Stručnjaci i analitičari na NATOkonferenciji u Rimu zaključili su da Zapadni Balkan ponovo može postati "bure baruta Evrope", a od strateškog je značaja za Evropsku uniju (EU) i Atlantski savez, naročito u svetlu ruske agresije na Ukrajinu, javlja italijanska agencija ADN-Kronos.
Tokom konferencije, Srbija je pomenuta kao "ključni faktor u regionu", a naglašena je i njega uloga u procesu proširenja EU.
NATO zvaničnici i geopolitički stručnjaci su istakli da u Evropi više ne postoje bezbednosne periferije i naglasili da "EU i NATO, koji imaju dva operativna stuba u tom regionu, moraju ubrzati strateško delovanje i ubrzati dinamiku prijema u članstvo, uz svest da je neophodno da Zapadni Balkan ostane vezan za Zapad".
U raspravi na konferenciji, koju je organizovala Fondacija NATO odbrambenog koledža (NDCF), ocenjeno je da se mora naći "rešenje za čvor Srbija", kako bi se napredovalo u vezi sa ulaskom zemalja regiona u EU.
Čelnica Evropskog saveta za međunarodne odnose (ECFR) Vesela Černeva, skrenula je pažnju na to da je "Srbija zemlja koja će stvoriti proširenje za ceo region, jer ima veoma posebnu ulogu za ceo Zapadni Balkan, kao i zato što će, kada Srbija bude u EU, otvoriti vrata i za druge".
Učesnici konferencije su istakli da "zaštita prostora Zapadnog Balkana znači zaštitu slobode transporta, državnog suvereniteta i mira na kontinentu, uz odbranu demokratije, ljudskih prava i pravne države, što su temeljne vrednosti NATO-a i EU".
"Agresivni rat Rusije protiv Ukrajine je ogolio stratešku važnost Crnog mora za euro-atlantsku bezbednost, za energetsku sigurnost, a konačno i bezbednost hrane za Evropu, budući da je ta oblast, od Jadrana do Crnog mora, raskrsnica puteva od životnog značaja jer povezuje Evropu, Srednju Aziju i Istočno Sredozemlje", saopšteno je.
Alesandro Minuto-Riko, čelnik Fondacije NATO odbrambenog koledža, je naglasio da je "konačni cilj puno članstvo, a to je hitno zbog sukoba u Ukrajini i činjenice da se, mimo reflektora medija, jedna kriza sprema na Balkanu".
Prema mišljenju učesnika rasprave, Zapadni Balkan prolazi kroz "period političkih zategnutosti, nestabilnosti, spoljnih uplitanja i unutrašnjih sukoba".
To su i "političke tenzije oko identiteta, ponovne secesionističke težnje u Bosni i Hercegovini, stalna politička nestabilnost u Srbiji, zastoj u rešavanju odnosa Beograda i Prištine oko Kosova".
Na konferenciji je ukazano i na "veoma zabrinjavajuće znake oslabljenih institucija, demokratskog zamora i strukturne ranjivosti" u zemljama Zapadnog Balkana, "što sve, uz hibridne pretnje, ciljane dezinformacije, korupciju i organizovani kriminal, urušava poverenje građana".
Direktorka Sektora operacija u sedištu NATO u Briselu Šarlot Helengren posebno je istakla da bezbedan Zapadni Balkan znači i veću bezbednost celog euro-atlantskog područja. Helengren je rekla da su u regionu od raspada bivše Jugoslavije učinjeni koraci ka demokratskom preobražaju i NATO je podržao ekonomski i društveni razvoj.
(EUpravo zato.rs)