- Razgovor lidera Finske i Norveške sa Vladimirom Putinom izazvao je razdor među nordijskim zemljama, jer su Danska i Švedska doveli u pitanje taj diplomatski potez.
- Aleksandar Stub i Jonas Gar Stere poručili su Putinu da okonča invaziju na Ukrajinu i uključi se u suštinske pregovore, a potom su razgovarali i sa Volodimirom Zelenskim.
Jedinstvo nordijskih zemalja dovedeno je u pitanje u utorak, nakon što su lideri Finske i Norveške održali devedesetominutni telefonski razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Premijeri Danske i Švedske javno su izrazili sumnju u opravdanost ovog diplomatskog poteza.
Do neuobičajenog razmimoilaženja među nordijskim zemljama došlo je nakon što su lideri Danske i Švedske javno kritikovali svoje kolege iz Finske i Norveške zbog iznenadnog telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom.
Inicijativu za razgovor pokrenuli su finski predsednik Aleksandar Stub i norveški premijer Jonas Gar Stere, koji su nedavno bili domaćini nove runde mirovnih pregovora u Oslu.
Dvojica lidera pozvala su Putina da okonča sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu i uključi se u suštinske pregovore kako bi se postiglo trajno i mirno rešenje.
"Razgovor je bio otvoren i sadržajan", izjavio je Stub.
"Ishod ovog rata imaće neposredne posledice po našu bezbednost, kao i po bezbednost Evrope u celini. Za okončanje rata neophodan je neposredan dijalog", dodao je on.
"Istakli smo značaj smirivanja tenzija", rekao je Stere.
U saopštenju objavljenom nakon razgovora naglašeno je da su Stub i Stere sa Putinom razgovarali u svojstvu lidera svojih država, a ne u ime Evrope u celini.
Odmah nakon razgovora sa ruskim predsednikom, Stub i Stere telefonom su kontaktirali ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji im je zahvalio na "aktivnoj" podršci.
Ipak, takav sled diplomatskih poteza nije uspeo da ublaži negativne reakcije susednih zemalja.
Danska premijerka Mete Frederiksen oštro je kritikovala inicijativu, ukazujući na intenziviranje ruskih napada na Ukrajinu kao dokaz da Moskva nije ozbiljna u nameri da postigne diplomatsko rešenje.
Saopštenje Kremlja objavljeno nakon razgovora, prema njenoj oceni, odražavalo je Putinove maksimalističke zahteve.
"Veoma sam skeptična prema ovoj samostalnoj inicijativi Norveške i Finske. O njoj se niko od nas nije prethodno konsultovao", izjavila je Frederiksen ubrzo nakon što je razgovor postao javan.
"Ne vidim nikakve znake da Rusija želi mir sa Evropom - ni u hibridnom ratu koji se vodi svakodnevno, ni u Ukrajini."
Frederiksen je dovela u pitanje i praktičnu korist ove inicijative, povukavši paralelu sa ranijim pokušajima pojedinih evropskih lidera da samostalno uspostave kontakt sa Moskvom. Kao primer navela je odlazak bivšeg mađarskog premijera Viktora Orbana u Moskvu na sastanak sa Putinom.
"Iskreno, ne znam šta oni misle da mogu da postignu na ovaj način", rekla je danska premijerka.
"Ranije smo, uz jasnu podršku ostatka Evrope, isticali da je važno da mi Evropljani nastupamo jedinstveno kada neko odluči da deluje samostalno i, na primer, otputuje u Moskvu. Mnogi od nas su se upravo za to zalagali."
Švedski premijer Ulf Kristerson takođe je izrazio sumnju u opravdanost inicijative, iako je to učinio blažim tonom.
"Moj utisak je da svi žele mir, osim Putina. Moja očekivanja od ovakvih neposrednih razgovora prilično su niska", izjavio je Kristerson.
"Rizik je voditi razgovore koji bi mogli da podele evropski glas. Ne kažem da se to u ovom slučaju dogodilo. Još ne znam o čemu se tačno razgovaralo", dodao je on.
"Razgovori koji bi mogli da navedu Rusiju da bude spremnija da prihvati pravedan mir u skladu sa ukrajinskim uslovima svakako su dobrodošli."
Odgovarajući na kritike, Stere je poručio da Evropa treba da razgovara sa Rusijom, kako bi dopunila poruke koje Moskvi upućuje američka administracija, čiji se pristup ratu razlikuje od evropskog.
Stub, Stere, Frederiksen i Kristerson boravili su u utorak u Helsinkiju, gde su učestvovali na sastanku Nordijskog saveta na nivou lidera.
Političko razmimoilaženje među četvoro lidera posebno je značajno imajući u vidu da su njihove zemlje do sada uglavnom imale usaglašene stavove o ruskom ratu protiv Ukrajine. Sve četiri države spadaju među značajnije bilateralne donatore Kijeva i dosledno se zalažu za uvođenje sve strožih sankcija Moskvi.
(EUpravo zato)
