Estonija je pozvala predsednika Evropskog saveta Antonija Koštu i visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku Kaju Kalas da predstavljaju Evropu u pregovorima između Rusije i Ukrajine.
"Evropa je već izabrala svoje predstavnike: predsednika Evropskog saveta Antonija Koštu i visoku predstavnicu Kaju Kalas. Oboje jasno odgovaraju zemljama EU", izjavio je estonski premijer Kristen Mihal za "Politiko".
Očekuje se da će ovo pitanje biti razmatrano na neformalnom samitu Evropskog saveta u Dablinu u petak, na inicijativu italijanske premijerke Đorđe Meloni, koja je u pismu Košti navela da je pristup Evrope "potpuno neusklađen" i da postoji rizik da će to produžiti rat.
Košta je potom pristao da ova tema dobije prioritet tokom razgovora u Irskoj.
Mihal je rekao da mandat Košte i Kalasove proizlazi direktno iz Evropskog saveta, što znači da nije potrebno da države članice prethodno dogovaraju neki ad hok plan.
Pitanje ko bi trebalo da govori u ime Evrope postalo je sve hitnije kako se intenziviraju pregovori predvođeni SAD.
Ovonedeljnim trilateralnim razgovorima u Abu Dabiju prisustvovali su predstavnici Rusije, SAD i Ukrajine, dok je EU bila predstavljena na odvojenom, širem sastanku na kojem su učestvovali visoki državni službenici.
Lideri Finske i Norveške su prošlog meseca održali 90-minutni telefonski razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, što predstavlja redak kontakt između Evrope i Kremlja.
Međutim, i ovaj razgovor je naišao na oštre kritike danske premijerke Mete Frederiksen, koja je rekla da je "skeptična" prema toj inicijativi.
"Mislim da bi trebalo da očuvamo jedinstvo Evrope, umesto da svako deluje samostalno", rekla je ona.
Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa i jedan od glavnih američkih pregovarača sa Rusijom i Ukrajinom, izjavio je ove nedelje: "Ako bi Evropa uspela da odredi jednu osobu koja bi govorila u njeno ime, to bilo veće dostignuće nego da natera Ruse da je uključe u pregovore".
Prema rečima visokog zvaničnika EU, koji je želeo da ostane anoniman, ne očekuje se da će sastanak u Dablinu rezultirati formalnom odlukom o imenovanju izaslanika. Umesto toga, očekuje se da će lideri postići saglasnost o tome ko bi trebalo da prenosi stavove Evrope Kremlju, dok bi konačan izbor bio donet naknadno.
Prema pravu EU, Uniju na međunarodnoj sceni predstavlja predsednik Evropskog saveta, a tu funkciju trenutno obavlja Košta.
"Interese Evropske unije moraju da predstavljaju njene institucije, u skladu sa Ugovorima", napisao je Košta u odgovoru na pismo Đorđe Meloni, nagoveštavajući da je spreman da preuzme tu ulogu.
Koštin šef kabineta Pedro Lurti kontaktirao je zvaničnike u Moskvi dva puta u junu kako bi uspostavio kanal komunikacije, što je razbesnelo pojedine lidere, objavio je tada "Politiko".
Kalasova takođe ima nadležnosti u oblasti spoljne politike kao visoka predstavnica EU. Međutim, njeni kritičari već dugo tvrde da je bivša estonska premijerka previše oštra prema Rusiji i da ne bi mogla da vodi pregovore sa Moskvom u dobrom duhu.
"Trebalo bi da nas predstavljaju oni kojima verujemo i koji su odgovorni EU, a ne oni koji se dopadaju Putinu", dodao je Mihal.
Međutim, nisu svi saglasni sa tim da institucije EU treba da imaju vodeću ulogu u pregovorima. Liderka francuske desnice, Marin Le Pen, zalaže se za drastično smanjenje diplomatske uloge Brisela.
Fabris Leđeri, poslanik Evropskog parlamenta iz stranke Nacionalno okupljanje (RN), insistirao je da Košta i Kalas ne mogu da govore u ime Francuske.
(EUpravo zato/Politico)