Šef evropske delegacije u Srbiji, Andreas fon Bekerat, rekao je da je od najveće važnosti za EU da se osigura snažna podrška građana Srbije za proces pristupanja EU i dodao da je važno raditi na javnoj komunikaciji kako bi se društvu prezentovale informacije zasnovane na činjenicama.
Prema njegovim rečima, građani treba da budu informisani o pozitivnim iskustvima o benefitima ulaska u Uniju.
On je na panel diskusiji "Srbija i Evropska unija: geopolitika i vrednosti - u sukobu ili u tandemu?", posvećenoj predstavljanju i tumačenju istraživačkog projekta o stavovima građana Srbije prema Evropskoj uniji u vremenu pojačane geopolitičke neizvesnosti, održanoj u Beogradu, istakao da kada se postavlja pitanje o izboru između toga šta je važnije - komunikacija o EU ili osiguravanje da građani Srbije imaju pozitivno iskustvo.
Bekerat je istakao da se mora raditi na bližoj saradnji kako sa vlastima, tako i sa civilnim društvom i drugim zainteresovanim stranama.
Prema njegovim rečima, važno je da privuku građane Srbije da pruže veće poverenje EU, jer bi samo 36 odsto građana trenutno glasalo za članstvo u EU, prema poslednjim istraživanjima Centra za evropske politike (CEP).
"To je izazov za nas, kako da dopremo do tih ljudi. I stalno sam govorio da sam spreman da se u bilo kom trenutku uključim u debatu, u razgovore sa ljudima koji oklevaju ili čak negativno gledaju na pridruživanje Srbije EU. I pokušavam da putujem po zemlji, da se sastanem sa građanima Srbije i da se uključim u takvu diskusiju", rekao je on.
Istakao je i da je ključno da se radi na borbi protiv dezinformacija o EU i osiguravanju da građani Srbije imaju objektivniju sliku o tome koje sve koristi donosi članstvo u EU.
"Međutim, moramo više da radimo i na pružanju praktičnog iskustva građanima Srbije. I to radimo i kroz našu 'Nedelju mogućnosti,' koju organizujemo jednom godišnje, gde pozivamo, u četiri različita grada u Srbiji, građane Srbije, studente koji su putovali sa Erazmusom, poljoprivrednike koji su dobili podršku, na primer, za instaliranje solarnih panela na svojim farmama, preduzetnike kojima su dodeljene grantove i kredite od EU, da realizuju svoje poslovne ideje", naveo je on.
Bekerat je naglasio da je važno da se saslušaju građani Srbije i da se razume njihova zabrinutost i zašto nisu uvereni u pridruživanje EU.
"Ali, na kraju krajeva, radi se o kredibilitetu. Radi se o tome da se pobrinemo da proces pristupanja EU bude kredibilan i da ćemo nagraditi zemlje kandidate kada ostvare pravi napredak", rekao je on.
Prioritet Irske je proširenje EU
Ambasador Irske u Srbiji, Kevin Kolgan, rekao je da je važno da se sasluša mišljenje građana Srbije po pitanju pristupanja EU.
"Naš posao je da ubedimo stanovništvo u važnost EU, naš posao kao vlade je da ubedimo stanovništvo u prednosti EU. Ne možemo jednostavno prihvatiti da će ljudi to uzimati zdravo za gotovo. Zato je istraživanje poput onog koje ovde radimo važno da bismo znali i razumeli koji su problemi sa srpskim stanovništvom", rekao je ambasador Irske.
Istakao je da je put Srbije ka pristupanju EU jasan i da postoje pitanja koje mora Vlada Srbije da reši.
Ukazao je i da je prioritet Irske svakako proširenje EU.
"I to je jedan od razloga zašto smo ovde na Zapadnom Balkanu, da pomognemo zemljama Zapadnog Balkana da se pridruže EU", rekao je on.
Direktorka Centra za evropske politike Milena Mihajlović Denić rekla je da je CEP uz podršku institucija Irske, sproveo istraživanje koje je imalo za cilj da objasni kako se formiraju stavovi građana Srbije po pitanju podrške članstva EU i koji su glavni faktori koji utiču na povećanje ili smanjenje te podrške.
"Primetili smo da upravo oni građani koji su liberalno, kosmopolitski orijentisani, za koje bismo očekivali da su najbliskiji vrednostima EU i da bi najviše podržavali članstvo, upravo ljudi koji se u poslednjih nekoliko godina osećaju sve više razočaranim u EU, ne kao idejom, već EU u praksi. Postavili smo istraživanje na takav način da razumemo koji su to građani koji se osećaju trenutno razočaranim ili izneverenim", rekla je ona.
Prema njenim rečima, njihova centralna hipoteza u ovom istraživanju je i dokazana i analize su pokazale da liberalni građani najviše primećuju kada "EU žrtvuje svoje vrednosti radi geopolitičkih i ekonomskih interesa u Srbiji".
Kako kaže, zbog toga su izašli i sa određenim preporukama, a jedna od njih za EU je da više investira u iskustva koja će građane Srbije približiti EU.
Istakla je da izloženost informacijama, vestima o EU, nisu presudan faktor koji utiče na to da li će građani podržavati EU ili ne, već je upravo to njihovo lično stečeno iskustvo sa EU.
Samo trećina građana smatra da je EU kredibilni partner
Viši istraživač u Centru za evropske politike, Marko Todorović, rekao je da samo nešto više od trećine građana Srbije smatra EU kredibilnim partnerom.
"To je nešto što svakako jeste zabrinjavajuće, imajući u vidu da je nacionalno proklamovani cilj. Na primer, 44 odsto građana Srbije smatra da je za EU važnije da Srbija uvede sankcije Rusiji, nego da postane razvijena demokratija. Takođe, veliki procenat građana, nešto više od 40 odsto veruje da EU želi Srbiju u svom članstvu samo zbog pristupa litijumu i značajnim strateškim sirovinama, što je svakako u potpunosti samo pogrešna percepcija, imajući u vidu da kritične sirovine nisu ni na koji način deo pregovaračkog procesa Srbije u pristupanju EU", rekao je on.
Prema rečima Todorovića, u slučaju potencijalnog referenduma, ukoliko bi se on održavao uskoro, prema nalazima njihovog istraživanja, 36 odsto građana Srbije se izjasnilo da bi glasalo za članstvo Srbije u EU, dok bi 28 odsto bilo protiv.
"Ostatak građana je rekao da ili ne zna ili da inače ne bi izlazio na izbore, pa ne bi izašao ni na ovaj referendum. Tako da, ono što vidimo jeste da postoji i dalje značajna prednost proevropske Srbije, ali da ona nije apsolutna i da bi u slučaju potencijalnog referenduma oni koji su neopredeljeni bili ti koji bi doneli odluku o tome da li da Srbija nastavlja da bude na putu evropskih integracija", zaključio je on.
(EUpravo zato)