Više od četiri decenije nakon ulaska u Evropsku uniju, Grčka se često navodi kao primer zemlje koja je evropske integracije spojila sa snažnim očuvanjem sopstvenog nacionalnog identiteta. Dok se u državama kandidatima povremeno može čuti bojazan da članstvo u EU znači odricanje od jezika, kulture ili tradicije, svakodnevica u Grčkoj pokazuje drugačiju sliku.
Od jezika i pisma, preko kulturnog nasleđa, do načina na koji država predstavlja svoju istoriju, grčki identitet ostaje snažno prisutan u javnom prostoru, uprkos tome što je zemlja članica Evropske unije još od 1981. godine.
Evropska unija ne određuje nacionalni identitet
Jedna od najčešćih zabluda u javnosti država kandidata jeste da Evropska unija podrazumeva kulturnu ili jezičku uniformnost. Međutim, evropski ugovori upravo suprotno definišu jednu od osnovnih vrednosti Unije.
Član 3 Ugovora o Evropskoj uniji navodi da EU "poštuje svoju bogatu kulturnu i jezičku raznolikost i obezbeđuje očuvanje i razvoj evropskog kulturnog nasleđa". Istovremeno, član 167 Ugovora o funkcionisanju EU predviđa da Unija u oblasti kulture ima pre svega ulogu podrške državama članicama, dok odgovornost za očuvanje nacionalne kulture ostaje u njihovim rukama.
Drugim rečima, Evropska unija ne propisuje kako će država čuvati svoj identitet, već ostavlja članicama da same oblikuju kulturnu politiku.
Solun kao primer očuvanja identiteta
To se jasno vidi i u Solunu, drugom najvećem gradu Grčke.
Natpisi na državnim institucijama, muzejima, javnim ustanovama i spomenicima gotovo su bez izuzetka ispisani na grčkom jeziku i grčkom alfabetu. Na turističkim lokacijama često postoji i prevod na engleski, ali grčki ostaje primarni jezik javnog prostora.
Ista praksa prisutna je u muzejima, gde su postavke posvećene antičkoj Grčkoj, Vizantiji, makedonskoj istoriji i savremenoj grčkoj državi predstavljene prvenstveno na grčkom jeziku, uz dodatne prevode namenjene stranim posetiocima.
Takav pristup pokazuje da članstvo u Evropskoj uniji nije promenilo način na koji Grčka predstavlja sopstvenu istoriju, kulturu i nacionalno nasleđe.
Evropski novac za očuvanje kulturnog nasleđa
Paradoksalno, upravo Evropska unija često finansijski podržava očuvanje nacionalnog identiteta država članica.
Kroz programe poput Kreativne Evrope, Evropskog fonda za regionalni razvoj i Kohezionog fonda, poslednjih godina finansirana je obnova brojnih grčkih muzeja, arheoloških lokaliteta i spomenika kulture.
Među projektima koji su dobili evropsku podršku nalaze se i obnova vizantijskih spomenika u Solunu, zaštita arheoloških nalazišta, digitalizacija muzejske građe i unapređenje kulturne infrastrukture. Jedan od njih je i Drevna Agora, čiju je restauraciju, iskopavanje i uređenje sufinansirano upravo fondovima EU.
Na taj način evropska sredstva ne menjaju nacionalni identitet država članica, već doprinose njegovom očuvanju i predstavljanju.
Od Bele kule do vizantijskih crkava - evropski novac za očuvanje grčke baštine
Šetnja Solunom pokazuje da evropske integracije nisu promenile način na koji Grčka neguje sopstveni identitet. Bela kula, Rotonda, crkva Svetog Dimitrija, Vizantijski muzej i brojni drugi spomenici predstavljaju srž kulturnog identiteta grada, a mnogi od njih obnavljani su i konzervirani uz podršku evropskih fondova.
Među najznačajnijim projektima su restauracija vizantijskih spomenika i unapređenje njihove zaštite kroz programe finansirane iz evropskih fondova za regionalni razvoj.
Solun danas ima čak 15 ranohrišćanskih i vizantijskih spomenika upisanih na UNESCO Listu svetske baštine, zbog čega ga mnogi nazivaju "otvorenim muzejem Vizantije". Njihova zaštita ostala je u nadležnosti grčke države, dok Evropska unija kroz različite programe finansijski podržava njihovu obnovu, digitalizaciju i dostupnost građanima i turistima.
Vizantijski muzej u Solunu, proglašen Evropskim muzejem godine, jedan je od primera kako nacionalna kulturna baština može istovremeno biti deo evropskog kulturnog prostora, a da pritom ne izgubi svoj autentični karakter.
Da li članstvo menja identitet?
Iskustvo Grčke pokazuje da evropske integracije i očuvanje nacionalnog identiteta nisu suprotstavljeni procesi.
Više od četrdeset godina nakon ulaska u Evropsku uniju, grčki jezik ostao je jedini službeni jezik države, grčki alfabet svakodnevno dominira javnim prostorom, nacionalni praznici i tradicija imaju centralno mesto u društvu, dok kulturno nasleđe predstavlja jednu od najvažnijih oblasti u koju se ulažu i nacionalna i evropska sredstva.
Upravo zato Grčka predstavlja zanimljiv primer za zemlje Zapadnog Balkana koje se nalaze na evropskom putu. Umesto potiskivanja nacionalnog identiteta, članstvo u Evropskoj uniji pokazalo je da očuvanje jezika, kulture i istorijskog nasleđa ostaje u nadležnosti samih država, dok evropski okvir može da posluži kao dodatna podrška njihovoj zaštiti.
EU čuva kulturnu raznolikost, ne briše je
Evropska unija iz svog višegodišnjeg budžeta izdvaja značajna sredstva za zaštitu kulturnog nasleđa država članica. Kroz programe poput Evropskog fonda za regionalni razvoj ili Kreativne Evrope finansiraju se obnova istorijskih lokaliteta, muzeja i kulturne infrastrukture, kao i projekti kulturnih ustanova, umetničkih organizacija i biblioteka širom Evrope.
Cilj ovih programa nije stvaranje jedinstvenog kulturnog identiteta, već očuvanje raznolikosti koja je jedna od osnovnih vrednosti EU. Moto Unije "Ujedinjeni u različitosti" (United in Diversity) upravo naglašava da države članice dele zajedničke evropske vrednosti, ali zadržavaju sopstvene jezike, tradiciju i kulturno nasleđe.
Evropska unija danas ima 24 službena jezika, a nijedna država članica nakon pristupanja nije bila u obavezi da menja svoj službeni jezik, pismo ili kulturne simbole.
(EUpravo zato.rs)