Predsednica Severne Makedonije, Gordana Siljanovska-Davkova, izjavila je da Bugarska evropske integracije njene zemlje drži kao taoca, jer zahteva ustavne izmene kako bi bugarska manjina bila zvanično priznata.
"Mi smo šampioni u menjanju Ustava - 26 puta - a većina amandmana nam je nametnuta“, rekla je Siljanovska-Davkova na marginama Samita o proširenju, koji je u utorak organizovao "Euronews".
Na funkciji od 2024. godine, Siljanovska-Davkova ocenila je da se dalji ustupci ne mogu nametati bez podrške građana.
"Moj legitimitet potiče od građana i pripada njima. Kako onda mogu da vam obećam da ćemo promeniti Ustav?", upitala je predsednica Severne Makedonije.
Od Severne Makedonije zatraženo je da izmeni ustav kako bi Bugari bili izričito navedeni među priznatim zajednicama u zemlji. Ova promena dogovorena je kao deo kompromisa kojim je trebalo deblokirati pristupni proces. Međutim, u Skoplju je izazvala veliki otpor.
Evropska unija je 2022. godine usvojila kompromis uz posredovanje Francuske. Severna Makedonija je pristala da izmeni Ustav i izričito prizna Bugare kao manjinsku zajednicu, ali je za usvajanje takvih izmena potrebna dvotrećinska većina u parlamentu, koju vladajuća većina nije uspela da obezbedi.
Predsednica je izjavila da se 80 odsto građana protivi ustavnim promenama, dok predloženi amandmani još nisu prošli ni prvu fazu u skupštinskoj Komisiji za ustavna pitanja.
Siljanovska-Davkova je rekla da glavna prepreka evropskim integracijama njene zemlje nije nedostatak reformi ili neusklađenost sa zahtevima EU, već, kako je ocenila, nedostatak političke volje u susednim državama.
Inače, Severnom Makedonijom, malom balkanskom zemljom sa oko 1,8 miliona stanovnika, upravlja koalicija predvođena konzervativcima, koja je na vlasti od sredine 2024. godine i ima stabilnu većinu u parlamentu. Međutim, njen put ka članstvu u EU i dalje je blokiran zbog dugotrajnog spora sa susednom Bugarskom.
Promenili i ime
Zemlja je prvi put podnela zahtev za članstvo u EU 2004. godine, a status kandidata dobila je 2005. godine, ali je njen napredak bio usporen zbog političkih prepreka.
Siljanovska-Davkova ocenila je da je spor oko pristupanja EU deo duže istorije ustupaka koje je Severna Makedonija pravila u nastojanju da postane članica Unije.
Kao primer je navela sporazum sa Grčkom iz 2018. godine, na osnovu kojeg je zemlja promenila ime iz Republika Makedonija u Severna Makedonija, čime je okončan višedecenijski spor koji je blokirao njene težnje ka članstvu u NATO-u i EU.
Najnoviji zahtev za promenu Ustava otvara pitanje koliko daleko bi jedna država kandidat trebalo da ide u ispunjavanju zahteva u bilateralnim sporovima pre nego što postane članica Unije, rekla je Siljanovska-Davkova.
U nastojanju da prevaziđe političke razlike sa susedima, predsednica Severne Makedonije izjavila je da namerava da nastavi da traži rešenje kroz dijalog.
"Nekoliko puta sam se sastala sa prethodnim predsednicima i aktuelnim premijerom. Izrazila sam ista osećanja i istu zabrinutost i nastaviću to da radim, isključivo kroz dijalog", rekla je ona.
Ipak, Siljanovska-Davkova nije direktno optužila Bugarsku da namerno blokira pristupanje Severne Makedonije EU, već je pozvala na "pragmatizam" i "veću političku spremnost" susednih zemalja.
(EUpravo zato/Euronews)