Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Tonino Picula, u od danas je u prvoj zvaničnoj poseti je Srbiji, gde će boraviti do 26. februara.
Zvaničnu posetu počeo je sastankom u Skupštini Srbije, sa potpredsednicom Narodne skupštine i predsednice Odbora za evropske integracije Elvirom Kovač, a kako nam je ranije potvrđeno, sastaće se i sa predsednicom Skupštine Anom Brnabić.
Na sastanku sa Tanjom Miščević
Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević i poslanik Evropskog parlamenta razgovarali su o procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji, sa posebnim osvrtom na reforme koje zemlja sprovodi kako bi napredovala u ovom procesu.
Miščević je istakla da su evrointegracije ključni prioritet spoljne politike Srbije i da je Srbija spremna da iskoristi novi zamah proširenja ispunjavanjem svojih pristupnih obaveza. Ministarka je navela da Srbija aktivno radi na potpunom usklađivanju sa pravom i praksom EU do kraja 2026. godine. Takođe je istakla značaj Plana rasta i Reformske agende, u kojima su navedene prioritetne mere za ubrzanje procesa.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Tonino Picula, izjavio je kako Srbija treba ozbiljno da pokaže da je strateški orijentisana ka EU i da objektivno i nedvosmisleno komunicira o EU. Veliki nedostaci i dalje postoje u kritičnim oblastima, kao što su vladavina prava, sloboda medija, izborni okvir, uporna rasprostranjenost korupcije u mnogim oblastima i reforma javne uprave.
Dvoje zvaničnika je takođe razgovaralo o nacrtu Izveštaja o Srbiji, koji je trenutno u procesu usvajanja u Evropskom parlamentu. Kada bude odobren na plenarnoj sednici ove evropske institucije, izveštaj će poprimiti oblik rezolucije, koja nije ni pravno ni politički obavezujuća za institucije EU i države članice.
Prema najavama, osim sastanamka sa političkim rukovodstvom zemlje, članovima Vlade, Tonino Picula će se sastati i sa predstavnicima opozicije, medija, civilnog društva i poslovnog sektora.
On je u Srbiju stigao nakon predstavljanja Nacrta izveštaja o napretku Srbije u evrointegracijama u 2023. i 2024 godini u koji su uključena i najnovija dešavanja u zemlji, a cilj posete je prikupljanje informacija za ovaj Nacrt izveštaja.
Šta piše u Nacrtu?
Fokus Piculinog obraćanja pred Komitetom EP za spoljne poslove (AFET) bio je na analizi napretka u ispunjavanju merila za članstvo u Evropskoj uniji, a među temama su se našli i protesti posle pada nadstrešnice zgrade Železničke stanice u Novom Sadu.
On je podsetio da je Srbija 2012. godine dobila status kandidata, a pregovore počela 2014. godine, otvorila 22 od 35 poglavlja, odnosno klastere 1 i 4, ali uprkos nekom napretku postrebno je učiniti više, posebno u oblastima vladavine prava, reformi javne uprave, normalizaciji odnosa sa Prištinom i usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije.
"Srbija je 2021. godine prihvatila revidiranu metodologiju, ali je ostvarila ograničen napredak u ispunjavanju merila za članstvo. Potrebno je primeniti preporuke posmatračke misije OEBS/ODIHR o izborima iz decembra 2023. godine, reformisati izborni okvir i rešiti nedostatke, a od ključne važnosti je obezbediti nezavisnost institucija, uključujući i Regulatorno telo za elektronske medije", predočio je Picula.
Prema njegovim rečima, Evropski parlament je spreman da podrži Srbiju i restartuje neke procese u okviru postojećih instrumenata i inicijativa. Picula se osvrnuo i na studentske proteste, dodajući da osuđuje nasilne napade, zabrinutost što su neki od njih uhapšeni i pokrenuti sudski postupci.
Nakon rasprave zastupnici imaju određeni vremenski rok da predlože amandmane kojim će se dopuniti izveštaj. Predloženi amandmani će biti izglasani ponovo u spoljnopolitičkom komitetu gde treba da se glasa o celokupnom, dopunjenom dokumentu. Nakon usvanjanja u spoljnopolitčkom komitetu, o izveštaju će kasnije, sredinom godine, glasati svi zastupnici EP na plenarnoj sednici, kada izveštaj dobije verziju Rezolucije EP o Srbiji. Rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno ni politički obavezujuće za EU institucije i države članice.
(EUpravo zato.rs)