Nedostatak vladavine prava jedan je od glavnih razloga zbog kojeg zemlje Zapadnog Balkana na pristupanje Evropskoj uniji čekaju godinama.
Kako navodi organizacija "Friends of Europe", uprkos značajnim zakonskim promenama, pitanja političkog uticaja, korupcije i neefikasnosti i dalje postoje u pravosudnim sistemima regiona. S druge strane, transparentno, nepristrasno i efikasno pravosuđe ključno je za regionalnu stabilnost.
Zato "Friends of Europe" godinama organizje Samit EU-Zapadni Balkan čiji je cilj da naš region približi članstvu Evropskoj uniji tako što će pomoći da se mapiraju problem i pronađu rešenja. Ove godine partner događaja je inicijativa WMG Fondacije EUpravo zato.
Na panelu posvećenom pravosuđu panelisti su izneli zajedničku poruku da je Zapadni Balkan na dobrom putu da ostvari sve preporuke Evropske unije, uz pomoć pravnih institucija EU, ali da je neophodno još raditi na tome kako bi se ostvario jedan od najvažnijih uslova za pristupanje bloku - vladavina prava.
Ovaj panel bavio se ključnim aspektima reforme pravosuđa na Zapadnom Balkanu. Govornici su se osvrnuli na već ostvarene napore koji se tiču reformi, identifikovali oblasti za poboljšanje i govorili o inovativnim pristupima budućim reformama. Panel se nadovezao na uvide sa nedavnog događaja Inicijativa za zajedničku pravdu koji je letos održan u Tirani.
Ključna pitanja panela, kojim je moderirao viši saradnik za mir, bezbednost i odbranu u "Friends of Europe" i bivši zamenik pomoćnika generalnog sekretara za nove bezbednosne izazove u Organizaciji Severnoatlantskog pakta (NATO) Džejmi Šo, uključuju teme poput uspostavljanja čvrstog okvira vladavine prava na Zapadnom Balkanu, zatim obezbeđivanje nezavisnosti, nepristrasnosti i integriteta pravosuđa u region. Govorilo se i o tome koje pouke mogu da se nauče iz prošlih napora, kao i kako zemlje Zapadnog Balkana mogu efikasnije sarađivati na negovanju pravosudne kulture koja podržava najviše standard pravde.
Kako u praksi ostvariti vladavinu prava?
Prema rečima moderatora Šoa, ova tema je važna ali lako je o njoj govoriti u teoriji, u praksi je, ističe, mnogo zahtevnije. Zato je panel otvorio predstavnik Severne Makedonije, zemlje koja teži da postane članica Evropske unije.
Zamenik premijera za dobro upravljanje i transparentnost Severne Makedonije Arbena Fetaja osvrnuo se na novu vladu Severne Makedonije i tome šta su njihovi priroriteti. Kako je istakao, neki od razloga koji su doveli do smene vlasti jesu korupcija, kriminal i nedostatak vladavine prava.
"U 2023. i 2024. imali smo tačno nula napretka u rešavanju korupcije. Ovo je ono što nova vlada radi - konkretno rešavanje slučajeva, a manje priče. Imamo četiri top prioriteta, prvi na listi su EU integracije, zatim ekonomski napredak, decentralizacija i borba protiv korupcije. Moramo da vratimo poverenje naših građana u institucije i moramo da obezbedimo nezavisnost pravosuđa i obezbedimo vladavinu prava - to je strategija nove vlade. Ako nemamo funkcionalnu vladavinu prava, nećemo imati ekonomski napredak i strani kapital, a ljudi će odlaziti. Samo tri procenta građana veruje u pravosuđe, i ovo nije samo statistika već stanje nacije. Ovo ćemo promeniti zajedno sa našim stranim prijateljima i Evropskom unijom", istakao je Fetej.
Prema njegovim rečima, ono što je problem je implementacija.
"Moramo da uložimo novac u pravosuđe. Moja uloga je da koordinišem borbu protiv korupcije i već smo preduzeli neke korake da napravimo stvari konkretnijim. Nije dovoljno da pričamo, moramo da zaista uradimo neke stvari", zaključio je predstavnik Severne Makedonije.
"Nije samo do demokratije, ima nešto i do saradnje"
Ministar pravde Crne Gore Bojan Božović dao je perspektivu svoje zemlje.
"Prošle nedelje, nakon nekoliko godina uspeli smo da postavimo predsednika Vrhovnog suda, bez uključivanja izvršne vlasti u proces u skladu sa preporukama Evropske komisije", pohvalio je napore svoje zemlje da ostvari nezavisnost pravosuđa.
Kako je istakao, ova zemlja koja najbrže napreduje ka EU, postavlja bolje uslove rada i pravi ovaj posao privlačnim za mlađe generacije.
"Ako želimo da nastavimo proces pridruživanja, moramo da pokušamo da napravimo zemlje Balkana ne samo demokratskim, već zemljama gde možemo da sarađujemo. Mi u Crnoj Gori želimo da sve preporuke što pre primenimo i ubrzamo borbu protiv korupcije", rekao je Božović i dodao svoje viđenje stvari kada su u pitanju "preporuke".
"Ako želite da postanete deo EU, morate videti preporuke kao dužnosti, jer to nisu samo preporuke".
Zašto je dobro da Zapadni Balkan postane deo EU?
Član Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Helmut Brandstater istakao je uvodnom obraćanju da proces pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana i generalno proširenja EU funkcioniše dobro iako postoji mnogo obaveza.
"Imamo naše glasače kod kuće i moramo da im objasnimo šta radimo ovde. Austrija ima dobre odnose sa Zapadnim Balkanom ali ljudi i dalje pitaju da li treba da ih primimo, a često je argument novac. Ja kažem da treba da budu deo EU. To je veoma dobro za našu sigurnost, ekonomiju, ali moramo da vodimo računa da im vladavina prava funcioniše kako bismo mogli da verujemo jedni drugima", istakao je Brandstater i rekao da je važno pitati članice gde može da im se pomogne.
EU i zemlje kandidati - jedni drugima zaštitnici
Olha Stefanišina, potpredsednica Vlade za evropske i evroatlantske integracije i ministarka pravde Ukrajine uključila se onlajn kako bi učestvovala na ovom panelu. Ona je istakla da smo jedni drugima važni jer smo jedni drugima zaštitnici, ali se osvrnula i na mišljenje pojedinih da Ukrajina sada ima prednost nad Zapadnim Balkanom zbog rata. To, tvrdi ona, nije tako.
"Mi smo vaši zaštitnici, ali vi ste takođe nama važni jer ste i vi naši zaštitnici. Mislimo da u EU nema razlike između Istočne Evrope i Zapadnog Balkana. Evropska komisija igra krucijalnu ulogu da se EU spremi za proširenje i rade sve što je moguće da sve članice postanu deo", ističe i dodaje da svi kandidati treba da se ponašaju kao jedan kako bi ovaj proces ubrzao.
"Kao zemlja koja treba da se pridruži, radimo ono što možemo, naši napori su usmereni na članstvo. Ne znamo kalendar, ali se trudimo da izgradimo, promenimo iskustvo, steknemo lične kontakte, popravimo ono što treba, učestvujemo. Ovo je jedini način. Mislim da svi služimo većem cilju, proširenju, sigurnosti i sve jačoj Uniji koja štiti naše vrednosti, demokratiju i sigurnost kontinenta. Ovo je ultimativni cilj koji treba da bude prvi na umu. Mislim da je važan cilj i demokratija i vladavina prava. Važno je da smo kao država preživeli ovu agresiju i nastavili da funkcionišemo".
Stefanišina se osvrnula i na poziciju Ukrajine kada je u pitanju vladavina prava..
"Pre otvaranje prvih osam klastera, Ukrajina će predstaviti strategiju o funkcionisanju demokratskih inistucija i vladavine prava. Svi moramo da zapamtimo da svi imamo individualnu ulogu koja je vitalna i da definišemo kako će funkcionisati nove generacije, osiguravajući da mogu da uživaju u vrednostima koje zajedno promovišemo i proizvodimo".
"Pravosuđe je pitanje ljudi"
Poslanik u Parlamentu Kipra, potpredsednik Parlamentarne skupštine OEBS-a i specijalni predstavnik za jugoistočnu Evropu Kiriakos Hadjini smatra da je Zapadni Balkan pokazao svoju posvećenost reformama, primenjujući EU standarde, partnerstvu sa organizacijama poput OEBS i uspostvljanju tradicionalnog pravog mehanizma.
"Reforma pravosuđa zahteva regionalnu saradnju. Zapadni Balkan se zavetovao da će reformisati pravosuđe. Investiranje u napredak pravosuđa treba da bude priroritet. Pravna pomoć, pravno obrazovanje i pomoć za marginalizovane zajednice su važne za prevazilaženje jaza između realnosti prava. Javno poverenje je osnova svakog pravnog sistema. Pravosuđe nije samo pitanje zakona, sudova ili procedura, već je reč o ljudima, uveravanju da će svaka individua imati jednako pravo da zaštiti svoja prava. Ja verujem u Zapadni Balkan, verujem da će uspeti da prevaziđe sve izazove", istakao je Kipranin.
Albanija po uzoru na ostatak regiona i Evropu
Izvršna direktorka Albanskog helsinškog komiteta Erida Skendaj govorila je o pozitivnim primerima iz Albanije.
"Poput ostalih zemalja regiona, mi takođe imamo brige oko nezavisnosti sudstva, činjenice da su brojne sudije korumpirane, kao i različitih izveštaja poput onog koji godišnje objavljuje Freedom House. Sve ovo tera Albaniju da radi na promenama u pravnom sistemu. Nije lako, znam koliko energije ulažemo u ovaj proces. Kao rezultat toga, mi imamo nekoliko novih mera i institucija koje su relevantne. Jedna od mera bila je sistem provera sudija, jer mi trenutno ne prepoznajemo taj sistem. U javnosti je postojao strah od provere, ali nakon nekog vremena sve je postajalo bolje. Mi nismo izmislili taj sistem, ugledali smo se na evropske zemlje, kao i na neke iz regiona poput Srbije".
Takođe su, ističe, uveli model za borbu protiv korupcije, takođe po uzoru na Rumuniju i Hrvatsku, koji je doveo do toga da su neke korumpirane sudije, političari, direktori javnih preduzeća bili uhapšeni.
"Mnogi od njih nisu, ali društvo treba da sarađuje kako bi se postigla potpuna vladavina prava. Mi sarađujemo sa evropskim pravnim institucijama o tome. Veoma je važno da i balkanske institucije sarađuju, jer mi smo zemlje koje su jako povezane i znamo jedni drugima istoriju, kontekste i dešavanja".
Član odbora za odnose sa partnerima i nacionalni član za Holandiju u agenciji Evropske unije za saradnju u oblasti krivičnog pravosuđa Eurojust-u Aleksandar van Dam istakao je ulogu Eurojust-a u ovim procesima.
"Zemlje iz regiona Zapadnog Balkana jesu buduće EU članice. Važno je da se sve dublje upoznaju sa EU alatima za saradnju. Eurojust nudi okruženje za saradnju da podelimo dobre prakse i informacije o slučajevima. Moramo da obezbedimo poverenje", istakao je i dodao da Eurojust kao institucija ima već potpisane ugovore o saradnji sa nekim zemljama poput Albanije, Crne Gore i Srbije.
Kako mlade inspirisati da se bave pravosuđem?
Nakon panela, publika je bila spremna za razmenu mišljenja i pitanja.
Kako je direktorka MONDO redakcije Bojana Zimonjić Jelisavac istakla, poverenje i komunikacija jesu problemi koji su adresirani kao glavni na ovom samitu. Prema njenim rečima, lako je utvrditi ekonomske benefite procesa pristupanja EU, ali čini se da je izazov objasniti ljudima kakvi su benefiti zgradnje poverenja i inkluzivnijeg sistema u regionu po običnog čoveka.
"Takođe, radna mesta su veliki problem – kako edukovati i inspirisati mlade ljude da odaberu da se bave poslom sudija ili advokata, onda kada korupcija prestane da bude problem?", upitala je Zimonjić Jelisavac.
Predstavnik Severne Makedonije istakao je da su mladi ljudi "nažalost veoma zainteresovani za pozicije u javnom sektoru".
"Verujem da to ne treba biti slučaj. Mislim da mlade treba da zanima privatni sektor, treba da ih zanima da kreiraju biznise, treba da ih zanima da pokreću inovacije, i mi pokušavamo da uradimo to".
S druge strane, član Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Helmut Brandstater istakao je da on sam kada je bio mlad nije želeo da bude sudija jer mu je to "bilo dosadno".
"Baš to je najbolje što može da se desi ovoj poziciji. Ali, u zemljama Zapadnog Balakana je to veoma važno pa bih zato mladim pravnicima rekao da su baš oni ti koji prave razliku i veoma su važni za izgradnju ovih zemalja".
(EUpravo zato)