- Nova politika proširenja EU otvara mogućnost za 'pridruženo članstvo' Kanade i druge oblike bliže saradnje sa partnerima. Time se, međutim, postavlja pitanje kakav status u takvom sistemu imaju Ukrajina i zemlje Zapadnog Balkana.
- Autor upozorava da bi višeslojno članstvo moglo da stvori 'drugorazredne' članice sa ograničenim pravima, dok kandidati već godinama čekaju punopravno članstvo. Marta Kos traži reforme, jaču zaštitu vladavine prava i jasniji put od postepene integracije do prijema.
Kada je Marta Kos, komesarka EU za proširenje, proglasila "jesen proširenja", malo ko je očekivao da će se u njenom središtu naći Kanada.
Predlog predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, da Kanada dobije status pridružene članice EU, iznenadio je evropsku javnost i otvorio pitanje koje prevazilazi odnose Brisela i Otave.
Uz to došlo je i pitanje šta će članstvo u Evropskoj uniji značiti u budućnosti?
Ideja o novom obliku članstva ukazuje na moguću promenu načina na koji EU definiše odnose sa državama koje joj nisu punopravne članice. Istovremeno, ona otvara dilemu kako u takvom modelu pronaći mesto za zemlje kandidate koje već godinama čekaju na punopravnu integraciju.
Novi oblici pridruživanja mogu pomoći EU da tesnije sarađuje sa partnerima koji dele iste vrednosti. Međutim, problemi nastaju kada to dovede do različitih klasa članstva i kada zemlje poput Kanade dobiju širok pristup EU, dok zemlje Zapadnog Balkana koje već dugo čekaju na članstvo i dalje ostaju na čekanju ili se od njih očekuje da se zadovolje ograničenim pravima članstva.
Nova otvorenost prema spoljašnjem svetu ne sme da ugrozi unutrašnje proširenje.
Šta je sa kandidatima za članstvo?
Predlog Ursule fon der Lajen o "pridruženom članstvu" Kanade izazvao je različite reakcije u Evropi i SAD, ali EU i Kanada već razvijaju intenzivnu saradnju u oblastima trgovine, sirovina, energije, digitalnih tehnologija, veštačke inteligencije, nauke, bezbednosti i odbrane. Moguće je da će ovaj model u budućnosti biti primenjen i na druge zemlje, uključujući evropske države koje ne žele punopravno članstvo u EU, poput Norveške i Islanda, navodi se u analizi koju objavljuje IPS.
Takav razvoj ukazuje na mogućnost da EU ubuduće ponudi različite nivoe političke i ekonomske povezanosti, umesto jasne podele na članice i nečlanice. Međutim, time se otvara ključno pitanje: kakvo mesto u takvom sistemu imaju zemlje kandidati koje već godinama čekaju na punopravno članstvo u EU?
Kandidati između postepene integracije i punog članstva
Velika pažnja usmerena je na zemlje kandidate, posebno Ukrajinu i države Zapadnog Balkana. Predlog Nemačke da se Ukrajini ponudi oblik "pridruženog članstva", uz bezbednosne garancije i finansijsku podršku, u Kijevu nije naišao na veliki entuzijazam, jer Ukrajina insistira na već dogovorenom procesu pristupanja EU.
Slična skepsa postoji i u drugim zemljama kandidatima, koje već dugo čekaju na članstvo.
Posebno je sporno pitanje mogućeg "drugorazrednog članstva", sa ograničenim pravima, uključujući moguće ograničenje učešća u odlučivanju. Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija suočavaju se sa dugim procesom pristupanja, dok se dodatno postavljaju pitanja vladavine prava, zaštite budžeta EU i buduće sposobnosti Unije da primi nove članice, piše ips-journal.eu.
Iako EU razmatra postepenu integraciju i nove modele saradnje, kredibilitet politike proširenja je oslabljen dugim čekanjem kandidata. Zbog toga buduće reforme ne bi trebalo da dodatno produže put ka punopravnom članstvu, već da jasno pokažu kako će zemlje kandidati napredovati od postepene integracije do stvarnog članstva u EU.
Kos: EU mora da blokira "trojanske konje"
Komesarka Marta Kos zalaže se za reformu politike proširenja kroz zaštitu interesa postojećih članica, unutrašnje reforme EU, strože mehanizme za zaštitu vladavine prava i postepenu integraciju kandidata. Podržava i mogućnost šire primene kvalifikovane većine umesto jednoglasnog odlučivanja, kao i racionalizaciju institucija EU.
Istovremeno, na osnovu iskustava iz prošlosti, Kos upozorava da EU mora sprečiti ulazak trojanskih konja koji bi mogli ugroziti njene temeljne vrednosti. Iako Komisija najavljuje detalje buduće politike proširenja, izostanak jasnijih reformskih predloga za sada ne ukazuje na veliki proboj.
Kakvi god da budu konkretni predlozi Brisela, oni ne smeju dovesti do toga da put ka članstvu u EU za sadašnje zemlje kandidate postane još duži nego što je već bio. Svaki dosadašnji krug proširenja doveo je do dodatnog pooštravanja kriterijuma za pristupanje, čime je prijem u EU postajao sve teži. Naravno, razumljivo je da bi neki više voleli da u EU budu primljeni demokratski predvodnici i ekonomski snažne zemlje, poput Islanda, Norveške ili Kanade.
Međutim, ako bi to dovelo do novih oblika "pridruženog" ili višeslojnog članstva, mora biti jasno kakvo bi mesto takve zemlje zauzimale u evropskom poretku. U suprotnom, veća fleksibilnost rizikuje da se pretvori u hijerarhiju članstva.
Kanada posebno ilustruje ovu dilemu, bliža saradnja sa demokratskim i ekonomski snažnim partnerom očigledan je korak i može biti korisna za obe strane. Ipak, bilo bi teško opravdati situaciju u kojoj zemlja bez izgleda za pristupanje dobija široke koristi od novog oblika članstva, dok se zemljama Zapadnog Balkana, posle višegodišnjeg procesa pristupanja, nudi samo članstvo sa ograničenim pravima.
Kao što je Mark Karni naglasio, izolacija nije rešenje, a veća saradnja predstavlja pravac kojim treba ići. Ali to mora važiti i za zemlje kandidate za članstvo u EU, kako posle jeseni proširenja ne bi usledila zima stagnacije.
(EUpravo zato.rs)