Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, obećala je da će tokom svog drugog mandata uspostaviti mesto komesara odbrane.
Ko god bude obavljao tu funkciju, imaće težak zadatak da ujedini industriju čiji je rast prilično usporen.
Planovi da se stvori jedinstveno tržište nailaze na kritike država koje bi time izgubile veliki deo nacionalnog sektora.
Većina, ipak, smatra da je to najbolji način da se ojača posrnula odbrambena industrija Evropske unije, pogotovo usled straha od Rusije ili nedostatka američke podrške.
Veliki broj političara danas priznaje da Evropa, pogotovo nakon što se zaratilo u Ukrajini, mora da poveća izdvajanja za vojni budžet.
Ukupna izdvajanja za odbranu su porasla za 20 odsto od 1999. do 2021. godine. Međutim, ta brojka se u Rusiji povećala za 300 odsto, a u Kini za 600 procenata, navela je fon der Lejen u manifestu od 18. jula, prenosi Euronews.
Evropa ne može da parira tome, a većina evropskih zemalja i dalje zavisi od vojnih nabavki iz inostranstva.
Tržištem dominiraju američke kompanije, a na teritoriji Evrope se ističe britanski sistem BAE čiji je prihod skoro dvostruko veći od najvećeg rivala - italijanskog "Leonarda".
Time ostaje nekoliko rupa u lancu snabdevanja, a stručnjaci ističu da u EU posebno manjka municije i nadzornih sistema.
Veliki izazovi u sektoru odbrane EU
Iako Evropska unija sama po sebi predstavlja ideju jedinstvenog tržišta, vojna politika je nešto drugo. Zemlje, poput Mađarske, mogu staviti veto na određene odluke ukoliko smatraju da nisu u njihovom interesu, kao što je slanje naoružanja Ukrajini.
Zbog toga je odbrambeni sektor prilično razuđen i prožet nesuglasicama, a Ursula fon der Lajen će imati težak zadatak da to prebrodi.
Ipak, ono u čemu je EU dobra je upravo uvođenje standarda i regulisanje različitih oblasti.
Novi komesar odbrane će morati da vidi koliko domaća industrija može da podmiri potražnju.
Oslanjanje na američko naoružanje je bilo očekivano nakon što je započet rat u Ukrajini, ali ni taj izvor snabdevanja ne može biti večan, pogotovo ako se uzme u obzir da Donald Tramp, kandidat za predsednika SAD, želi da smanji podršku Evropi i natera države članice da povećaju sopstvena ulaganja u NATO.
Poreski obveznici su takođe više zainteresovani da podrže programe koji donose zaposlenje i bolji životni standard dok ih vojna pitanja u tom smislu ne zanimaju toliko.
(EUpravo zato/Euronews)