Četiri međuvladine konferencije u jednom danu, sa Crnom Gorom, Albanijom, Ukrajinom i Moldavijom, obeležile su 14. jul kao jedan od najznačajnijih dana za politiku proširenja Evropske unije poslednjih godina.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos nazvala je ovaj dan "super utorak", ocenjujući da činjenica da su četiri zemlje istog dana napravile korake u pristupnom procesu predstavlja snažan signal da se proširenje vratilo među strateške prioritete Evropske unije.
Međutim, iza zajedničkog političkog signala kriju se veoma različite pozicije država kandidata.
Dok Crna Gora nastavlja da učvršćuje status najnaprednije zemlje kandidata, Albanija ubrzano zatvara pregovaračka poglavlja, Ukrajina i Moldavija napreduju uz snažan geopolitički impuls, dok Srbija i dalje čeka naredni korak u pregovorima.
Crna Gora najbliža članstvu, ali posao još nije završen
Crna Gora ostaje država kandidat sa najvećim napretkom u pristupnom procesu.
Na međuvladinoj konferenciji 14. jula Podgorica je privremeno zatvorila još dva pregovaračka poglavlja 8 i 9 (odnosno Poglavlje 8 - Konkurencija i Poglavlje 29 - Carinska unija).
Time je broj privremeno zatvorenih poglavlja povećan na 16 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja.
Napredak Crne Gore u Briselu se posmatra kao dokaz da proces proširenja može da funkcioniše kada postoji politička volja i kontinuitet reformi. Ipak, privremeno zatvaranje poglavlja ne znači automatski završetak pregovora, jer država mora da nastavi da ispunjava sve kriterijume do konačnog pristupanja.
Evropski zvaničnici posebno naglašavaju da će za završnu fazu procesa ključne biti reforme u oblasti vladavine prava, posebno funkcionisanje pravosuđa, borba protiv korupcije i jačanje institucija.
Albanija napravila veliki korak napred
Za Albaniju je 14. jul predstavljao važan trenutak u pregovorima sa Evropskom unijom.
Tirana je privremeno zatvorila tri pregovaračka poglavlja i to poglavlje 25 - Nauka i istraživanje, poglavlje 26 - Obrazovanje i kultura i poglavlje 30 - Spoljni odnosi.
Ovo je bio prvi put da je Albanija prešla iz faze otvaranja u fazu zatvaranja poglavlja, što predstavlja važan pokazatelj napretka u pregovaračkom procesu.
Brisel ovaj napredak vidi kao rezultat sprovedenih reformi, ali i kao signal drugim državama kandidatima da se konkretni pomaci ostvaruju kroz ispunjavanje kriterijuma, a ne samo političke deklaracije.
Proširenje sa Ukrajinom i Moldavijom dobija geopolitičku dimenziju
Za Ukrajinu i Moldaviju, koje su status kandidata dobile 2022. godine nakon početka ruske agresije na Ukrajinu, 14. jul predstavljao je nastavak ubrzanog približavanja Evropskoj uniji.
Obe zemlje otvorile su Klaster 6 - Spoljni odnosi, koji obuhvata spoljnu politiku, bezbednosnu i odbrambenu politiku i međunarodne odnose EU.
Njihov napredak pokazuje promenu evropskog konteksta. Proširenje se danas više ne posmatra samo kao tehnički proces usklađivanja zakonodavstva, već i kao pitanje bezbednosti, političke stabilnosti i strateškog interesa Unije.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen više puta je naglašavala upravo ovu dimenziju proširenja.
"Proširenje nije samo politička ambicija. To je geopolitička nužnost i ulaganje u mir, bezbednost i prosperitet cele Evrope," poručila je Fon der Lajen.
Proširenje više nije samo pitanje reformi
Rat u Ukrajini promenio je način na koji Evropska unija posmatra buduće članstvo novih država.
Dok je ranije fokus uglavnom bio na tehničkim kriterijumima i usklađivanju sa pravnim tekovinama EU, danas se sve više govori o ulozi proširenja u jačanju evropske bezbednosti i otpornosti.
Predsednik Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESC) Šejmus Boland ocenio je da proširenje nije samo politički projekat, već i način da građani država kandidata osete konkretne koristi.
"Unapređenjem demokratskih reformi, kao i jačanjem vladavine prava i osnovnih prava, zemlje kandidati doprinose našoj zajedničkoj evropskoj bezbednosti. Ubrzavanje socio-ekonomske konvergencije ključno je kako bi proširenje donelo konkretne koristi građanima," rekao je Boland.
Istovremeno, Evropska unija sve više razvija modele postepene integracije, kroz uključivanje država kandidata u pojedine programe, politike i institucije i pre punopravnog članstva.
Gde je Srbija u novoj dinamici proširenja?
Dok su četiri države 14. jula napravile konkretne korake u procesu pristupanja, Srbija tog dana nije učestvovala u međuvladinim konferencijama.
Države članice nisu uspele da postignu konsenzus o otvaranju Klastera 3, uprkos preporuci Evropske komisije da je Srbija za to tehnički spremna. Pregovori Srbije sa Evropskom unijom formalno nisu zaustavljeni, ali poslednjih godina nema novih otvaranja pregovaračkih klastera.
Evropska komisija i države članice kao ključne oblasti za napredak i dalje navode reformu pravosuđa, vladavinu prava, borbu protiv korupcije, slobodu i pluralizam medija, usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i napredak u dijalogu Beograda i Prištine.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos više puta je ponovila da proces ostaje zasnovan na zaslugama.
"Svaka zemlja napreduje sopstvenim tempom, u skladu sa reformama koje sprovodi i rezultatima koje ostvaruje", poručila je Kos.
Za Srbiju to znači da geopolitička važnost proširenja sama po sebi nije dovoljna da ubrza proces. Evropska perspektiva ostaje otvorena, ali napredak zavisi od konkretnih reformi i političkih odluka.
Šta je pokazao "super utorak" proširenja?
Četiri međuvladine konferencije održane istog dana pokazale su da Evropska unija želi da zadrži novi zamah politike proširenja.
Ali istovremeno su pokazale i novu realnost: države kandidati više ne napreduju istim tempom.
Crna Gora ostaje najnapredniji kandidat sa najvećim brojem privremeno zatvorenih poglavlja. Albanija je napravila važan korak ka zatvaranju poglavlja. Ukrajina i Moldavija napreduju uz snažan politički i bezbednosni impuls. Srbija, iako i dalje deo evropske politike proširenja, čeka nove konkretne pomake.
Poruka 14. jula nije bila samo da su vrata Evropske unije otvorena, već i da će brzina prolaska kroz njih zavisiti od reformi, političke volje i sposobnosti svake zemlje kandidata da ispuni uslove za članstvo.
(EUpravo zato.rs)