Pre nekoliko nedelja Belgija je Mađarskoj ustupila mesto predsedavajuće države Savetom Evropske unije. Sa Keti Bugenhout, ambasadorkom Belgije u Srbiji razgovarali smo o postignućima koje je ova zemlja imala tokom predsedavanja. Kako ističe, usvojili su 78 zakonskih akata od kojih će mnogi značajno doprineti migracijama, proširenju i regulisanju veštačke inteligencije.
Uz domaću kafu koju je sama pripremila, u prijatnoj atmosferi rezidencije, abasadorka je za EUpravo zato govorila i o odnosima naših zemalja, a otkrila je i šta se u Srbiji jeste, odnosno nije promenilo u odnosu na devedesete godine kada je boravila ovde.
Šta su bili najznačajniji momenti tokom predsedavanja Belgije Savetom Evropske unije?
"Mislim da smo imali izuzetno uspešno predsedavanje. Izašli smo sa tri cilja, ojačati Evropsku uniju, pripremiti Evropsku uniju i zaštiti Evropsku uniju - uspeli smo da postignemo sve što smo obećali. Očigledno je da smo bili pod vremenskim pritiskom. Glavni izazov je bio u tome što je Evropski parlament odlazio na pauzu krajem aprila, a postojao je značajan broj važnih zakonskih akata koji su morali da budu odobreni pre nego što je Evropski parlament ušao u režim izbora.
Uspeli smo da donesemo zakon koji je sproveo Pakt o migracijama. On je bio odobren tokom španskog predsedavanja, međutim, svi elementi Pakta su morali da budu ozakonjeni, kako bi on postao funkcionalan. Mislim da je to jedan od najvažnijih zakonskih akata koje smo usvojili.
Za zemlje Zapadnog Balkana najvažniji je Fond za rast koji smo uspeli da odobrimo, takođe u dogovoru sa Evropskom komisijom, Evropskim parlamentom i predsedništvom. Odobren je u aprilu, a stupio je na snagu u maju, što nam sada omogućava da taj Plan rasta sprovedemo na osnovu reformskih agendi koje su zemlje kandidati podnele ili su još uvek u procesu podnošenja.
Bilo je ukupno 78 zakonskih akata koje smo usvojili.
Na primer, Zakon o veštačkoj inteligenciji bio je jedan od važnih, ali postoji širok spektar u različitim, oblastima. Mislim da je veliki uspeh i to što smo uspeli da unapredimo zakonodavni rad."
Kako će iskustvo vaše zemlje uticati na budući rad Mađarske, koja trenutno predsedava EU?
"Mađarsko predsedavanje, u suštini, nastavlja posao, jer, kao što znate, program se uvek pravi trojno. Španija, Belgija i Mađarska su napravile zajednički program sa zajedničkim prioritetima, a zatim svaka država koja predsedava nastavlja rad na njemu. Mađarskoj su dobro poznati ovi prioriteti. Naravno, svaka država stavlja svoj naglasak, odnosno svoj fokus na određene delove. Zato znamo da će tokom predsedavanja Mađarske takođe nastaviti da se unapređuje proces proširenja."
Kakvi su trenutni bilateralni odnosi između Belgije i Srbije?
"Stvorena je neka nova dinamika, jer se generalno održava mnogo sastanaka u Briselu na kojima učestvuju članovi srpske vlade. Takođe je veoma uobičajeno da se bilateralni sastanci održavaju u Briselu.
U aprilu ove godine smo imali memorandum o razumevanju između naših ministarstava spoljnih poslova, i održali smo bilateralne političke konsultacije. Tako da sam u aprilu ovde imala čitavu delegaciju iz Ministarstva spoljnih poslova.
Nema spornih pitanja između naših zemalja. Naši poslovni odnosi su veoma dobri. Imamo oko 30 do 40 investitora ovde. Veoma smo ponosni na to.
A ako, na primer, govorimo o poljoprivredi, vaša zemlja i dalje ima veoma značajnu poljoprivredu. Kada jedete fritz, jedno od naših nacionalnih jela, postoje šanse da je napravljen od srpskog krompira, što je neverovatno."
Kako Belgija vidi put Srbije ka članstvu u EU?
"Srbija očigledno napreduje na svom putu ka članstvu u EU. Svi mi cenimo napore koje ulaže srpska vlada, posebno Ministarstvo za evropske integracije, u radu na različitim poglavljima koja su već otvorena i koja su u pregovorima.
Naravno, u vezi sa Planom rasta, Srbija je već predstavila svoju reformsku agendu evropskim vlastima u Briselu.
Ova reformska agenda će biti veoma važan i čvrst instrument za unapređenje procesa proširenja, jer je cilj Plana rasta, zasnovanog na reformskoj agendi, da ubrza proces za zemlje kandidate na njihovom putu ka članstvu u EU."
Zelena tranzicija je izuzetno važna za EU. Kako Srbija napreduje po ovom pitanju?
"Srbija je očigledno u okviru ovog procesa pristupanja EU, i već ulaže veliki trud u diverzifikaciju izvora energije, udaljavanje od fosilnih goriva i uglja, i investiranje više u vetroenergiju i solarne energije.
I dalje može da se učini mnogo toga. Ovo je jedna od meni lično važnih tema, jer ja pokušavam svuda da idem biciklom. Mislim da, ako želimo da postignemo zelenu tranziciju, to obuhvata mnogo, mnogo stvari.
Kada jedete fritz, jedno od naših nacionalnih jela, postoje šanse da je napravljen od srpskog krompira, što je neverovatno.
Tu se radi o klimatskim promenama i merama ublažavanja klimatskih promena, ali takođe o transportu, zdravlju, zagađenju, kako smanjiti zagađenje. Dakle, pokreću se različite teme.
Potrebno je da se to komunicira ljudima jer zahteva određeni trud. Moramo da ubedimo ljude da, ako želimo čist vazduh, ako želimo da obratimo pažnju na naše zdravlje, takođe moramo da preduzmemo određene mere i da, znate, malo promenimo naše ponašanje."
Šta bi po vašem mišljenju Srbija mogla da uradi kako bi ubrzala put ka EU?
"Ono što meni upada u oči je da može da bude više komunikacijesa građanima o tome gde zemlja pravi napredak. Komunikacija je veoma važna. Ljudima treba tačno da se objasni o čemu se radi u procesu pristupanja, jer je on u osnovi veoma tehnički, a prelazak ka našim zajedničkim vrednostima treba da bude jasnije prikazan.
Evropski novac je uložen u Srbiju u mnogim različitim oblastima, na primer, u primarne zdravstvene ustanove širom zemlje. To je veoma pozitivna zajednička priča.
Ubrzanje će doći iz spremnosti srpske vlade da nas prati u svim tim projektima i poboljša način života ovde.
Tu je i rad na demokratiji jer delimo iste vrednosti. Evropska unija je projekat vrednosti, zajedničke budućnosti. Vladavina prava je važna.
Mi smo tu da podržimo Srbiju na njenom putu ka Evropskoj uniji."