U trenutku kada Evropska unija ponovo stavlja proširenje među važne političke prioritete, zemlje Zapadnog Balkana nastoje da ubrzaju reforme i ojačaju svoju poziciju u procesu evropskih integracija. Predstojeća poseta predsednika Evropskog saveta Beogradu, kao i najavljeni regionalni skupovi, dodatno su podstakli razgovore o mogućnostima za novi zamah u pristupnom procesu Srbije nakon višegodišnjeg zastoja.
U tom kontekstu, ministar za evropske integracije Nemanja Starović ocenio je za RTS da poslednje diplomatske aktivnosti i intenziviranje kontakata sa evropskim zvaničnicima ukazuju na rast značaja Srbije u regionalnim i evropskim okvirima. Kako je naveo, dolazak Antonija Košte predstavlja važan signal podrške evropskom putu zemlje i potvrdu njene uloge u regionu.
"Već sama poseta šalje tu vrstu poruke, a znajući stavove i način delovanja predsednika Evropskog saveta, nesumnjivo je da on lično dobro prepoznaje značaj i ulogu Srbije na Balkanu i na čitavom evropskom kontinentu", rekao je Starović.
Govoreći o mogućem otvaranju Klastera 3, ministar je istakao da Srbija već godinama ispunjava tehničke uslove, ali da je za taj korak neophodan politički konsenzus svih država članica EU.
Starović je naveo da niko ne može da ospori činjenicu da je Srbija još pre pet godina ispunila tehničke uslove za otvaranje Klastera 3, ali da je izostajao politički konsenzus svih 27 država članica Evropske unije.
Dodao je da je Srbija u prethodnim mesecima uložila veliki napor u sprovođenje reformi i usvajanje zakonskih rešenja važnih za evropske integracije, zbog čega gaji, kako je rekao, "oprezni optimizam“ kada je reč o daljem napretku.
O preporukama Venecijanske komisije
Osvrćući se na preporuke Venecijanske komisije u oblasti pravosuđa, Starović je naglasio da je Srbija spremna da ih u potpunosti primeni nakon plenarnog zasedanja Komisije zakazanog za 12. jun.
"Naša je čvrsta namera, smatramo to svojom obavezom koju smo na sebe prihvatili, da sve te njihove preporuke u potpunosti primenimo", poručio je ministar.
Na pitanje da li odnosi sa Rusijom i dalje predstavljaju prepreku na evropskom putu Srbije, Starović je rekao da država postepeno povećava stepen usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ali da potpuno usaglašavanje u ovom trenutku nije moguće.
"Pre godinu i po dana ta stopa usaglašenosti je bila oko 51 odsto, sada je negde oko 65 procenata. Mi se pridržavamo onoga što predstavlja našu obavezu, ali ukoliko neke države članice očekuju da sada ta stopa usaglašenosti bude sto odsto, to je apsolutno nemoguće", istakao je Starović.
Ministar je zaključio da Srbija nastavlja sa reformama i ispunjavanjem obaveza iz pristupnog procesa, uz očekivanje da će pozitivna politička klima u Evropskoj uniji doprineti daljem napretku na putu ka članstvu.
(EUpravo zato.rs)