Bosna i Hercegovina je na svom evropskom putu napravila prve konkretne korake, od izmene ključnih zakona u pravosuđu i borbi protiv korupcije, do jačanja upravljanja granicama i saradnje sa međunarodnim institucijama.
O tim temama govorila je Elvira Habota, direktorka Direkcije za evropske integracije Bosne i Hercegovine i objasnila koje su oblasti već realizovane, a gde su još potrebni napori kako bi Bosna i Hercegovina nastavila evropski put i ispunila zahteve Evropske komisije.
Šta je do sada urađeno, a šta preostalo?
Izveštaj Evropske komisije za prethodnu 2025. godinu zapravo daje presek stanja i ocenu šta je urađeno. Tamo gde su zahtevi bili precizirani u smislu usvajanja zakona, određeni napredak je učinjen.
"Tu prvenstveno mislim na izmene Zakona o VSTV-u, Zakon o sprečavanju sukoba interesa, zatim izmene Zakona o instituciji ombudsmena za zaštitu ljudskih prava, čime smo finalizirali jednu priču uspostavljanja nacionalnog preventivnog mehanizma protiv mučenja i zlostavljanja. Takođe, napravljen je napredak u oblasti borbe protiv korupcije, organiziranog kriminala, upravljanja granicom i migracijama, jer je usvajanjem Zakona o graničnoj kontroli, Zakona o zaštiti ličnih podataka te Strategije o integrisanom upravljanju granicom, kao i potpisivanjem sporazuma sa Eurojustom i Frontexom, Bosna i Hercegovina napravila određene pomake, ne samo tokom prošle već i prethodnih godina. To je, na kraju krajeva, Evropska komisija i ocenila u samom izveštaju", rekla je Habota za Euronews.
Kada se govori o mehanizmu koordinacije, ostaju dva ključna zadatka, a to su izrada državnog programa za usvajanje pravne svojine Evropske unije i imenovanje NIPAC-a. Napredak nije zabeležen u oblasti garantovanja slobode izražavanja i medija kao ni u zaštiti novinara, što je Evropska komisija ocenila kao nešto na čemu se mora hitno raditi.
"Osim imenovanja glavnog pregovarača, dva ključna zahteva Evropske unije su usvajanje Zakona o VSTV-u i Zakona o sudovima Bosne i Hercegovine, koji bi bio u skladu s evropskim standardima i mišljenjem Venecijanske komisije. Ovo je zapravo minimum koji moramo uraditi da bismo ušli u narednu fazu, a to je otvaranje pregovora sa Evropskom unijom", dodala je.
Ne postoje jedinstvena evropska pravila za imenovanje glavnog pregovarača i, kako je objasnila, to je uvek stvar političkog dogovora. Imenovanje pregovarača predstavlja osnovu za tehnički, institucionalni i proceduralni okvir narednih faza. Evropska unija ne propisuje kako to treba rešiti, već je važna funkcionalnost, dok će odluka unutar BiH zavisiti od političkog dogovora. Direkcija za evropske integracije trenutno nije davala mišljenje jer joj odluke nisu dostavljene.
O Reformskoj agendi
Kada je reč o Reformskoj agendi, Bosna i Hercegovina je napravila prve korake. Ministarstvo finansija i trezora preduzima potrebne aktivnosti za zaključivanje sporazuma, koji je preduslov za korišćenje sredstava iz Plana rasta. Vijeće ministara je u decembru razmatralo i usvojilo informaciju o statusu Reformske agende i narednim institucionalnim koracima.
U skladu sa tim zaključkom, Ministarstvo finansija i trezora, Direkcija za ekonomsko planiranje i Direkcija za evropske integracije obavezane su, u saradnji sa svim nivoima vlasti, da pripreme predlog odluke o institucionalnom okviru za implementaciju Reformske agende i taj posao je u toku.
"Institucije u Bosni i Hercegovini komuniciraju sa Evropskom komisijom kako bi se ispunili tehnički i proceduralni uslovi za korišćenje sredstava. Prva operativna tranša mogla bi iznositi oko 98 miliona evra, ali sve zavisi od posla koji tek treba da bude završen", izjavila je Habota.
Na proteklim sednicama Vijeća ministara razgovaralo se o imenovanju koordinatora, osobe koja bi trebala da vodi ceo proces Reformske agende. Pojavljivale su se informacije da ni Direkcija za ekonomsko planiranje ni Direkcija za evropske integracije nemaju dovoljno kapaciteta da iznesu ceo projekat i da nemaju kadrova koji bi mogli biti imenovani za tu funkciju.
"Na samoj sednici Vijeća ministara u decembru Direkcija za ekonomsko planiranje je informisala Vijeće o imenovanju koordinatora u skladu sa članom pet sporazuma. Uloga koordinatora ne bi se odnosila na operativno sprovođenje pojedinačnih reformi, već na listu zadataka utvrđenih u samom sporazumu. Ti zadaci uključuju više institucija, prvenstveno Ministarstvo finansija i trezora, Direkciju za ekonomsko planiranje i Direkciju za evropske integracije. Donet je zaključak da ove tri institucije pripreme predlog odluke, a Direkcija za evropske integracije će, kao i do sada, izvršavati zadatke koje poveri Vijeće ministara i nastojati da što pre obavi svoj deo posla. Činjenica je da svaki novi zadatak, posebno ovog obima i kompleksnosti, zahteva jačanje kapaciteta, ne samo u ljudstvu nego i u znanju i veštinama. Pitanje koordinatora ostaje stvar političkog dogovora, ali svi moramo raditi što brže kako bismo završili ovaj deo posla koji Evropska komisija od nas očekuje", objasnila je.
Kako se danas sprovodi Sporazum o pridruživanju sa EU?
U okviru Sporazuma formirana su zajednička tela predstavnika BiH i EU, zadužena za praćenje njegove primene. Sastanci tih tela održavaju se jednom godišnje i na njima se razmatraju sva pitanja u vezi sa sprovođenjem Sporazuma. Opšta ocena je da se Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sprovodi.
Evropska komisija godišnje priprema izveštaj u kojem daje presek stanja i smernice za dalji rad. Sva pitanja koja se tiču evropskog puta Bosne i Hercegovine razmatraju se i na sastancima pododbora.
"Dešavalo se da zbog neusvajanja zakona ili neispunjavanja obaveza određeni projekti ne budu realizovani. Ipak, ta sredstva se obično preusmeravaju na druge projekte koji su pozitivno ocenjeni i relevantni. Obaveze koje je Evropska komisija navela uključuju izradu mapa regionalne pomoći, jednako postupanje prema domaćim i stranim fizičkim licima pri sticanju nekretnina, dalje usklađivanje zakonodavstva u oblasti državne pomoći, pristupanje Evropskoj patentnoj konvenciji i izradu državnog programa za usvajanje pravne stečevine Evropske unije", smatra Habota i podseća da podrška građana članstvu Bosne i Hercegovine u EU iznosi 69,9 odsto.
Iako je došlo do blagog pada podrške u regionu, ovaj procenat i dalje ostaje visok, objasnila je i dodala da građane najviše zanimaju konkretne koristi koje članstvo donosi u svakodnevnom životu. Te koristi uključuju pristup velikom evropskom tržištu, putovanja bez viza u šengenske zemlje, ukidanje roaminga u zemljama Zapadnog Balkana i izgradnju autoputa na Koridoru 5C.
Direkcija za evropske integracije nastaviće da radi na boljem informisanju građana kroz saradnju sa medijima, studijske posete, radionice i projekte. U planu je i unapređenje veb-stranice Direkcije sa projektima teritorijalne saradnje, ukupno 309 projekata koji imaju direktan uticaj na svakodnevni život građana.
Na pitanje o projekcijama za 2026. godinu u vezi sa evropskim putem Bosne i Hercegovine, Habota je odgovorila da evropski zvaničnici naglašavaju da se EU priprema za novi krug proširenja i da su vrata EU za BiH otvorena, ali da nema prečica. Potrebni su rad i konkretni rezultati.
"Bosna i Hercegovina nije uradila dovoljno da bi Evropska komisija pripremila, a Vijeće usvojilo pregovarački okvir i započelo pristupne pregovore. Međutim, kada postoji politička podrška, BiH može brzo ostvariti napredak. Velika odgovornost u ovoj godini je na političkim akterima u BiH. Očekujem ubrzanje tempa, imenovanje glavnog pregovarača i usvajanje zakona iz oblasti pravosuđa kako bismo uhvatili korak sa vodećim zemljama u regionu i započeli pregovore sa Evropskom unijom", rekla je Habota.
(EUpravo zato.rs)