- Lideri EU sastaju se 15. i 16. oktobra u Briselu, a u fokusu su konkurentnost, visoke cene energije i budžet Unije za 2028-2034.
- Na dnevnom redu su i podrška Ukrajini, odbrambena spremnost, migracije i proširenje EU, uz raspravu o reformama za širu Uniju.
Šefovi država ili vlada 27 članica Evropske unije okupiće se 15. i 16. oktobra u Briselu na sastanku Evropskog saveta, na kojem će u fokusu biti evropska konkurentnost, visoke cene energije, pregovori o budžetu EU za period 2028-2034, podrška Ukrajini, odbrambena spremnost, migracije i proširenje Unije.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta pozvao je lidere da ostvare konkretan napredak u ključnim oblastima, uz cilj da se pregovori o narednom višegodišnjem finansijskom okviru približe konačnom dogovoru do kraja godine.
Sastanak će početi u četvrtak, 15. oktobra, u 10 časova, a planirano je da bude završen u petak, 16. oktobra, navedeno je u agendi u koju je dopisnik EUpravo zato iz Brisela imao uvid. Razgovori će biti usmereni na usaglašavanje zajedničkih političkih prioriteta u trenutku pojačane geopolitičke neizvesnosti, pritisaka na evropsku privredu i bezbednosnih izazova.
Ekonomija i budući budžet EU među ključnim temama
U pozivnom pismu upućenom članovima Evropskog saveta, Košta je naveo da će sastanak biti snažno usmeren na ekonomiju i pronalaženje odgovora na izazove evropske konkurentnosti i pristupačnosti troškova.
Lideri će razmotriti moguće ciljane i privremene mere za ublažavanje posledica visokih cena energije po građane i preduzeća, uz nastavak politike smanjenja zavisnosti Evrope od fosilnih goriva. Na dnevnom redu biće i sprovođenje agende "Jedna Evropa, jedno tržište" za period 2026-2027, čiji je cilj da se obezbede konkretniji rezultati za kompanije, startape i građane.
Razgovaraće se i o globalnim makroekonomskim neravnotežama koje utiču na evropsku industriju.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Posebno mesto zauzima naredni višegodišnji finansijski okvir EU za period 2028-2034. Reč je o dugoročnom budžetu koji određuje finansijske mogućnosti Unije i raspodelu sredstava za njene ključne politike.
Košta je upozorio da pregovori u oktobru ulaze u odlučujuću fazu i da sastanak treba da doprinese usaglašavanju ključnih elemenata za postizanje konačnog dogovora do kraja 2026. godine.
Pravovremeni dogovor, prema njegovim rečima, od suštinskog je značaja za obezbeđivanje predvidljivosti i stabilnosti evropskim privredama u nestabilnom međunarodnom okruženju. Ishod pregovora uticaće na finansijski okvir za poljoprivredu, istraživanje, razvoj regiona, konkurentnost i druge prioritete EU u narednih sedam godina.
Ukrajina, odbrana i ruski hibridni napadi
Na sastanku će biti potvrđena kontinuirana podrška Ukrajini u ratu sa Rusijom. Prema Kostinom pozivnom pismu, lideri će čuti od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog o operativnim potrebama zemlje uoči zime, posebno u kontekstu sve intenzivnijih ruskih napada na kritičnu infrastrukturu.
Razmotriće se i napredak Ukrajine na putu ka članstvu u EU, uključujući mogućnost otvaranja dodatnih pregovaračkih klastera.
Drugi važan bezbednosni aspekt biće ruske hibridne aktivnosti širom Evrope i jačanje odbrambene spremnosti Unije. Lideri će razmotriti sprovođenje ranije dogovorenih mera i ubrzavanje rada na otklanjanju ključnih nedostataka u vojnim sposobnostima evropskih država.
Košta je poručio da EU ostaje ujedinjena i odlučna pred eskalacijom ruskih aktivnosti i da će nastaviti da unapređuje svoju odbrambenu spremnost, uz nastojanje da se održi zamah u svim oblastima zajedničkog rada.
Migracije, proširenje i pripreme za širu Uniju
Migracije će biti jedna od dve posebne strateške teme sastanka. Košta je naveo da podaci pokazuju značajno i kontinuirano smanjenje dolazaka neregularnih migranata, što je povezao sa rezultatima sveobuhvatnog pristupa EU i primenom usvojenog zakonodavstva.
Istovremeno, naglasio je da Unija mora ostati oprezna i spremna da odgovori na krizne situacije, da obezbedi solidarnost među državama članicama i unapredi kapacitete za reagovanje na slučajeve instrumentalizacije migracija.
Druga strateška rasprava biće posvećena proširenju i reformama EU, a u razgovore će biti uključena i komunikacija Evropske komisije "Priprema za širu Uniju" (Preparing for a wider Union).
Sastanak dolazi u važnom trenutku za politiku proširenja EU, nakon predstavljanja dokumenta o pripremi Unije za buduće članstvo novih država, o kojem je komesarka za proširenje Marta Kos govorila 6. oktobra. U fokusu tog procesa je pitanje kako EU treba da prilagodi svoje institucije, politike i budžet kako bi mogla da funkcioniše i nakon prijema novih članica.
Rasprava evropskih lidera nadovezaće se na taj proces, dok se krajem oktobra očekuje i predstavljanje godišnjeg paketa Evropske komisije o proširenju, uključujući izveštaje o napretku zemalja kandidata. Ti dokumenti pružiće procenu sprovedenih reformi i napretka u ispunjavanju uslova za članstvo.
Tako će se u kratkom vremenskom razmaku razmatrati dve povezane strane procesa proširenja - spremnost same EU za buduće proširenje i napredak država koje žele da joj se pridruže.
U tom kontekstu, posebna pažnja biće posvećena Crnoj Gori, sa ciljem da se pregovori o njenom pristupanju, ako okolnosti to dozvole, zaključe do kraja godine. Košta je naveo da će rasprava liderima pružiti strateške smernice za dalji rad na proširenju i reformama.
Košta: Očekivanja moraju biti praćena konkretnim rezultatima
U pozivnom pismu, predsednik Saveta naglasio je da je potrebno ostvariti dodatni napredak u sprovođenju agende "Jedna Evropa, jedno tržište", kako bi ambicije evropskih lidera i očekivanja koja su time stvorena bili praćeni konkretnim rezultatima.
"Ti rezultati moraju da se pretoče u opipljive mogućnosti za naša preduzeća, startap kompanije i građane", poručio je Košta.
Govoreći o budžetu, ocenio je da je pravovremeni dogovor neophodan kako bi se evropskim privredama obezbedili predvidljivost i stabilnost koje su im potrebne u nestabilnom i nepredvidivom svetu. Pozvao je lidere da pokažu odgovornost i spremnost na saradnju u odlučujućoj fazi pregovora.
Kada je reč o Ukrajini, potvrdio je da ona ostaje jedan od ključnih prioriteta EU, dok je u oblasti odbrane istakao potrebu da se održi zamah i ubrza napredak u svim pravcima rada, uključujući otklanjanje nedostataka u vojnim sposobnostima.
Šta se očekuje od sastanka?
Sastanak Evropskog saveta trebalo bi da pruži političke smernice za naredne korake EU u ekonomiji, budžetskim pregovorima, bezbednosti, migracijama i proširenju. Njegov značaj biće pre svega u tome da li će lideri uspeti da približe stavove o ključnim pitanjima i obezbede napredak u oblastima u kojima su potrebni zajednički evropski odgovori.
Pored kratkoročnih pitanja, poput visokih cena energije i podrške Ukrajini, sastanak će biti prilika da se razmotre dugoročni pravci razvoja Unije: kako da postane konkurentnija, kako da finansira svoje prioritete i kako da se pripremi za eventualni prijem novih članica.
Konačni zaključci i konkretni dogovori biće poznati nakon sastanka. Koštino pozivno pismo postavlja okvir za razgovore i izražava očekivanja predsednika Evropskog saveta, ali ne prejudicira njihov ishod.
(EUpravo zato.rs)