- EU treba da ponudu 'pridruženog članstva' Kanadi pretvori u stvarno partnerstvo, kaže izvestilac EP Tobijas Kremer.
- On traži institucionalni okvir, uz saradnju u trgovini, odbrani, digitalnoj politici, Arktiku i razmeni studenata.
Evropska unija mora da pretvori ponudu "pridruženog članstva" upućenu Kanadi u suštinsko partnerstvo koje će prevazići okvire trgovinske saradnje, izjavio je za Euronews Tobijas Kremer, stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Kanadu.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je u septembru Kanadu da postane prva „pridružena članica" EU, ali nije detaljnije objasnila šta bi taj dosad neviđeni status konkretno podrazumevao.
Ponuda je usledila u trenutku kada geopolitička previranja približavaju Brisel i Otavu. Kanada je ušla u trgovinski rat sa svojim tradicionalnim saveznikom, Sjedinjenim Američkim Državama, dok se EU suočava sa teškoćama u nastojanju da zadrži podršku Vašingtona kada je reč o Ukrajini.
Dve strane trebalo bi da se sastanu na samitu u Montrealu krajem naredne nedelje, a očekuje se da će biti postignuti dogovori u nekoliko oblasti, uključujući kritične sirovine i digitalnu saradnju.
Više od trgovinskih sporazuma
"Tokom proteklih nekoliko meseci, Kanada i Evropa bile su veoma uspešne u razmenjivanju ljubavnih pisama i poruka o tome koliko zaista želimo da sarađujemo", rekao je Kremer, nemački poslanik socijalističke orijentacije u Evropskom parlamentu.
"Ali mislim da je sada zaista došlo vreme da se uozbiljimo i tu ljubavnu priču pretočimo u konkretne obaveze."
On je dodao da "pridruženo članstvo" mora da znači „najbliže moguće partnerstvo koje EU može da ponudi zemlji koja nije evropska". Budući da je Kanada verovatno najviše evropska među neevropskim zemljama, smatra Kremer, to partnerstvo trebalo bi da bude veoma tesno.
Kremer je insistirao na tome da odnosi dve strane moraju da podrazumevaju više od "trgovinskog sporazuma sa nečim dodatnim".
"Ti odnosi moraju da dobiju novi kvalitet."
Založio se za "pragmatičan pristup" koji bi obuhvatio sektorske sporazume u oblastima trgovine, odbrane, digitalne saradnje, Arktika i razmene studenata, ali i otišao korak dalje.
"Trebalo bi da napravimo dodatni korak i sve te dobre inicijative počnemo da objedinjujemo u nešto trajnije, u zajednički institucionalni okvir za koordinaciju i saradnju."
Kremer je predložio da Kanada učestvuje, u svojstvu posmatrača, u radu Saveta EU, u kojem se sastaju ministri država članica. Takođe je pozvao na osnivanje formalne parlamentarne skupštine za partnerstvo.
Takvo telo moglo bi da bude organizovano po uzoru na postojeću Parlamentarnu skupštinu za partnerstvo EU i Ujedinjenog Kraljevstva. To telo okuplja po 35 članova sa obe strane dva puta godišnje, a njegovi sastanci mogu biti posvećeni konkretnim oblastima javnih politika.
Kada je reč o Velikoj Britaniji, Kremer je, međutim, ocenio da je ono evropska zemlja za koju bi, "ukoliko to želi", cilj trebalo da bude "punopravno članstvo, a ne pridruženo članstvo".
Njegove izjave usledile su nakon što je britanski premijer Endi Bernam nedavno izneo ideju o ponovnom pristupanju EU, dok ankete pokazuju da većina Britanaca želi povratak zemlje u Uniju.
Kremer se, međutim, založio i za bližu saradnju ne samo sa Ujedinjenim Kraljevstvom i Kanadom već i sa zemljama poput Australije i Južne Koreje.
"Smatram da je u našem interesu da okupimo sve te aktere i poručimo: 'Stanite malo - zapravo, većina sveta želi da se politika 21. veka zasniva na kolektivnoj bezbednosti, zajedničkim interesima i međusobnom poštovanju, a ne na načelu da je pravo na strani jačeg.'"
(EUpravo zato)