Iako je politika proširenja Evropske unije tokom protekle godine dobila novi zamah i jasnije konture, čini se da je Srbija u tom procesu izgubila korak u odnosu na pojedine zemlje regiona, ukazuju poruke lidera EU koji su više puta isticali potrebu da se reforme moraju sprovoditi do kraja.
Dok Crna Gora i Albanija beleže vidljiv napredak i dobijaju sve jasnije signale iz Brisela, Srbija se suočava sa izazovima.
O ključnim trendovima u politici proširenja, ulozi geopolitike, troškovima proširenja i koracima koje Srbija mora hitno da preduzme, za EUpravo zato govorio je Strahinja Subotić, programski direktor Centra za evropske politike.
Intenzivna godina za politiku proširenja EU
Godina za nama bila jedna od najintenzivnijih kada je reč o politici proširenja, uz snažan institucionalni i politički angažman EU, ocenio je naš sagovornik. Kako navodi, sve ključne institucije, uključujući Evropsku komisiju i Evropski parlament, poslale su jasnu poruku da je proširenje jedan od glavnih prioriteta novog političkog ciklusa Unije.
Posebno ističe napredak Crne Gore, ali i Albanije, koja je, kako kaže, "gotovo preko noći uspela da otvori veliki broj pregovaračkih klastera", čime je poslala snažan signal celom Zapadnom Balkanu da se reformski napori isplate.
"Ovo je veoma intenzivna godina zbog politike proširenja, imajući u vidu da je obeležena značajnim napretkom, kako Crne Gore, ali ono što je možda još veće iznenađenje jeste Albanija. Crna Gora, kao što znamo, nalazi se u procesu zatvaranja poglavlja, dok je Albanija gotovo uspela da preko noći otvori sva poglavlja, što je bila hrabra poruka za druge zemlje Zapadnog Balkana, odnosno za njihove građane", ocenjuje Subotić.
Pored toga mnogo se govorilo o novom Planu rasta, zemlje su počele da dobijaju novac.
"Srbija je među njima dobila 7 posto ukupnog iznosa koji se odnosi na predfinansiranje. Neke druge zemlje dobile su ostatak neisplaćenih sredstava na osnovu nivoa ispunjenih reformi, i na kraju, godina je bila diplomatski veoma intenzivna. Među akterima su bili Marta Kos, Antonio Košta i Ursula fon der Lajen. Sve institucije, uključujući i Evropski parlament, bile su angažovane na proširenju, što zapravo potvrđuje poruku da je to zaista jedan od ključnih prioriteta ove nove postavke u Evropskoj uniji", dodao je.
Klaster 3 i zašto reforme nisu ispunjene?
Govoreći o zastoju Srbije kada je reč o otvaranju Klastera 3, Subotić naglašava da problem nije u nejasnim porukama iz Brisela, već u neispunjenim obavezama koje je Srbija sama sebi zadala. Prema njegovim rečima, Srbija je imala jasno definisan rok, kraj 2025. godine, do kada je trebalo da sprovede ključne reforme u oblasti vladavine prava, ali se to nije dogodilo.
"Rekao bih da je Srbija sama sebi postavila rok za Klaster 3, a to je bilo ispunjenje različitih reformi do kraja 2025. godine. Do kraja 2025. te reforme nisu ispunjene i Klaster 3 nije otvoren. To je suština. Normalizacija odnosa sa Prištinom bila je meki zahtev i lopta je bila na strani prištinskog terena, i naravno, niko nas ne bi blokirao kada je reč o otvaranju Klastera 3, da su sve reforme bile planirane i ispunjene. Dakle, rokovi su bili nametnuti, a mi nismo ispunili neke od ciljeva. Takođe nismo ispunili nijednu od ključnih reformi koje su bile deo novog Plana rasta plana, i na kraju je to potvrdila i sama vlada, jer ako pogledate, naznačeno je da je negde oko 50 posto svih planiranih aktivnosti u Nacionalnom programu za pravne tekovine EU", rekao je Subotić za naš portal.
Dodao je da smatra kako postoji utisak svesti o tome, kao i da je siguran da većina građana smatra da Srbija nikada neće postati članica, što objašnjava apatiju. Upravo to bi, ocenjuje on, trebalo bi da bude podsetnik za Beograd da, ako je to strateški cilj, mora da se okrene nova stranica.
"Mislim da Unija šalje najbolju poruku i zapravo podstiče reforme, baš kao što pokazuje da oni koji rade na reformama u Crnoj Gori i Albaniji imaju kredibilnu perspektivu članstva", objasnio je.
Spoljna politika kao ključni uslov članstva
Jedan od centralnih problema u evropskim integracijama Srbije, prema Subotićevoj analizi, jeste neusaglašenost spoljne politike sa EU, naročito u kontekstu odnosa prema Rusiji.
On podseća da EU, pod snažnim geopolitičkim pritiscima, više ne može da pravi ustupke u ovoj oblasti i da je zajednička spoljna i bezbednosna politika postala jedan od ključnih stubova proširenja.
"Čak i ako Srbija ispuni sve demokratske standarde i normalizuje odnose sa Prištinom, bez usklađivanja spoljne politike sa EU, članstvo nije moguće. Tokom ove godine podignut nivo usklađenosti sa spoljnom politikom, ali to ne menja suštinu, s obzirom na to da se deklaracije sa kojima je postignuto usaglašavanje ne odnose na Rusiju.", upozorava Subotić, uz podsećanje da se Srbija obavezala na postepeno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom politikom kako bi napredovala kao buduća članica.
Zastoj Srbije, smatra sagovornik, šalje jasnu poruku ostatku regiona da je proširenje realno za one koji sprovode reforme. Crna Gora je trenutno najbliža članstvu, dok Albanija, ukoliko zadrži tempo, može ubrzo da joj se pridruži.
Subotić navodi da se čak priprema i Akt o pristupanju Crne Gore, što, kako kaže, predstavlja najjasniji mogući signal da politika proširenja nije mrtva.
"Gde je danas Crna Gora, Srbija je mogla da bude. Pitanje je zašto nije", konstatuje on.
Neizostavna tema, rat u Ukrajini, uz globalnu bezbednosnu nestabilnost dodatno su učvrstili stav EU da proširenje mora imati i bezbednosnu dimenziju. U tom kontekstu, svako odlaganje usklađivanja spoljne politike Srbije sa Unijom dodatno produbljuje nepoverenje.
Subotić upozorava da EU sve više insistira na solidarnosti, kako među članicama, tako i sa zemljama kandidatima, te da Srbija rizikuje dalju marginalizaciju ukoliko ne reaguje na vreme.
Koja zemlja regiona može prva postati sledeća članica EU?
Među zemljama regiona, Crna Gora ima najbolju poziciju i mogla bi biti sledeća prva članica, smatra Subotić.
"Trenutno je situacija na stolu sledeća. Prva je Crna Gora, zatim Albanija, potom Ukrajina, Moldavija i onda Srbija. Zašto to kažem? Nekada smo bili drugi, zatim treći, sada smo peti, a videćemo da su sa novim konceptom tzv. front-loadinga tri klastera za Albaniju i Moldaviju tehnički otvorena. Kipar, kao predsedavajuća država Saveta u narednih šest meseci, Sicilija, Crna Gora i ostale tri. U tom smislu, oni su već prestigli Srbiju po broju otvorenih poglavlja, i zato sve češće vidimo da Marta Kos, njen kabinet i Generalni direktorat stavljaju ove četiri države u prvi plan. Naravno, Albanija, odnosno Ukrajina i Moldavija, su toliko komplikovani slučajevi da Crna Gora i Albanija i dalje imaju najveće šanse", rekao je Subotića, ali i dodao da ništa nije zagarantovano, naročito ako se uzme u obzir da je za svako proširenje potrebno obezbediti tri petine u francuskom parlamentu, odnosno da će biti potreban referendum.
"Mislim da je to veliki zadatak za sve i da će ova godina za nas biti izuzetno dinamična, istorijska za budućnost, iz istorijske perspektive budućnosti celog kontinenta", dodao je.
Šta Srbija mora da uradi da povrati kredibilitet?
Ako bi morao da izdvoji jedan ključni korak, Subotić kaže da je to politička odgovornost i prisustvo tamo gde se donose odluke.
On ocenjuje da neodazivanje na pozive najviših evropskih zvaničnika dodatno učvršćuje stavove onih država članica koje sumnjaju u evropsku posvećenost Srbije.
"Sledeća šansa da se situacija zaista preokrene jeste, nadam se, u narednih šest meseci. To je ključno. Ne smemo sebi da dozvolimo da ne odemo na samit u Crnoj Gori. Bila bi velika greška da se tamo pojavimo samo formalno, ne radi pukog prisustva, već da se pojavimo sa konkretnim rezultatima, da ostvarimo sve planirane reformske korake, kako u okviru reformske agende usvojene u okviru No Plan rasta, tako i da sprovedemo sve suštinske korake na koje se Srbija i dalje obavezala kroz non-pejper s kraja 2024. godine. Imaće tu, naravno, mnogo retorike, ali će biti važno da se pokaže da Srbija zaista ide ka članstvu i da neće dozvoliti da propusti ovu priliku. Narednih šest meseci je presudno. Ako nastavimo kao do sada, plašim se da ćemo doći u situaciju u kojoj će se strahovi kod određenog broja država članica toliko duboko ukoreniti da Srbija nije kredibilan partner, da ne vidim kako ćemo iz te situacije uspeti da izađemo", zaključio je Subotić.
(EUpravo zato)