- EU priprema model postepene integracije: kandidatima bi ranije otvorila delove jedinstvenog tržišta, istraživanje i saradnju, ali samo uz jasno ispunjene obaveze.
- Pogodnosti neće biti trajne ni automatske - pristup može da se ograniči ili ukine ako zemlje ne budu usklađene sa pravilima, sankcijama, kontrolom investicija i zaštitom tehnologija.
Evropska unija spremna je da zemljama kandidatima otvori pristup delovima svog ogromnog jedinstvenog tržišta i ponudi im ekonomske koristi i pre punopravnog članstva, ali zauzvrat traži usklađivanje sa strateškim interesima bloka.
Prema nacrtu predloga Evropske komisije u koji je POLITICO imao uvid, pogodnosti neće biti automatske - učešće u pojedinim oblastima moći će da bude ograničeno, suspendovano ili ukinuto ako zemlje ne ispune preuzete obaveze.
Iako je predstavljanje prvobitno bilo najavljeno za poslednji dan septembra, predlog će se pred visokim zvaničnicima naći početkom oktobra, nakon povratka predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen sa turneje po Zapadnom Balkanu.
U središtu novog pristupa je takozvana "postepena integracija", mogućnost da kandidati, dok traju pristupni pregovori, postepeno dobijaju pristup pojedinim delovima jedinstvenog tržišta, istraživačkim programima i drugim oblicima saradnje.
Time bi se ekonomske koristi od približavanja EU pomerile iz završne faze pristupanja u period pre punopravnog članstva.
Tržište kao glavna pogodnost, ali ne bez uslova
"Jedinstveno tržište je prvi prioritet za ekonomsku konvergenciju," navodi se u nacrtu.
Prema predlogu, ranije uključivanje kandidata trebalo bi da otvori nove mogućnosti za kompanije iz EU, ojača evropske lance vrednosti i smanji strateške zavisnosti. Komisija bi procenjivala u kojim oblastima postoje dovoljno dobra regulatorna usklađenost i kapacitet za sprovođenje pravila EU, kako bi se omogućilo dublje učešće kandidata u istraživanju, inovacijama i industrijskoj saradnji, kao i širi pristup tržištu.
Prioritet bi, prema dokumentu, trebalo da imaju oblasti koje istovremeno pomažu zemljama kandidatima da se pripreme za članstvo i odgovaraju ekonomskim i strateškim interesima EU.
Međutim, pristup tim pogodnostima nije zamišljen kao trajno pravo. Što je integracija dublja i što je sektor strateški osetljiviji, to su uslovi stroži.
Posebno se insistira na tome da zemlje kandidati sarađuju sa EU u oblasti kontrole investicija, kontrole izvoza, sprovođenja sankcija i zaštite osetljivih tehnologija. Prilikom odlučivanja o pristupu tržištu trebalo bi uzeti u obzir i „stratešku usklađenost“, kritične zavisnosti i sposobnost zemlje da upravlja rizicima po infrastrukturu i lance snabdevanja.
Ako ti uslovi nisu ispunjeni, obim učešća mogao bi da bude prilagođen.
Drugim rečima, novi model ne predviđa samo princip "više reformi, više koristi", već i mogućnost da se već ponuđene koristi povuku ukoliko zemlja počne da odstupa od dogovorenih obaveza.
Među oblastima u kojima se razmatra bliža saradnja nalaze se poluprovodnici, kvantne tehnologije, biotehnologija, veštačka inteligencija i svemirske tehnologije.
Šta kandidati dobijaju, a šta EU traži zauzvrat?
Za zemlje koje godinama čekaju na članstvo, ovakav model bi značio da ne moraju da čekaju završetak celog pristupnog procesa kako bi osetile pojedine ekonomske efekte približavanja EU.
Pored većeg pristupa jedinstvenom tržištu, među mogućim koristima su uključivanje u istraživačke i inovacione programe, industrijsku saradnju i druge zajedničke projekte. Ali, zauzvrat bi morale da pokažu ne samo da formalno usklađuju svoje propise sa pravilima EU, već i da imaju kapacitet da ih primenjuju i da se pridržavaju preuzetih obaveza.
U dokumentu se posebno naglašava strateška dimenzija budućeg proširenja. Ekonomska integracija i pristup osetljivim sektorima trebalo bi da budu praćeni saradnjom sa EU u oblastima koje se odnose na ekonomsku bezbednost.
To znači da se od kandidata očekuje veće usklađivanje sa politikama EU u trenutku kada se Brisel sve više fokusira na smanjenje zavisnosti od spoljnih aktera i zaštitu strateških tehnologija.
Članstvo ostaje krajnji cilj
Uprkos novom modelu, postepena integracija nije zamišljena kao zamena za članstvo. Prema predlogu, krajnji cilj zemalja kandidata ostaje punopravno članstvo u EU, do kojeg se dolazi kroz rigorozan proces zasnovan na zaslugama i sprovođenje dalekosežnih i trajnih reformi.
Ideja je da period do članstva više ne bude samo vreme čekanja na završetak pregovora, već faza u kojoj zemlje kandidati mogu postepeno da se uključuju u pojedine delove evropskog sistema.
Takav pristup treba da donese koristi i kandidatima i samoj EU, zemljama koje čekaju članstvo pružio bi konkretnije ekonomske podsticaje, dok bi kompanijama iz EU omogućio pristup novim tržištima i dodatno povezivanje evropskih lanaca vrednosti.
Istovremeno, uslovljenost pogodnosti trebalo bi da bude zaštita od situacije u kojoj zemlja dobije pristup pojedinim koristima, a potom odustane od obaveza na osnovu kojih joj je taj pristup omogućen.
Novi pristup ne odnosi se samo na period pre članstva. Evropska komisija razmatra i promene kojima bi se sprečilo da nove članice, nakon ulaska u EU, odustanu od ranije preuzetih obaveza ili blokiraju zajedničke politike.
Sadašnje članice posebno brine mogućnost da se iskustva iz postojećeg članstva ponove i nakon budućeg proširenja. Mađarska je, na primer, koristila pravo veta kako bi blokirala pojedine odluke EU, uključujući sankcije Rusiji i podršku Ukrajini.
Zbog toga se u nacrtu predlaže da proces pristupanja ne bude završen samim usklađivanjem zakonodavstva sa pravom EU.
"Proces pristupanja mora da obezbedi više od pravne usklađenosti", navodi se u dokumentu. Institucije, kako se dodaje, moraju da funkcionišu u praksi, a reforme da budu trajne.
Praćenje, podsticaji i mehanizmi za sprovođenje obaveza zato bi, prema predlogu, trebalo da čine kontinuirani okvir koji se proteže i na period nakon pristupanja. Time se uvodi dodatna ideja: buduće članstvo ne bi trebalo da bude trenutak posle kojeg se nadzor nad sprovedenim reformama završava.
Menja se i sama EU
Paralelno sa reformama koje će tražiti od kandidata, EU bi trebalo da prilagodi svoje odlučivanje većem broju članica. U nacrtu se zato razmatra šira primena glasanja kvalifikovanom većinom, kako bi se smanjio rizik od blokada, kao i korišćenje "passerelle" klauzula za prelazak sa jednoglasnog odlučivanja na glasanje većinom u pojedinim oblastima, poput sankcija i odgovora na krize.
Za aktiviranje tih klauzula i dalje je potrebna jednoglasna saglasnost članica. Komisija navodi i da bi izmene Ugovora trebalo razmatrati samo tamo gde su neophodne, uz prethodno korišćenje postojećih mehanizama.
(EUpravo zato.rs)