Desničarska stranka DISI osvojila je najviše glasova na parlamentarnim izborima održanim u nedelju na Kipru, osvojivši 27,2 odsto glasova, dok je komunistička stranka AKEL zadobila poverenje 23,8 odsto birača, prenose danas grčki mediji.
Nakon prebrojanih glasova, krajnje desničarska stranka ELAM, ogranak zabranjene grčke stranke Zlatna zora, ima oko 11 odsto glasova, što je pozicionira na treće mesto po broju poslanika u 56-članom parlamentu, prenosi "Katimerini".
ELAM je ostvarila najveći rast podrške u odnosu na prethodne izbore 2021, kada je uživala poverenje 6,8 odsto birača.
Politički analitičari tvrde da će, s obzirom na izborni uspeh krajnje desnice, rezultati izbora preoblikovati politički pejzaž Kipra i analiziraju kakav će uticaj imati na Evropsku uniju.
Više od pola miliona građana Kipra izašlo je u nedelju na parlamentarne izbore na kojima se biralo 56 poslanika, u glasanju koje se već tumači kao važan pokazatelj političkog raspoloženja pred predsedničke izbore zakazane za 2028. godinu.
Iako je Kipar predsednička republika u kojoj najveća izvršna ovlašćenja ima šef države, rezultati parlamentarnih izbora mogli bi značajno da utiču na političku stabilnost i buduće saveze predsednika Nikosa Hristodulidesa.
Aktuelni predsednik, centrista koji je na izborima 2023. pobedio kao nezavisni kandidat uz podršku više stranaka centra, sada se suočava sa slabljenjem upravo tih političkih partnera.
Tri centrističke partije koje podržavaju Hristodulidesa, Diko, Dipa i EDEK, zabeležile su loš rezultat i nisu uspele da osvoje dovoljno glasova kako bi prešle izborni prag od 3,6 odsto za ulazak u parlament. Takav ishod dodatno komplikuje političku poziciju predsednika i otvara pitanje da li će u narednim godinama morati da traži nove saveznike kako bi sačuvao politički uticaj i obezbedio podršku za eventualnu novu kandidaturu.
Sam Hristodulides poručio je nakon izbora da poštuje volju birača i najavio da će nastaviti saradnju sa parlamentom bez obzira na raspored političkih snaga.
Predizbornu kampanju obeležile su teme korupcije, rasta troškova života i sve većeg nezadovoljstva građana ekonomskom situacijom. Istovremeno, krajnje desna partija ELAM dodatno je ojačala podršku insistirajući na oštroj antimigrantskoj politici i tvrđem pristupu u pregovorima sa turskim Kipranima o budućnosti podeljenog ostrva.
Pitanje Kipra ostaje jedno od najdugotrajnijih otvorenih pitanja u Evropi. Ostrvo je podeljeno još od 1974. godine, kada je nakon turske vojne intervencije severni deo ostao pod kontrolom turskih Kiprana, dok je međunarodno priznata Republika Kipar članica Evropske unije.
Zbog toga se parlamentarni izbori ne posmatraju samo kao unutrašnje političko pitanje, već i kao signal u kom pravcu bi Kipar mogao da ide kada je reč o odnosima sa EU, migracionoj politici i pregovorima o ponovnom ujedinjenju ostrva.
(EUpravo zato.rs)