- ODIHR danas u Beogradu predstavlja preliminarne nalaze i zaključke o vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji.
- Izveštaj će dati prvu ocenu izbornog procesa, od uslova u kojima su izbori održani do toka kampanje i rada izbornih organa.
Međunarodna posmatračka misija za izbore u Srbiji predstavlja danas u Beogradu preliminarne nalaze i zaključke o sprovođenju vanrednih parlamentarnih izbora.
Izveštaj Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) trebalo bi da pruži prvu ocenu izbornog procesa, uključujući uslove u kojima su izbori održani, tok izborne kampanje i rad izbornih organa, javlja reporterka EUpravo zato sa lica mesta.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Preliminarni nalazi međunarodnih posmatrača predstavljaju važan pokazatelj načina na koji je izborni proces protekao i mogućih nedostataka na koje će ukazati u svojim preporukama.
"Prevremeni parlamentarni izbori u Srbiji, održani 25. oktobra, obeleženi su aktivnim učešćem građana, visokom izlaznošću birača i intenzivnom konkurencijom između dva glavna politička takmaca, ali su protekli u atmosferi duboke polarizacije, pri čemu su jednake mogućnosti za vođenje kampanje bile ozbiljno narušene, saopštili su međunarodni posmatrači u preliminarnoj izjavi objavljenoj danas.
"Visoka izlaznost kojoj smo svedočili 25. oktobra šalje važnu poruku: uprkos zabrinutosti zbog izbornog procesa i šireg nepoverenja javnosti, građani Srbije i dalje izlaze na izbore kako bi se njihov glas čuo. Ovu posvećenost demokratskom učešću moraju da prate kontinuirani napori za jačanje poverenja javnosti u izbore, obezbeđivanje ravnopravnih uslova za sve učesnike i garantovanje da svaki birač može slobodno da izrazi svoj izbor u transparentnom i odgovornom procesu," izjavio je Žil Bom specijalni koordinator i šef kratkoročne posmatračke misije OEBS-a.
Pjero Fasino, šef delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PACE) za posmatranje izbora, izjavio je da su građani Srbije svojim izuzetnim odzivom doneli istorijsku promenu i jasno izrazili želju za promenama. Istakao je da ovi izbori otvaraju novo poglavlje za Srbiju i šalju snažnu poruku da građani žele aktivno da učestvuju u oblikovanju demokratije zasnovane na vladavini prava i poštovanju ljudskih prava. Takođe je pozvao novoizabrane vlasti da opravdaju poverenje koje im je ukazano.
Pripreme za izbore sprovedene efikasno
Pripreme za izbore sprovedene su efikasno, a registracija kandidata bila je inkluzivna, navodi se u zaključcima.
"Republička izborna komisija uglavnom je radila transparentno i u skladu sa zakonskim rokovima, iako su odluke na koje je uticao politički pritisak izazvale zabrinutost u pogledu njene nepristrasnosti i doslednosti. Prilikom razmatranja prigovora, formalistički pristup i ograničeno pravo birača na podnošenje pravnih sredstava otežavali su pristup delotvornoj pravnoj zaštiti. Na lokalnom nivou, nivo transparentnosti i saradnje bio je neujednačen, dok je nepoverenje u nepristrasnost izbornih komisija i dalje bilo prisutno. Organizacija glasanja u inostranstvu nije se zasnivala na jasnim i objektivnim kriterijumima, a pojedinim biračima je nesrazmerno otežavala glasanje", piše u izveštaju.
Na izborni dan zabeleženo je veliko učešće birača, što odražava posvećenost građana ostvarivanju njihovih demokratskih prava. Posmatrači su pozitivno ocenili sve faze izbornog dana na velikoj većini biračkih mesta koja su posmatrali, iako su uočeni proceduralni nedostaci i problemi sa transparentnošću prilikom objedinjavanja izbornih rezultata. Strani posmatrači su naveli da su prijavljeni slučajevi fizičkog nasilja nad članovima biračkih odbora, građanskim posmatračima i novinarima. Među kritikama našlo se i pitanje pristupačnosti s obzirom na to da na 60 odsto od ukupno 1.485 posmatranih biračkih mesta nije bio omogućen samostalan pristup osobama sa fizičkim invaliditetom.
Pozitivno ocenjen rad Komisije za reviziju biračkog spiska
Široko rasprostranjeno nepoverenje u integritet biračkog spiska i dalje je bilo prisutno, ali je pozitivno ocenjeno to što je osnovana nova Komisija za reviziju biračkog spiska, u čijem radu učestvuju i predstavnici civilnog društva, ali su odloženi i ograničeni pristup relevantnim podacima otežali sprovođenje sveobuhvatne revizije pre glasanja.
"U celini posmatrano, izborni zakoni i propisi pružaju unapređenu osnovu za sprovođenje demokratskih izbora. Opsežne izmene usvojene tokom 2025. i 2026. godine odgovorile su na nekoliko preporuka Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR). Međutim, značajan broj preporuka ODIHR-a i Venecijanske komisije Saveta Evrope, uključujući i one od prioritetnog značaja, i dalje nije sproveden. Uprkos značajnim izmenama zakona koji uređuje finansiranje kampanja, nedostaci u pravnom okviru i njegovoj primeni nastavili su da podrivaju transparentnost, delotvoran nadzor i odgovornost. Pored toga, nije bilo dovoljno transparentnosti u načinu na koji je Agencija za sprečavanje korupcije postupala po pritužbama koje se odnose na zloupotrebu javnih funkcija. Nedostaci u sprovođenju propisa od strane Agencije ograničili su delotvornost pravnih mehanizama za zaštitu izbornih prava", navodi se u saopštenju.
"Izlaznost pokazala spremnost građana na promene"
"Ovi izbori održani su u kontekstu duboke polarizacije i opšteg nepoverenja u javne institucije. Ipak, masovno učešće na izborima pokazalo je spremnost građana Srbije da promene pravac u kojem se zemlja kreće. Nove vlasti sada će morati da rade na obezbeđivanju znatno veće transparentnosti u donošenju odluka, obnovi poverenja među građanima i usmeravanju zemlje na čvrst demokratski put," izjavila je Federika Onori, šefica delegacije Parlamentarne skupštine OEBS-a za posmatranje izbora.
Andreas Šider, šef delegacije Evropskog parlamenta za posmatranje izbora, ocenio je da mirna i masovna mobilizacija građana svedoči o istorijskom značaju izbora i njihovoj odlučnosti da učestvuju u oblikovanju budućnosti zemlje. Istakao je da bi Srbija trebalo da iskoristi ovaj trenutak za ubrzanje procesa evropskih integracija i izgradnju budućnosti zasnovane na demokratiji, slobodi i evropskim vrednostima.
Politički i ekonomski pritisci, uz napade, pretnje i uznemiravanje novinara, negativno su uticali na uredničku nezavisnost medija i podsticali autocenzuru. Iako su učesnici izbora imali mogućnost da predstave svoje programe, praćenje medija koje je sproveo ODIHR ukazalo je na značajnu neravnotežu u izveštavanju. Javni i privatni emiteri davali su prednost listi "Ujedinjena Srbija", dok je "Studentska lista" uglavnom predstavljana negativno, što nije bilo u skladu sa zakonskim obavezama i mandatom javnog servisa. Većina praćenih emitera nije pružila dovoljno sadržajne i nepristrasne informacije koje bi biračima omogućile donošenje informisane odluke.
Onlajn kampanja bila je intenzivna, ali uglavnom neregulisana, bez posebnog mehanizma nadzora i odgovarajućih mera zaštite od manipulacije informacijama. Digitalno okruženje obeležili su polarizujuća retorika, uznemiravanje, pretnje, sajber-bezbednosni incidenti, koordinisane neautentične aktivnosti i dezinformacije. Navodi o nezakonitom digitalnom nadzoru, uključujući moguću upotrebu špijunskog softvera Pegasus, ostali su nerazjašnjeni, dok je nepoverenje u policiju i bezbednosne institucije izazivalo zabrinutost u pogledu zaštite privatnosti i drugih osnovnih prava.
Šef posmatračke misije ODIHR-a Igan Marfi (Eoghan Murphy) istakao je da je pravni okvir unapređen i da je izborna administracija efikasno pripremila izbore, ali je ukazao na ozbiljne nedostatke u izbornom procesu, pristrasnost medija i nedovoljnu zaštitu digitalnog prostora od manipulacija, što je ograničilo mogućnost birača da odluke donose na osnovu potpunih i nepristrasnih informacija.
Sve kandidatske liste ispunile su zakonsku rodnu kvotu od 40 odsto, a žene su činile 47 odsto kandidata. Iako su bile vidljive tokom kampanje, pitanjima rodne ravnopravnosti posvećena je ograničena pažnja, dok su slučajevi nasilja i navodnih pretnji ženama, uključujući one na internetu, korišćeni u političkim obračunima.
Zakonskim izmenama proširena su prava građanskih posmatrača, a organizacije civilnog društva sprovodile su posmatranje izbora bez značajnijih ograničenja, doprinoseći transparentnosti procesa. Međutim, sve izraženije neprijateljstvo i optužbe visokih političkih funkcionera o stranom uticaju mogle bi da naruše poverenje javnosti u građansko posmatranje izbora i obeshrabre učešće građana u tim aktivnostima.
(EUpravo zato.rs)
