Izveštaj iz 2024. godine, koji je bivši italijanski premijer Mario Dragi održao o usmeravanju politike konkurentnosti Evropske unije, identifikovao je visoke cene energije kao veliki problem.
U govoru povodom prve godišnjice, 16. septembra, Dragi je rekao da su strategije koje je Evropska komisija predložila tokom protekle godine u skladu sa agendom iz izveštaja, ali da i dalje nema konkretnih mera. Takođe, zemlje EU ne pokazuju jasnu spremnost da preduzmu veće korake ka integraciji evropskih energetskih tržišta.
Gde se nalazi Evropa u sprovođenju dugoročnog energetskog plana, kako je Mario Dragi preporučio, i šta se može očekivati u narednim mesecima?
Ruska invazija na Ukrajinu preoblikovala je evropska energetska tržišta, povećavši jaz između cena energije u SAD i EU. Da bi se ograničio uticaj na konkurentnost EU, Dragi je predložio mere uključujući korišćenje tržišne snage Evrope na međunarodnim gasnim tržištima putem zajedničke nabavke gasa, podsticanje integracije evropskog tržišta električne energije i kratkoročne korake za brže razdvajanje cena električne energije od nestabilnih cena gasa.
Da bi se brzo smanjili troškovi električne energije i omogućilo potrošačima da imaju koristi od obnovljivih izvora, naglasio je potrebu za dugoročnim aranžmanima, poput ugovora o kupovini električne energije (PPA) i ugovora o razlikama (CfD), koji obezbeđuju stabilnost prihoda za proizvođače energije i cenovnu sigurnost za kupce ili vlade.
U svom Planu za pristupačnu energiju, objavljenom u februaru 2025, Evropska komisija podržala je nekoliko ovih predloga, počevši od Dragi-jevog zalaganja za PPA i CfD. Međutim, implementacija još nije viđena. Inicijative poput platforme za zajedničku nabavku energije i sirovina do sada nisu uspele da pokažu evropsku kupovnu moć. Spoljni uslovi se brzo menjaju, a Evropa se obavezala da do kraja 2028. kupi energente u vrednosti od 750 milijardi dolara iz SAD, u okviru trgovinskog sporazuma EU-SAD.
U tom kontekstu, Dragi je rekao da bi američki tečni prirodni gas (LNG) trebalo da bude predmet zajedničke nabavke EU, ali je verovatnoća za to mala.
U međuvremenu, i dalje se javljaju zahtevi da se cene električne energije veštački spuste ispod proizvodnih troškova. Na primer, Komisija je u julu usvojila novi okvir za državnu pomoć, dajući zemljama EU veću slobodu da subvencionišu energiju za industriju. Subvencije bi bile uslovljene investicijama u dekarbonizaciju, ali potez je rizičan iz tri razloga.
Prvo, mogao bi imati teške distributivne posledice na nacionalnom nivou, jer bi domaćinstva mogla završiti plaćajući ceh za energetski intenzivne industrije. Drugo, postoji rizik od opasne trke subvencijama među zemljama EU.
Treće, sa šire perspektive konkurentnosti, postoji opasnost da se potražnja za energijom održi visokom, a struja skupom, subvencionisanjem proizvodnih faza sa velikom potrošnjom energije koje bi zapravo trebalo preseliti tamo gde su jeftiniji čisti izvori energije dostupni u velikom obimum, bilo u EU, bilo van nje.
Kada je reč o strukturnijim rešenjima za evropski energetski problem, Dragi se zalagao za ambiciozne reforme radi daljeg ujedinjenja tržišta električne energije u EU i ubrzanja širenja obnovljivih izvora. Pozvao je na kraće rokove izdavanja dozvola za projekte obnovljive energije i proširenje elektro-mreže, kao i na uklanjanje nacionalnih političkih prepreka za razvoj interkonektora.
Plan za pristupačnu energiju se ovim pitanjima ne bavi, iako Komisija do kraja 2025. planira da predloži Evropski paket za mreže. On će "pomoći modernizaciji i širenju mreža radi podrške brzoj elektrifikaciji i ubrzavanju izdavanja dozvola" i predstavlja priliku za Komisiju da formuliše snažan set instrumenata koji će doneti energetsku infrastrukturu potrebnu za jačanje evropske konkurentnosti.
Povećanje finansiranja elektro-infrastrukture sa 6 milijardi na 30 milijardi evra u predlogu budžeta EU za 2028-2034. signalizira da Komisija to ima na umu. Zemlje EU bi, u međuvremenu, trebalo da prihvate bližu integraciju evropskog tržišta električne energije, koje je ključno za ubrzanu dekarbonizaciju, niže troškove energije i jačanje evropske energetske bezbednosti.
Da bi se integrisao evropski elektroenergetski sistem, potrebno je unaprediti i hardver i softver. Dragi je s pravom pozvao na obnovu upravljanja Energetskom unijom, u okviru koje bi ključne odluke o razvoju sistema od direktnog prekograničnog značaja morale biti donošene centralno.
Do sada Komisija nije predložila nikakve fundamentalne promene u ovom području, ograničivši se na pokretanje Radne grupe za Energetsku uniju u junu 2025. Mere za produbljivanje integracije tržišta električne energije, čije se predstavljanje planira početkom 2026, stoga moraju označiti istinski korak ka stvaranju prave unije električne energije EU, kako bi se podstakla konkurentnost, bezbednost i dekarbonizacija.
Odgovor na poziv na akciju u energetici do sada je bio više postepen nego disruptivan, ali potencijalno značajne inicijative su na putu. One će predstavljati trenutak istine za evropsku energetsku integraciju i pokazaće da li će preporuke koje je Dragi dao za energetiku imati stvarni trajni uticaj.
(EUpravo zato.rs)