Iako rezultati još nisu konačni, vršilac dužnosti predsednika Bugarske Ilijana Jotova pobedila je u drugom krugu predsedničkih izbora, čime je postala prva žena na toj funkciji.
Na osnovu obrađenih 99,95 odsto glasačkih listića, Jotova je u drugom krugu osvojila 57,58 odsto glasova, odnosno oko 1,1 milion glasova, dok je njen protivkandidat Andrej Gjorov dobio 39,47 odsto, odnosno oko 749.500 glasova. Oko 2,95 odsto birača nije podržalo nijednog kandidata.
U prvom krugu, održanom 25. oktobra, nijedan kandidat nije osvojio potrebnu većinu za pobedu. Jotova je bila u vođstvu sa 34,6 odsto glasova, a odmah iza nje bio je Gjorov sa 32 odsto.
Jotova, bivša potpredsednica države, postala je vršilac dužnosti predsednika nakon što je Rumen Radev u januaru podneo ostavku.
Radev se potom kandidovao na parlamentarnim izborima i pobedio sa programom koji mnogi politički analitičari smatraju naklonjenim Kremlju. Radev podržava Jotovu, a oboje su se zalagali za diplomatsko rešenje rata u Ukrajini.
Devet godina je bila potpredsednica države
Jotova, 62-godišnja bivša novinarka i nekadašnja poslanica u Evropskom parlamentu, poslednjih devet godina obavljala je funkciju potpredsednice države uz Rumena Radeva. Radev je, nakon ubedljive pobede svoje stranke "Progresivna Bugarska", formirao prvu stabilnu vladu u toj zemlji posle nekoliko godina.
Bugarska je članica NATO-a od 2004. godine, a Evropskoj uniji pridružila se 2007. godine. Iako među parlamentarnim strankama postoji širok konsenzus o prozapadnom pravcu zemlje, u bugarskom društvu prisutno je i rasprostranjeno prorusko raspoloženje, zasnovano na tradicionalnim istorijskim i kulturnim vezama sa Rusijom. Ova podeljenost posebno je izražena od početka rata u Ukrajini.
Jotova sebe opisuje kao "predsednicu mira"
I Jotova i Radev su se zalagali za diplomatsko rešenje kojim bi se okončao rat u Ukrajini, ali su izbegavali da se jasno izjasne o mogućoj umešanosti Rusije u napade dronovima na području Crnog mora. Jotova je poslednjih dana kampanje poručila da bi "svi trebalo da pozovu predsednika Putina", a samu sebe opisala je kao "predsednicu mira".
Protivi se slanju vojne pomoći Ukrajini.
Tokom televizijskog sučeljavanja dvoje predsedničkih kandidata, Jotova se založila za postizanje sporazuma koji bi uključivao i Ukrajinu i Rusiju, poručivši da se "mir može postići samo pregovorima". Predložila je i održavanje bezbednosnog sastanka svih šest crnomorskih zemalja, na kojem bi bio potpisan moratorijum na neprijateljstva.
Funkcija bugarskog predsednika uglavnom je ceremonijalna. Iako šef države nema izvršna ovlašćenja i sve važne političke odluke mora da odobri parlament, neposredan izbor daje predsedniku veći politički autoritet.
Predsednik je vrhovni komandant oružanih snaga, može da uloži veto na zakone, potpisuje međunarodne ugovore i imenuje ambasadore. Bugarski predsednici biraju se na petogodišnji mandat i mogu da obavljaju tu funkciju najviše dva mandata.
(EUpravo zato/Index.hr)