- Britanski ministri su spremni da izdvoje do 450 miliona funti godišnje kako bi studenti iz EU plaćali povoljnije školarine, ali traže pristup programu 'Made in Europe'.
- London i Brisel pregovaraju i o mobilnosti mladih, trgovini emisijama i poljoprivrednim proizvodima, uz moguć dogovor na samitu 20. novembra.
Britanski ministri su spremni da izdvoje čak 450 miliona funti godišnje kako bi studentima iz Evropske unije omogućili povlašćene cene studiranja na britanskim univerzitetima, ali samo ako Brisel dozvoli Ujedinjenom Kraljevstvu pristup svom industrijskom programu "Proizvedeno u Evropi" (Made in Europe).
Britanska vlada je pripremila planove prema kojima bi studenti iz zemalja EU plaćali školarine po istoj ceni kao britanski učenici.
Međutim, insistira se na određenim ustupcima, tačnije da se omogući pristup predloženom industrijskom programu, koji će uvesti trgovinska ograničenja za zemlje izvan Unije.
Bivša ministarka finansija, Rejčel Rivs, pohvalila je premijera Endija Bernama što razmišlja o odnosima Ujedinjenog Kraljevstva i Evrope, rekavši da veruje da je budućnost Britanije unutar EU.
Međutim, poručila je i da oni koji trasiraju put ka ponovnom članstvu u EU moraju da pred javnost iznesu ubedljive argumente.
Ministri se nadaju da će eventualni dogovor na samitu u Briselu, kasnije ovog meseca, otvoriti priliku za britanske kompanije koje žele da posluju na tržištu EU.
Međutim, ako će studenti iz EU jeftinije studirati na britanskim univerzitetima, to bi moglo da izazove kontroverze u samoj Britaniji, posebno u trenutku kada mnogi diplomci traže da se reši problem visokih školarina i njihovog otplaćivanja.
Osoba upoznata sa pregovorima je izjavila: "Spremni smo da Evropljanima izađemo u susret kada je reč o školarinama, ali zauzvrat moramo da dobijemo nešto značajno. Najveći cilj za koji se trenutno zalažemo jeste pristup programu 'Made in Europe', tako da je tu moguće postići dogovor".
Portparol britanske vlade je istakao da se "gradi ambiciozan i blizak odnos sa EU koji će ojačati našu ekonomiju, zaštititi britansku industriju i stvoriti više mogućnosti za mlade širom Ujedinjenog Kraljevstva".
Inače, iako su se građani 2016. izjasnili na referendumu za Bregzit (izlazak Britanije iz Evropske unije), želja Londona je da se ipak ponovo približi EU, makar određenim benefitima.
Pregovarači već mesecima razrađuju niz sporazuma koji bi trebalo da budu finalizovani na samitu 20. novembra. Bernam će tada iskazati svoju posvećenost znatno bližim odnosima sa EU i predstaviti mogućnosti za budući razvoj saradnje, uključujući i potpuno ponovno pristupanje Uniji.
Šta sve dogovaraju EU i London?
U međuvremenu je, kako se saznaje, postignut načelni dogovor u nekoliko oblasti, uključujući trgovinu emisijama, poljoprivredne proizvode i program mobilnosti mladih. Prema pojedinim izveštajima, čak 80.000 mladih Evropljana moglo bi da dobije dozvolu da dođe u Britaniju zbog posla i studiranja. Države članice EU tražile su kvotu od 100.000 do 150.000 ljudi, dok su neke zagovarale da se brojčano ograničenje uopšte ne uvede.
Dve strane su takođe blizu dogovora o tome da se Britaniji omogući pristup evropskim biometrijskim bazama podataka, saznaje Gardijan, što bi britanskoj vladi moglo da pomogne u praćenju tražilaca azila.
Pristup Britanije programu "Made in Europe", čija se konačna verzija očekuje sledeće godine, i evropski zahtev da studenti plaćaju niže školarine na britanskim univerzitetima predstavljaju dve preostale prepreke.
Zvaničnici EU žele da njihovi studenti plaćaju nešto više od 9.000 funti godišnje, umesto 60.000 funti koliko često plaćaju stranci. Ova ideja je nakratko zaustavila pregovore ove godine, pošto su britanski zvaničnici izjavili da su bili zatečeni predlogom.
Diplomate EU navode da je na vrhu liste britanskih zahteva pristup sistemu Evrodak (Eurodac), evropskoj bazi podataka koja sadrži otiske prstiju svih tražilaca azila starijih od šest godina. Međutim, ne znači da će svaka članica EU podržati ovakvu razmenu podataka.
Izvori su za Gardijan rekli da je vlada spremna da napravi ustupke u vezi sa školarinama i da univerzitetima, koji se već suočavaju sa finansijskim problemima, nadoknadi prihode koje bi zbog toga izgubili. Zvaničnici Ministarstva finansija pripremaju procene troškova u različitim scenarijima, uključujući različite nivoe popusta za evropske studente i različitu potražnju za studiranjem na britanskim univerzitetima.
Prema najskupljem scenariju, koji podrazumeva smanjenje školarina na isti nivo kao za domaće studente, vlada bi mogla da izdvoji čak 450 miliona funti godišnje.
Ujedinjeno Kraljevstvo takođe radi na obezbeđivanju pristupa Šengenskom informacionom sistemu II, bazi podataka koja sadrži informacije o beguncima, nestalim osobama i ukradenoj robi i u realnom vremenu upozorava na njihovo prekogranično kretanje.
(EUpravo zato/Guardian)