerešenih prvostepenih predmeta krajem 2025. godine premašivao 1,6 miliona. Prosečno trajanje prvostepenih postupaka povećano je sa 292 na 299 dana.
Ni u borbi protiv korupcije nije ostvaren napredak. Komisija navodi da od 2022. nijedna agencija za sprovođenje zakona nije Tužilaštvu BiH podnela izveštaj o korupciji na visokom nivou. Tokom 2025. podneto je samo pet izveštaja o slučajevima „obične“ korupcije, a nije zabeležena nijedna nova pravosnažna presuda za korupciju na visokom nivou.
Od 600 zvaničnika na državnom nivou samo je 261 dostavio finansijski izveštaj za proveru imovinskih kartona. Komisija za odlučivanje o sukobu interesa utvrdila je pet slučajeva tokom 2025, ali je izrekla samo jednu sankciju.
Federacija BiH i dalje nema primenljiv zakon o sukobu interesa, dok je Kanton Sarajevo izdvojen kao primer konkretnijih rezultata, sa 14 osoba protiv kojih su potvrđene optužnice, među kojima su većinom nosioci javnih funkcija.
BHRT pred gašenjem, zabeleženi napadi na novinare
U oblasti slobode izražavanja Komisija nije zabeležila napredak, uz upozorenje na zabrinjavajuće pogoršanje situacije. BHRT se i dalje nalazi u ozbiljnoj opasnosti od gašenja, dok se nastavljaju sudski sporovi između tri javna emitera.
VSTS je tokom 2025. registrovao 25 napada na novinare, dok je udruženje „BH novinari“ primilo 50 prijava. U Republici Srpskoj je prošle godine podneto 88 krivičnih prijava za klevetu.
Dodatno se upozorava da 60 odsto informativnih portala nema potpun impresum ili ga uopšte nema. Zakon o transparentnosti vlasništva nad medijima i kriterijumi za oglašavanje iz javnih budžeta još nisu usvojeni.
Ruski gas i problem "dve škole pod jednim krovom"
BiH je zadržala potpunu usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ali sprovođenje sankcija Rusiji, prema izveštaju, otežavaju ministarstva i institucije pod kontrolom SNSD-a.
Komisija upozorava i na potpunu zavisnost BiH od jednog izvora prirodnog gasa iz Rusije, iako gas čini tri odsto ukupne potrošnje energije.
U obrazovanju se i dalje zadržava praksa „dve škole pod jednim krovom“ u Hercegovačko-neretvanskom i Srednjobosanskom kantonu, uprkos presudama Vrhovnog suda Federacije BiH. U školama u Republici Srpskoj i dalje se ne priznaje naziv bosanskog jezika, a BiH je propustila dva ciklusa PISA testiranja, 2022. i 2025. godine.
Izveštaj navodi i da se još traga za 7.572 osobe nestale tokom rata, dok je u 2025. godini identifikovano 65 osoba.
(EUpravo zato)