Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta stigao je u sredu u zvaničnu posetu Crnoj Gori, gde ga je uz najviše vojne i državne počasti dočekao crnogorski predsednik Jakov Milatović u Vili Gorica. Nakon toga usledio je sastanak dve delegacije, tokom kojih su razmotrena pitanja od značaja za ubrzanje evropskog puta Crne Gore.
Po završetku sastanka, Milatović i Košta obratili su se medijima na zajedničkoj konferenciji.
Predsednik Crne Gore rekao je da su se usaglasili da Crna Gora može biti svetlo na kraju tunela i da je proces proširenja živ.
"Vi isporučujete rezultate ne samo kada su u pitanju reforme, već i u usklađivanju politike, podržavajući trajan mir u Ukrajini. Upravo juče je Evropski parlament velikom većinom prepoznao napredak koji ste ostvarili. Sada je ključno da održite pristup, da zadržite fokus na cilju i da ne usporite napredak", poručio je predsednik Evropskog saveta.
Na konferenciji za medije na kojoj je govorio sa Milatovićem, Antonio Košta je istakao da je cilj "postati 28. članica EU do 2028. godine" dobar slogan, ali da bi bilo značajno da se to desi i ranije. Na pitanje novinara da li su sporazumi sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima u skladu sa evropskim zakonodavstvom, Košta je odgovorio da je evropska komesarka za proširenje, Marta Kos, poslala pismo u kojem se navodi stav EU, a uslov je da se poštuje evropsko zakonodavstvo kada su u pitanju javne nabavke i zaštita prirode.
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović rekao je da je Koština poseta snažan podsticaj ne samo crnogorskom, već i putu celog regiona ka EU. On je naglasio da se posete Košte i Kaje Kalas dešavaju uoči važnog samita u Tirani.
"Ovaj sastanak je kontinuitet dijaloga koji vodimo. Crna Gora je ponosna na svoj status predvodnika u EU integracijama. Cilj je da postanemo sledeća članica do 2028. godine", istakao je Milatović.
Predsednik je rekao da su se on i Košta usaglasili da Crna Gora može biti svetlo na kraju tunela i da je proces proširenja živ.
"Verujemo da ćemo na sledećoj Međuvladinoj konferenciji, a nadam se da će to biti u junu, za vreme poljskog predsedavanja, zatvoriti tri poglavlja. EU je i dalje primer mira, stabilnosti, prosperiteta i zato želimo da budemo deo tog kluba. Ali se vrednosti ne mogu uzimati zdravo za gotovo, zato Crna Gora pre samog ulaska usklađuje svoju politiku sa politikom EU", naglasio je Milatović.
On je dodao da smo od početka rata u Ukrajini pokazali jasnu političku podršku, deleći stav EU da je toj zemlji potreban trajan mir. Milatović je zahvalio EU i svim njenim članicama na podršci. Košta je rekao da se raduje što će sutra nastaviti zajednički rad na sastanku sa ostalim liderima Zapadnog Balkana kada je reč o proširenju.
Govoreći o izručenju Svetozara Marovića, Milatović je rekao da je njegov stav poznat i da, iako je Crna Gora uputila sedam inicijativa, do izručenja još nije došlo.
Na pitanje novinara kako će formiranje nemačke vlade, koja se temelji na stavu da neće biti proširenja, uticati na pristupanje Crne Gore EU, Košta je rekao da je proširenje na Zapadni Balkan, Moldaviju, Ukrajinu, i, ako ona to želi, Gruziju – zadatak EU.
"Nemačka ostaje ključni zagovornik proširenja EU na Zapadni Balkan. To ne utiče na vašu mogućnost da pristupite EU", dodao je.
Tokom dana Košta se sastao i sa predsednicom privremenih prištinskih institucija, Vjosom Osmani, koja je poručila da je vizija proširenja EU danas potrebnija nego ikad.
Istakla je da vizija proširenja EU, kao strateškog projekata koji jača mir, bezbednosti i demokratiju, danas potrebnija nego ikada, jer u izazovnim vremenima potreba za smelim koracima nije opcija već nužnost. Ponovo je izrazila nadu da će države članice dozvoliti da se ukinu mere koje su, kako kaže, nepravdeno uvedene.
Predsednik Evropskog saveta istakao je da je proširenje EU na zemlje Zapadnog Balkana najveća investicija Unije.
Ukazao je da ne može dovoljno ni da istakne koliko je proširenje važno za EU kao i da je to investicija u mir i stabilnost.
(EUpravo zato.rs)