Evropa ponovo otvara pitanje "kako oporezovati najbogatije", a dok se države bore sa rastućim deficitima i sve većim socijalnim nejednakostima, ideja o tzv. "Zukmanovom porezu", posebnom porezu na ekstremno bogate, polako osvaja politički prostor širom Evropske unije.
Iako je, sada već bivši francuski premijer Sebastijen Lekornu, u početku odbacio predlog da se uvede porez od 2 posto na ultra-bogate, ekonomska realnost i budžetski pritisci vraćaju ovu temu u fokus, ne samo u Francuskoj, već i u drugim članicama EU.
Ideja ekonomiste Gabrijela Zukmana, koja je do juče delovala kao radikalna, sada postaje ozbiljan deo evropske fiskalne rasprave. Ovaj profesor ekonomije na Pariskoj školi ekonomije, prošle godine napisao je istaknutu studiju o porezu na bogatstvo za G20.
U junu je napisao za "Gardijan": "Neviđena koncentracija bogatstva i neobuzdana moć koja dolazi s takvim bogatstvom iskrivila je našu demokratiju i podstiče društvenu i ekonomsku napetost".
Porezom na bogatstvo moglo bi da se prikupi čak 20 milijardi evra, tvrdi Zukman. Međutim, drugi ekonomisti tvrde da bi prikupio samo 5 milijardi evra ako ultrabogati napuste Francusku, piše Euractiv.
Stručnjaci, međutim, ističu da francuska debata o pravednijem oporezivanju najbogatijih podstiče slične razgovore i u drugim državama. Belgija, na primer, planira da od januara uvede 10 posto poreza na kapitalnu dobit od finansijskih sredstava, dok se u Nemačkoj razmatra ukidanje političkog tabua oko poreza na nasledstvo.
Na nivou EU, jedina članica sa punim porezom na neto bogatstvo je Španija, dok Francuska, Italija, Belgija i Holandija imaju parcijalne oblike, koji ciljaju određene vrste imovine, ali ne i ukupno bogatstvo. Problem je što postojeći porezni sistemi nisu prilagođeni oporezivanju ekstremnog bogatstva – bogati često strukturiraju svoja primanja i imovinu tako da izbegnu oporezivanje.
Može li EU preuzeti inicijativu?
Poreska politika u EU i dalje je pretežno nacionalna nadležnost. To znači da Brisel može delovati samo u okviru borbe protiv prevara, izbegavanja poreza i agresivne optimizacije, ali ne može samostalno uvesti porez na bogatstvo. Stručnjaci ocenjuju da je EU-porez na bogatstvo gotovo nemoguć bez promene ugovora.
Ipak, neki zagovornici evropskog pristupa smatraju da bi najbolje rešenje bilo uspostaviti porez na supranacionalnom nivou, jer u eri mobilnog kapitala nacionalni okvir često nije dovoljno efikasan. Već sada EU pokušava da smanji poresku konkurenciju kroz minimum od 15 posto na porez za multinacionalne kompanije i predloženi korporativni porez u okviru sledećeg višegodišnjeg budžeta.
Glavni razlog zbog kojeg zemlje oklevaju da agresivnije oporezuju najbogatije je strah od "bekstva kapitala", bogati bi lako mogli preneti imovinu u zemlje sa nižim porezima.
Debate oko Zukmanovog poreza stoga se u osnovi svode na pitanje: da li tolerisati poresko izbegavanje i nefer konkurenciju ili postaviti jasna pravila koja štite unutrašnje tržište EU?
Stručnjaci i političari slažu se da je ovo pitanje, pre svega, politički izbor.
"Nefer poreska konkurencija nije prirodni zakon, već odluka koja se donosi na nivou politike", ističe direktor Evropske poreske opservatorije, Kventin Parinelo.
(EUpravo zato.rs)