- Komisija u budžetu za 2028–2034. predviđa sredstva za kandidate kroz instrument Globalna Evropa, uz jedinstvenu logiku uslovljavanja reformama. Paket od 43 milijarde evra još je preliminaran i biće predmet pregovora među članicama.
- Pre pristupanja, kandidati bi morali da pokažu da mogu da upravljaju novcem EU kroz transparentne nabavke, kontrolu i nezavisnu reviziju. Poseban akcenat stavljen je na saradnju sa EPPO i OLAF-om radi zaštite finansijskih interesa Unije.
Četvrti element u okviru prvog stuba komunikacije Evropske komisije "Priprema za širu Uniju", odnosno pregleda politika EU (engl. pre-enlargement policy reviews), odnosi se na pitanje koje je često presudno: koliko će proširenje koštati i na čiji račun.
Komisija polazi od toga da budžet mora da obezbedi ulaganja i prilagođavanja, da podrži reforme i konvergenciju pre pristupanja, da primi nove članice bez ugrožavanja postojećih prioriteta i da u svakom trenutku štiti finansijske interese Unije.
Glavni mehanizam za ostvarivanje tih ciljeva jeste predloženi Višegodišnji finansijski okvir za period 2028-2034 (engl. Multi-annual Financial Framework).
U nastavku zato više o ključnim aspektima ovog predloga.
Okvir za 2028-2034
Prva tačka tiče se arhitekture budžeta. Podrška kandidatima bila bi smeštena u instrument Globalna Evropa.
Time se po prvi put odstupa i pravi otklon kada je u pitanju arhitektura i pristup Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) koji je već u tri navrata bio namenjen državama kandidatima.
Ideja jeste da se iskoristi značajan deo fonda novog instrumenta, koji u celosti za sve kandidate i ostala pitanja koja se odnose na Istočnu Evropu iznosi 43 milijarde evra. Ovaj iznos, za sada, predstavlja samo preliminarnu cifru, jer će i on biti predmet cenkanja i rasprava među državama članicama.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Čak i da dođe do njegovog delimičnog umanjenja, činjenica jeste da će on daleko nadmašivati dosadašnje fondove koje je IPA nudila. Istovremeno, novi instrument se oslanja na iskustvo sa Planovima rasta za Zapadni Balkan i Moldaviju i Ukrajinskim instrumentom, koji isplate vezuju za ispunjenje definisanih reformskih uslova.
Za razliku od toga što su IPA i Plan rasta paralelno funkcionisali sa dvema različitim logikama, od kojih samo drugi podrazumeva uslovljavanje reformama, novi instrument će imati jedinstvenu arhitekturu i ceo će pratiti logiku uslovljavanja.
Od pretpristupne podrške do punog članstva
Komisija takođe gleda u budućnost i osvrće se na prelaz sa spoljnog na unutrašnje finansiranje. Predloženi instrument Globalna Evropa kombinovao bi bespovratna sredstva, zajmove, budžetske garancije i tehničku pomoć, uz podršku prilagođenu potrebama svake države.
Kandidati bi pre pristupanja pripremali Plan Globalne Evrope, koji bi pristupanjem postao deo Nacionalnog i regionalnog partnerskog plana, kao nedodeljena komponenta, uz dodatne fondove za koheziju, zajedničku poljoprivrednu politiku, itd.
U tom kontekstu, Komisija je naglasila da će države, kada budu u završnoj fazi pregovora, moći da računaju na projekciju finansijskog paketa kao dokumenta koji jasno i taksativno navodi na koje fondove će data država moći da računa po ostvarivanju članstva.
Za sada, jedino je Crna Gora imala tu priliku i to 30. juna 2026. godine, kada je Komisija ukazala da bi ova država predstavljala trošak manji od jednog evra po građaninu EU na godišnjem nivou. Naravno, Komisija se istovremeno i ograđuje, naglašavajući da objava finansijskog paketa ne prejudicira ni vreme pristupanja ni ishod pregovora, sa namerom da ukaže da će i sa novim zamahom proces ostati zasnovan na zaslugama.
Zaštita novca Unije
Poslednja tačka je najmanje vidljiva, ali možda i najvažnija za poverenje država članica. Pre pristupanja kandidati moraju da pokažu da mogu da efektivno i pravovremeno upravljaju sredstvima Unije. To podrazumeva zdravo upravljanje javnim finansijama, transparentne nabavke, delotvornu unutrašnju kontrolu i nezavisnu reviziju, ali i sposobnost da spreče, otkriju, istraže i krivično gone prevaru i korupciju.
Istovremeno, posebno se naglašava potreba da se demonstrira saradnja sa Kancelarijom evropskog javnog tužioca (EPPO) i Evropskom kancelarijom za borbu protiv prevara (OLAF).
Države kandidati već imaju saradnju sa ovim institucijama, ali ona ostaje neujednačena i nedovoljno institucionalizovana.
Zato je cilj Komisije da se postara da kandidati već tokom pristupnog procesa u celosti prigrle ove institucije kako bi dokazale da i pre ostvarivanja članstva rade sve što je u njihovoj moći da spreče finansijske malverzacije koje se odnose na fondove EU, kako bi poslale poruku da će najmanje isto toliko biti posvećene adresiranju potencijalnih izazova i po ostvarivanju članstva.
(EUpravo zato.rs)