- Izrael danas bira novi saziv Kneseta, a Netanjahu i opozicioni blok Gadija Ajzenkota vode borbu za vlast posle rata i dubokih podela.
- Nijedan blok nema sigurnu većinu, pa će presudni biti koalicioni pregovori i prag od 61 mandata za formiranje vlade.
Izbori koji se održavaju danas, 27. oktobra 2026. godine predstavljaju važan trenutak za Izrael, ne samo zbog borbe između vladajućih i opozicionih stranaka već i zbog pitanja bezbednosti, odgovornosti državnog rukovodstva i budućih odnosa sa Palestincima.
Ovo su prvi parlamentarni izbori u zemlji nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine i ratova koji su usledili u regionu.
Prema analizama agencije Reuters i Evropske parlamentarne istraživačke službe, predizborna slika ukazuje na izrazito podeljeno biračko telo.
Istraživanja javnog mnjenja ne daju nijednom političkom bloku sigurnu većinu, pa bi pregovori nakon glasanja mogli da budu jednako važni kao i sam izborni rezultat.
Netanjahu i Ajzenkot u centru političke borbe
Benjamin Netanjahu, lider desničarskog Likuda i jedan od najdugovečnijih političara na čelu izraelske vlade, kampanju je zasnovao na bezbednosti, vojnoj snazi i potrebi da Izrael zadrži sposobnost odvraćanja regionalnih protivnika. Njegova politička budućnost, međutim, zavisi i od podrške stranaka koje čine ili bi mogle ponovo da čine njegovu parlamentarnu većinu.
Nasuprot njemu nalazi se Gadi Ajzenkot, bivši načelnik Generalštaba izraelske vojske i lider novoformirane stranke Jašar. On okuplja deo birača centra i desnice, ali i političke aktere kojima je zajednički cilj promena vlasti.
Ajzenkotov opozicioni blok nije jedinstven u svim pitanjima. U njemu se nalaze političari različitih ideoloških opredeljenja, uključujući bivšeg premijera Naftalija Beneta, Jaira Lapida, Avigdora Libermana i predstavnike levo orijentisanih stranaka. Njihove razlike u pogledu religije, odnosa prema Palestincima i unutrašnje politike mogle bi da otežaju dogovor o zajedničkom programu.
Reuters je u analizi izraelskog izbornog sistema ukazao na to da podrška birača ne znači automatski i mogućnost preuzimanja vlasti. Čak i ako opozicione stranke osvoje više mandata od stranaka koje podržavaju Netanjahua, moraće da pronađu način da obezbede parlamentarnu većinu ili podršku dovoljno velikog broja poslanika.
Zašto je broj od 61 mandata presudan?
Izrael ima parlamentarni sistem u kojem Kneset broji 120 poslanika. Građani ne biraju premijera neposredno, već glasaju za stranačke liste, a vladu potom formira političar koji uspe da obezbedi odgovarajuću podršku u parlamentu.
Za stabilnu većinsku vladu potrebno je najmanje 61 poslaničko mesto. Pošto nijedna stranka do sada nije samostalno osvojila apsolutnu većinu na parlamentarnim izborima, koalicioni sporazumi predstavljaju uobičajen deo izraelske politike.
Prema podacima Izraelskog instituta za demokratiju, proporcionalni izborni sistem omogućava i manjim strankama da uđu u parlament, pod uslovom da pređu izborni prag od 3,25 odsto. To povećava raznovrsnost političkog predstavljanja, ali istovremeno otežava formiranje vlada kada su stranke podeljene u više suprotstavljenih blokova.
Posebnu ulogu mogle bi da imaju arapske stranke, koje predstavljaju značajan deo izraelskog biračkog tela. Njihovi mandati potencijalno bi mogli da utiču na odnos snaga, ali saradnju sa njima odbacuje više vodećih jevrejskih opozicionih stranaka. Zbog toga će pregovori zavisiti ne samo od broja osvojenih mesta već i od spremnosti političkih lidera da preispitaju ranije postavljene uslove.
Ako nijedan kandidat ne uspe da sastavi vladu, Izrael bi mogao da se suoči sa novim izborima i produženim periodom političke neizvesnosti.
Bezbednost i odgovornost za napad 7. oktobra
Jedna od ključnih tema kampanje jeste odgovornost za napad Hamasa na jug Izraela 7. oktobra 2023. godine, kada je ubijeno oko 1.200 ljudi, dok su 251 osobu napadači odveli kao taoce, prema tadašnjim izraelskim podacima.
Napad je otvorio ozbiljna pitanja o funkcionisanju izraelskih obaveštajnih i bezbednosnih službi, kao i o odgovornosti političkog i vojnog rukovodstva. Opozicija traži temeljno utvrđivanje okolnosti koje su omogućile napad i zalagala se za nezavisnu istragu.
Netanjahu je, s druge strane, tokom političke karijere insistirao na svom iskustvu u oblasti nacionalne bezbednosti i na potrebi da Izrael odlučno reaguje na pretnje. Njegove pristalice ističu vojna dostignuća i regionalne bezbednosne izazove, dok kritičari smatraju da se odgovornost za propuste iz oktobra 2023. ne može odvojiti od njegovog dugogodišnjeg upravljanja državom.
Rat u Pojasu Gaze i posledice po palestinsko stanovništvo ostaju važan deo političke rasprave. Iako se među izraelskim političkim liderima razlikuju pristupi daljem toku sukoba, mogućnosti za postizanje trajnog sporazuma i budućem statusu Palestinaca, pitanje bezbednosti i dalje zauzima centralno mesto u njihovim programima.
Vojna obaveza i odnosi religije i države
Pored ratova i spoljnopolitičkih pitanja, birači odlučuju i o temama koje godinama izazivaju podele unutar izraelskog društva. Jedna od najvažnijih jeste obavezno služenje vojnog roka za ultraortodoksne Jevreje.
Dok se veliki broj izraelskih vojnika i rezervista angažuje u vojnim operacijama, izuzeća od služenja vojske za deo ultraortodoksne zajednice izazivaju nezadovoljstvo među građanima koji smatraju da teret vojne obaveze nije ravnomerno raspoređen.
Vrhovni sud Izraela osporio je pravni osnov za opšte izuzeće ove grupe od vojne službe, čime je pitanje regrutacije postalo i pravni i politički problem. Ultraortodoksne stranke, koje imaju značajnu ulogu u Netanjahuovim koalicijama, protive se rešenjima koja bi ugrozila položaj njihovih zajednica i tradicionalni način života.
Svaki pokušaj formiranja nove vlade zato će verovatno uključivati pregovore o vojnoj obavezi, budžetskim izdvajanjima i uticaju verskih stranaka na državnu politiku.
Suđenja, pravosuđe i poverenje u institucije
Netanjahuova politička budućnost povezana je i sa njegovim suđenjem u predmetima koji se odnose na korupciju. On negira optužbe, dok njegovi protivnici tvrde da sudski postupci i sporovi oko reforme pravosuđa predstavljaju važan test odgovornosti političkog rukovodstva.
Planovi za promenu pravosudnog sistema izazvali su masovne proteste u Izraelu još pre napada iz oktobra 2023. godine. Kritičari su upozoravali da bi predložene promene mogle da oslabe nezavisnost sudstva i sistem kontrole izvršne vlasti. Vladajući tabor je, sa druge strane, tvrdio da je reforma potrebna kako bi se promenio odnos između izabranih institucija i sudova.
Ishod izbora mogao bi zato da utiče ne samo na sastav vlade već i na dalju raspravu o granicama političke moći, nezavisnosti pravosuđa i funkcionisanju izraelske demokratije.
Šta sledi posle glasanja?
Prema izveštaju Associated Pressa objavljenom na dan izbora, konačan politički ishod možda neće biti poznat odmah po zatvaranju biračkih mesta. Prve procene mogu da pruže sliku o odnosu snaga, ali će za utvrđivanje rezultata biti potrebno sačekati zvanično prebrojavanje glasova.
Nakon izbora, predsednik Izraela Isak Hercog konsultuje predstavnike stranaka i poverava mandat poslaniku za kojeg proceni da ima najbolje izglede da sastavi vladu. Taj kandidat mora da pronađe partnere i obezbedi podršku Kneseta u predviđenom roku.
Izraelsko iskustvo pokazuje da ni izborna pobeda u broju glasova ili mandata ne mora da znači i uspešno formiranje vlade. U takvom sistemu presudni postaju odnosi među strankama, njihovi programski prioriteti i granice kompromisa koje su lideri spremni da prihvate.
Zato će odgovor na pitanje ko će upravljati Izraelom zavisiti od više faktora nego od samog rezultata glasanja.
Bezbednosna politika, budućnost rata u Gazi, odnosi religije i države i poverenje u institucije biće među ključnim pitanjima sa kojima će se suočiti svaka naredna vlada.
(EUpravo zato)
