Nemačka je dobila novog ministra spoljnih poslova, ali za mnoge u Berlinu, pravo pitanje glasi "da li je Johan Vadeful zaista šef diplomatije ili tek portparol kancelara Fridriha Merca?" Već u prvoj nedelji na funkciji, ovaj dugogodišnji parlamentarac sa severa zemlje uspeo je da uzdrma očekivanja i pošalje poruku da neće nužno ostati u senci svog stranačkog šefa. Ipak, iza prvih impresija stoje i stare dileme o njegovim spoljnopolitičkim načelima, doslednosti i samostalnosti, piše Euractiv.
U Berlinu više ništa nije prepušteno slučaju – pogotovo kada je reč o spoljnopolitičkoj poruci koju šalje nova vlada Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Kancelar Fridrih Merc jasno je stavio do znanja da želi jedinstven i disciplinovan pristup međunarodnim pitanjima. Njegov izbor Johana Vadefula za ministra spoljnih poslova mnogi su videli kao logičan potez – lojalnog, iskusnog, nenametljivog političara koji neće "talasati", ali se to ipak desilo brže nego što se očekivalo.
Već posle prvih dana na dužnosti, Vadeful je izazvao pažnju izjavom da podržava podizanje cilja NATO-a za odbrambenu potrošnju na čak 5 posto BDP-a, što je daleko iznad trenutnog dogovorenog minimuma od 2 posto. Izjava je stigla posle sastanka s američkim državnim sekretarom Markom Rubiom, a u Berlinu je dočekana sa zatečenošću. Portparol vlade je poručio da kancelar Merc ostaje pri postojećim obavezama i da će konačne odluke biti donete na predstojećem NATO samitu. Da li je to bio znak samostalnosti novog ministra ili pogrešan korak u hodu po tankom diplomatskom ledu?
Za razliku od svoje prethodnice, Analene Berbok, Vadeful izbegava ideološki profilisane nastupe. Preferira dijalog i stavlja fokus na suštinske državne interese, piše portal i podseća da su njegovi prvi susreti sa evropskim kolegama, od Pariza do Varšave, ostavili pozitivan utisak. Francuski i nemački šefovi diplomatije zajedno su otputovali u Poljsku, u simboličnoj poruci obnove bilateralnih veza koje su zahladile prethodnih godina. Poljski ministar spoljnih poslova Radosłav Sikorski pozdravio ga je koristeći formulaciju "povratak izgubljenog partnera", dok su iz Brisela stizale ocene da se novi ministar jasno opredelio za podršku Ukrajini – za razliku od svojih ranijih stavova o Rusiji.
Jer upravo u tom domenu Vadeful nosi teret prošlosti. Pre samo nekoliko godina, zalagao se za nastavak izgradnje gasovoda Severni tok 2, pisao članke protiv zaustavljanja projekta i upozoravao da “sama čvrstina ne vodi nikuda”. Danas se predstavlja kao čvrst zagovornik Ukrajine, ali kritičari ne zaboravljaju naglu promenu kursa. Još više zabrinjavaju njegove bezbednosne propuste: od otkrivanja osetljivih vojnih informacija u vezi s Avganistanom do toga da je nasamaren u telefonskom razgovoru sa ruskim komičarima koji su se lažno predstavili kao saradnici predsednika Zelenskog.
Ipak, Vadeful u nemačku spoljnu politiku unosi iskustvo koje su prethodni ministri često sticali tek "u hodu". Bio je godinama zadužen za međunarodne poslove u poslaničkom klubu CDU, pratio Merca u brojnim inostranim misijama, a kolege iz NATO parlamenta ga opisuju kao “vrhunskog pregovarača” i osobu koja zna kada treba da bude čvrst.
Uloga ministra spoljnih poslova u Nemačkoj već dugo nije najuticajnija u kreiranju spoljne politike. Pogotovo u eri kada kancelar želi da preuzme glavnu ulogu, kao što to otvoreno najavljuje Merc. Iz tog razloga je pitanje javnosti, kako se smatra vrlo opravdano, da li se ispod diplomate odmerenog tona krije političar koji je spreman da preuzme inicijativu – ili samo disciplinovani glas iz kancelarovog kabineta.
Šta Srbija može da očekuje od njega?
Johan Vadeful (62) je uoči samita Berlinskog procesa za Zapadni Balkan u decembru 2022. rekao da politika prema Balkanu ne sme ostati na nivou simbolike.
"Nemačka vlada tu igra važnu ulogu iz jednostavnog razloga što i Nemačka za zemlje u ovom regionu igra istaknutu ulogu", rekao je Vadeful tada.
Taj demohrišćanin je, tada još kao predstavnik opozicije, kritikovao kancelara Olafa Šolca zbog pasivne uloge kada su u pitanju odnosi na Balkanu i izrazio nadu da Šolc neće „opet prepustiti agendu francuskom predsedniku“. Svoje zanimanje za ovaj deo Evrope Vadeful je pokazao preuzimanjem vođstva Radne grupe za Zapadni Balkan unutar poslaničkog kluba Demohrišćana u razdoblju od 2008. do 2013. tokom svog prvog poslaničkog mandata.
Sada Demohrićani po prvi put preuzimaju resor spoljnih poslova posle decenija u kojima su ministri dolazili iz redova Liberala, Zelenih i Socijaldemokrata, a analitičari smatraju da će to biti dobra prilika da Vadeful upotrebi znanje o regionu i u konkretnom kreiranju nemačke spoljne politike.
(EUpravo zato.rs)