Na eventualnom referendumu za ulazak Srbije u Evropsku uniju (EU), 46 odsto ispitanika bi glasalo "za" dok je 44 procenata ispitanika trenutno protiv članstva u EU, pokazuje prolećno istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo Cesid. Procenat ispitanika koji vide korist od članstva Srbije u EU je za 11 procentnih poena veći od procenta onih koji smatraju da bi joj članstvo donelo štetu.
Kada je u pitanju lična korist od članstva Srbije u EU, većina od 53 odsto građana je ne vidi i nemaju osećaj da bi takav korak značajno popravio kvalitet njihovih života.
"Osim toga, 79 odsto građana smatra da se Srbija prema EU kreće 'veoma sporo i sporo', pa ne čudi i da je skoro polovina učesnika u istraživanju (47 procenata) uverena da Srbija nikada neće ni postati njen deo", navodi se u istraživanju Cesida.
Ističe da građani kao ključni razlog zašto Srbija može da bude preskočena u procesu EU integracija navode status Kosova i Metohije, pa tako 36 odsto ispitanika misli je to za Srbiju ključna prepreka.
"Da je ključna prepreka daljim integracijama vladavina prava i stanje demokratije misli 27 odsto ispitanih, dok neuvođenje sankcija Rusiji, kao razlog, navodi 21 procenat ispitanika. Građani su svesni da je EU u prethodnih 25 godina bila bez premca najveći donator Srbije. U budućnosti očekuju da se pomoć EU usmeri na tri oblasti – zdravstvo, ekonomiju i vladavinu prava", naglašava se u saopštenju.
Kada je reč o odnosu prema EU u kontekstu projekta "Jadar", za najveći procenat ispitanika (oko 64 odsto), podrška Evropske komisije razvoju sektora kritičnih sirovina i minerala u Srbiji, uključujući i eksploataciju litijuma pogoršava mišljenje o EU.
"Kada se govori o studentskim protestima, stav 36 odsto građana je da EU treba javno da osudi vlast i nedvosmisleno podrži studente dok većina građana (njih 60 odsto) smatra da je ispravan put da se podrži pravo na proteste, ali bez osude vlasti i mešanja u unutrašnje stvari Srbije", zaključuje se u saopštenju.
Navodi se da je "dosadašnje ponašanje EU povodom studentskih protesta značajno ili donekle pogoršalo mišljenje o EU".
"I to kaže ukupno 60 procenata građana. Njihova struktura govori da trenutna pozicija EU o protestima pogoršava mišljenje i kod grupe koja podržava studente i kod grupe koja ih ne podržava, jer su za prve reakcije EU suviše blage, a za druge kritične ili na neki drugi način neprihvatljive", zaključuje se u istraživanju Cesida.
Ispitivanje javnog mnjenja je realizovano tokom aprila 2025. godine, na nacionalno reprezentativnom uzorku od 1.000 punoletnih ispitanika u sklopu projekta "Razumeti krize, osnažiti otpornost: Ka poslednjoj stanici EU integracija".
"Povratak poverenja u EU"
O vraćanju poverenja u EU nedavno je govorila i visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas, nakon sastanaka u Brogradu sa predstavnicima vlasti, kada je na pitanje novinarke EUpravo zato odgovorila da i "EU mora da načini neophodne korake".
"Jedna je stvar koju zahtevamo od naših zemalja kandidata, druga ono što radimo sami. Ako zemlje kandidati sprovode reforme, ali ne vide napredak jer smo mi, Evropska unija, zaglavljeni iza naših procedura i procesa donošenja odluka, onda to donosi frustraciju. Znam da je za Zapadni Balkan proces bio veoma dug, i donosi frustraciju što ljudi zaista ne vide opipljive koristi od ovoga. Ali, mogu vam reći da zaista vidim da imamo politički zamah koji treba iskoristiti", odgovorila je na pitanje novinarki našeg portala.
(EUpravo zato.rs)