Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić sastala se danas u Briselu sa visokom predstavnicom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kajom Kalas, a osim ovog, prisustvovala je i sastanku sa generalnim direktorom Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje i istočno susedstvo Gertom Janom Kopmanom.
Nakon razgovora sa Kajom Kalas, Brnabićeva je rekla da su imale dobre razgovore o evropskom putu Srbije, i istakla da će se nastaviti zajednički rad na reformama, javlja reporter EUpravo zato iz Brisela.
Sastanku je prisustvovao bivši šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre.
U izjavi za EUpravo zato Brnabićeva je rekla da su u fokusu razgovora sa evropskim zvaničnicima bile preporuke kako Srbija može da ubrza svoj evropski put, naročito nakon izveštaja Evropske komisije, gde je "vrlo jasno stavljeno do znanja svim državama članicama da preduzmu taj korak i otvore klaster 3sa Srbijom."
"Sa visokom predstavnicom Evropske unije za spoljne poslove i bezbednost, Kajom Kalas razgovarala sam o tome kako možemo napredovati. Razgovarale smo kako nam može pomoći u pregovorima sa državama članicama i Evropskom unijom, na kojima je sada odluka da li će do kraja godine biti otvoren klaster 3", rekla je predsednica Skupštine našem dopisniku iz Brisela i dodala da smatra da je "iz Brisela stigla podrška za Srbiju".
U izveštaju o Srbiji Evropska komisija zadržala je preporuke iz prethodnih godina, da je Srbija ispunila kriterijume za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i on je tehnički spreman za otvaranje, navodi se u dokumentu koji je 4. novembra predstavila Marta Kos.
Ipak, u njemu se osim pozitivnih delova, nalazi i niz kritika koje ukazuju na ono što Srbija mora da ispravi na svom evropskom putu.
Brisel u svom izveštaju izražava zabrinutost zbog produbljene političke polarizacije i masovnih protesta koji su obeležili 2024. i 2025. godinu, uz ocenu da je "razdorna retorika dovela do erozije poverenja među ključnim akterima".
Komisija navodi da su prepoznati pojedini pozitivni koraci, poput ponovnog pokretanja postupka izbora Saveta REM-a i napretka u izradi Zakona o jedinstvenom biračkom registru, ali ocenjuje da ukupno okruženje nije povoljno za napredak u pristupanju. Od Srbije se očekuje da hitno preokrene nazadovanje u slobodi izražavanja, ojača nezavisnost pravosuđa i vrati poverenje građana u demokratske institucije.
(EUpravo zato.rs)