Nakon što je Evropska komisija predstavila nacrt Višegodišnjeg finansijskog okvira (MFF) za period 2028–2034, pažnja javnosti bila je u početku usmerena ka reakcijama država članica. Ovo se posebno odnosi na Nemačku, koja je imala najviše zamerki.
Ipak, ne treba zaboraviti da će krajnji oblik novog MFF-a zavisiti ne samo od članica, već i od Evropskog parlamenta. Iako se ova institucija često posmatra kao "mlađi partner" u institucionalnom aranžmanu EU, u pogledu budžetske politike ona je zapravo ravnopravan partner. Ovo važi od 2009. godine, kada je stupio na snagu Lisabonski ugovor, kojim je EP dobio mogućnost da "saučestvuje" u odlučivanju o budžetskoj politici.
To znači da EP sada treći put ima priliku da glasa o MFF, ako se uzme u obzir da je prethodno glasao za one finansijske okvire koji su pokrivali periode 2014–2020. i 2021–2027. Imajući u vidu njegovu značajnu ulogu, u nastavku analiziramo kako su različite evroparlamentarne grupacije reagovale na predlog Komisije.
Prve crvene linije
Za razliku od država članica, koje su mahom isticale da je plan preambiciozan i fiskalno neodgovoran, Evropski parlament šalje dijametralno suprotnu poruku, da predlogu nedostaje ambicija i da je potrebno uvećati ukupna finansijska sredstva. Prema računici "koizvestilaca" ove institucije, predlog Komisije ne predstavlja nikakav pomak u odnosu na dosadašnji MFF.
Iako nominalno može izgledati da je iznos "dupliran", kako upozoravaju, do tog porasta dolazi isključivo zbog usklađivanja sa stopom inflacije i zato što se značajan deo sredstava odnosi na vraćanje zajma iz fonda NextGenerationEU (zajednički kredit uzet u vreme pandemije).
Ukoliko se to uzme u obzir, upozorava se kako postoji rizik da Evropska unija uđe u narednu deceniju vezanih ruku, odnosno džepova, jer neće imati realne mogućnosti da osnaži konkurentnost Unije, niti će raspolagati dovoljnim sredstvima za odgovor na izazove s kojima se suočava: klimatsku tranziciju, bezbednosne pretnje, tehnološku kompeticiju i ekonomsku nejednakost među državama članicama.
U narednom periodu se, stoga, može očekivati da koizvestioci izađu sa sopstvenim predlogom ukupnog iznosa koji bi, iz njihove perspektive, bio poželjan.
Pored iznosa, ključna bojazan se odnosi na tzv. "renacionalizaciju". Naime, u pokušaju da debirokratizuje ceo postupak, Komisija je predložila da se svi predviđeni troškovi objedine u jedan dokument po državi.
Umesto željenog efekta, ovo je kreiralo strah kod evroparlamentaraca da se tu zapravo radi o pokušaju jačanja pojedinačnih prestonica i, samim tim, zaobilaženja Evropskog parlamenta i zanemarivanja supranacionalnih pitanja.
Ovo izaziva i bojazan da će doći do preterane centralizacije, čime bi se dodatno umanjio prostor za regionalne i lokalne vlasti da utiču na oblik finansijskog okvira. Takav pristup, smatraju u Parlamentu, samo bi produbio jaz između različitih delova EU, povećao nepoverenje prema centralnim vlastima i dodatno umanjio efektivnost planiranih projekata i programa, koji se ionako u velikoj meri odnose na lokalne potrebe.
S obzirom da bi došlo do "simplifikacije" MFF-a u slučaju usvajanja predloga Komisije, Evropski parlament posebno ističe potrebu da se očuvaju, kao zasebne i izdvojene celine, kohezioni i poljoprivredni fondovi – koji su se smatrali stubovima budžeta Unije.
Sada, Evropski parlament insistira da tako i ostane, tako što bi se ti fondovi zasebno programirali, uz zadržavanje postojećih iznosa. Upozorava se da bi integracija ovih fondova u šire budžetske kategorije ugrozila njihovu vidljivost i dugoročnu predvidivost finansiranja.
Time bi se poslala i pogrešna poruka različitim slojevima društva koji su dugo zavisili od ovih fondova – posebno farmerima, koji su prvi izašli na ulice Brisela da iskažu svoje nezadovoljstvo. Za sada, ovo, zajedno sa prethodno navedenim izazovima, predstavlja skup crvenih linija koje će determinisati dalji tok pregovora u koje će se Evropski parlament upustiti.
Prioriteti Evropskog parlamenta
Stav evroparlamentaraca bio je formiran i pre nego što je Komisija zvanično izašla sa svojim predlogom. Naime, Evropski parlament je usvojio još u maju ove godine svoje prioritete za dugoročni budžet EU nakon 2027. godine. To je bila osnova za gore opisane crvene linije. Tada je za prioritete u pregovorima glasalo 317 poslanika, 206 je bilo protiv, a 123 uzdržano.
Većinu su obezbedili narodnajci, socijaldemokrate i liberali. Od ostalih grupacija, na desnom spektru najglasniji protivnici bile su patriote i suverenisti, dok su konzervativci bili podeljeni – polovina je glasala protiv, a polovina bila uzdržana. Iako dijametralno suprotstavljeni po gotovo svim stavovima, u ovom slučaju došlo je do preklapanja sa levicom, koja je takođe glasala protiv, dok su zeleni ostali uzdržani.
Poruka većine evroparlamentaraca bila je, s jedne strane, da budući budžet mora biti usklađen sa novim geopolitičkim, ekonomskim i društvenim izazovima, a s druge, da se "ne može uraditi više sa manje", tj. da uvećane ambicije moraju biti praćene uvećanim budžetom.
Glasanje iz maja pokazalo se kao svojevrsna proba za ono što će uslediti - gotovo iste koalicije i sukobi mišljenja ponovili su se i oko predloga Komisije. Uprkos brojnim razlikama, tradicionalne grupacije (narodnjaci, socijaldemokrate i liberali) pokazale su da su sposobne da govore jednim glasom kada je reč o predlogu Komisije za naredni MFF.
Njihov (i te kako kritički) stav, sveo se na poziv da je potrebno obezbediti veći budžet, odbaciti tzv. renacionalizaciju budžetskog programiranja i odbiti svaki pokušaj smanjenja poljoprivrednih i kohezionih fondova. S obzirom na to da se pregovori nastavljaju, narodnjaci su otišli dotle da oštro upozore da "bez partnerstva s Parlamentom, neće biti ni budžeta", dok socijaldemokrate podsećaju da Evropski parlament mora ostati centralni akter u budžetskim pregovorima.
Liberali, slično njima, predloženi model nazivaju "krajem evropskog projekta", jer bi doveo do 27 različitih budžetskih logika i ukinuo prekograničnu saradnju. Shodno tome, glavna poruka bila je da će EP učiniti sve da zaista bude ravnopravan partner državama članicama kada se bude odlučivalo o budućnosti budžeta Unije.
Kada je reč o onima koji su u maju glasali protiv liste prioriteta EP-a, njihovi razlozi za protivljenje i predlogu Komisije bili su i te kako raznoliki. Na primer, konzervativci u prvi plan stavljaju fiskalne razloge, odbijajući mogućnost daljeg zajedničkog zaduživanja, kao i uvođenja novih izvora sopstvenog finansiranja Unije.
Smatraju da bi takvi prihodi stvorili dodatni pritisak na potrošače i preduzeća, a mogli bi i narušiti fiskalnu autonomiju država članica. Suverenisti i patriote koriste populistički narativ, tvrdeći da se novim predlogom sprovodi dodatna centralizacija i da se, putem jačanja mehanizma za uslovljavanje pristupa fondovima, zapravo radi o nedopustivoj političkoj uceni briselskih birokrata.
Levica, pak, sa žaljenjem upozorava na preteranu "sekuritizaciju" predloga, dok zeleni ističu da u njemu nedostaje akcenat na zaštiti životne sredine. Imajući u vidu tvrdokorne stavove ovih grupacija, ne očekuje se promena njihovih pozicija, izuzev potencijalno kod zelenih, koji se neretko upuštaju u strateško glasanje kao način postizanja kompromisa i ograničavanja moći desnog spektruma.
Tačke preklapanja
Uprkos brojnim kritikama, ipak nije sve tako crno za predlog Evropske komisije. Zapravo, analizom dosadašnjih ocena, može se izdvojiti nekoliko ključnih tačaka preklapanja između ovog predloga i stavova tradicionalnih grupacija u Evropskom parlamentu.
Prvo, ove grupacije podržavaju inicijativu Komisije da poveća broj budžetskih izvora iz kojih bi se prikupljala dodatna, zajednička sredstva radi pokrivanja otplate dugova iz vremena pandemije, kao i zbog povećanih potreba za potrošnjom Unije.
Drugo, pozdravljaju uvođenje tzv. "pametne uslovljenosti" budžeta, odnosno uslovljavanje pristupa fondovima sprovođenjem demokratskih reformi. Posebno se naglašava važnost jače povezanosti između poštovanja vladavine prava i pristupa sredstvima iz budžeta EU.
Treće, podržavaju nastavak podrške Ukrajini, koja bi obuhvatala i zasebne fondove za njihov pristupni proces, kao i one namenjene makroekonomskoj stabilnosti i posleratnoj obnovi. Ovo ukazuje na to da će Evropski parlament zauzeti poziciju konstruktivnog kritičara prilikom pregovora sa državama članicama i Komisijom.
Pozivajući na strateška ulaganja putem bespovratnih sredstava, ali i kredita, ističe se da finansijska podrška mora biti uslovljena sprovođenjem reformi usklađenih s pravnim tekovinama i politikama EU, kao i poštovanjem njenih vrednosti. Konačno, naglašava se da postojeća obavezna klauzula o reviziji MFF-a u slučaju proširenja treba ostati deo narednog finansijskog okvira, te da nacionalni budžetski okviri ne smeju biti pogođeni.
Kako se za sada zna da će proširenje biti deo budžetske linije "Globalna Evropa", koja bi trebalo da iznosi oko 42 milijarde evra, nema sumnje da će većina u EP-u nastojati da proces pristupanja država kandidata bude praćen i verodostojnom "šargarepom".