Portugalski premijer Antonio Kosta podneo je ostavku u novembru prošle godine zbog istrage o navodnim nepravilnostima koje je počinila njegova većinska socijalistička administracija u upravljanju projektima iskopavanja litijuma i vodonika u zemlji.
Ni godinu dana kasnije, pretpostavlja se da će Kosta biti imenovan za sledećeg predsednika Evropskog saveta i na taj način u potpunosti povrati svoj politički kredibilitet nakon što je bio umešan u istragu o korupciji koja je prekinula njegov premijerski mandat.
Nakon dugih diskusija u Briselu prošlog ponedeljka, diplomate EU su pri stavu da je Kosta jedan od troje kandidata koji su predodređeni za tri moćne funkcije u Briselu, iako još nija doneta konačna odluka o imenovanjima za te funkcije.
Njegov status svedoka u tekućoj sudskoj istrazi o korupciji i trgovini uticajem u početku se nije pojavio kao kamen spoticanja.
Suočen sa skandalom, Kosta je dosledno i žestoko branio svoju nevinost i rekao da se povukao iz vlade da bi sačuvao svoj politički integritet, a ispostavilo se da su tužioci pomešali Kostino ime sa imenom ministra ekonomije Antonija Koste Silve u transkriptima razgovora koji su prisluškivani, dovodeći na taj način u pitanje kredibilitet pravnog slučaja.
Vanredni izbori U Portugalu održani su u martu, a opozicija desnog centra pobedila je sa malom razlikom, dok je krajnja desnica prvi put osporila tradicionalnu dominaciju dve stranke u portugalskoj politici. Tako je manjinska vlada desnog centra na čelu sa premijerom Luisom Montenegrom tada položila zakletvu.
Sada bi imenovanje na jedan od najviših pozicija u EU moglo pomoći Kosti da ponovo potvrdi svoj kredibilitet i glas koji ga je pratio - da je jedan od političara bloka od najvećeg poverenja i poštovanja.
Kostina Socijalistička partija pretenduje za čelno mesto Evropskog saveta u narednih pet godina, a on se pojavio kao njihov glavni kandidat.
Bez sumnje, jedan od najvećih podsticaja Kosti je nepokolebljiva podrška novopostavljenog portugalskog premijera Montenegra, koji je ranije bio njegov politički rival.
Montenegro je Kostu opisao kao najboljeg kandidata za taj posao i obećao da će učiniti sve što je u njegovoj moći da podrži Kostinu kandidaturu, što se smatra ključnim u davanju kredibiliteta Kostinom zahtevu za predsedavanje Savetom.
Portugalski premijer je izjavio i da ima „više poverenja" u Kostu nego što bi imao u socijalistu druge nacionalnosti Pohvalio je Kostine rezultate u promovisanju evropskih integracija, po pitanju podrške Ukrajini, kao i njegova zalaganja po pitanju procesa proširenja EU.
Kostu takođe poštuje šefica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen - dok je njen odnos sa sadašnjim predsednikom Saveta Šarlom Mišelom, najblaže rečeno hladan.
Prema mišljenju političkog analitičara Rikarda Borhesa de Kastra, Kosta je vešt pregovarač koji je u stanju da „okupi" lidere svih političkih boja i „stigne tamo gde bi drugi možda imali više poteškoća".
Na kraju krajeva, Kostin „kapacitet za dijalog" i to đto važi za veštog pregovarača će mu dati prednost, rekao je Borhes de Kastro za Euronews.
Slovenački premijer Robert Golob, liberal, rekao je da ga podržava jer "ima mnogo iskustva i mudrosti".
Još dva izvora upoznata sa pregovorima rekla su da tokom pregovora nije bilo većeg protivljenja Kosti nije bilo većeg protivljenja i da će njegova kandidatura verovatno biti potvrđena.
Zabrinutih ipak ima
Međutim, drugi izvor izjavio je u razgovoru za Euronews da su neki lideri izrazili zabrinutost da Kosta ne deli većinu stavova lidera EU o pitanju migracione politike.
Jedna od prvih velikih promena politike nove administracije desnog centra Montenegra bila je pooštravanje portugalskih migracionih pravila, koja su pod Kostom dozvoljavala građanima koji nisu iz EU da migriraju u Portugal bez ugovora o radu.
Kosta stoga ima reputaciju da vodi jednu od najliberalnijih migracionih politika „otvorenih vrata" u bloku, što daje povoda za sumnju najtvrdokornije desničarske vlade predstavljene u Evropskom savetu, kao što je italijanska vlada Đorđe Meloni.
Njen vladajući partner - ministar inostranih poslova Antonio Tajani iz Evropske narodne partije (EPP) desnog centra - rekao je novinarima nakon sastanka stranke u Briselu da ni on nije siguran u Kostinu kandidaturu jer, kako je kazao, Kosta nije zauzeo čvrst stav o ratu u Ukrajini.
EPP je takođe prošlog ponedeljka pokušala da razgovore o predsedavanju Savetom skrene na drugu stranu, pokušavajući da sklopi nagodbu koja do sada nije bila praksa kada je u pitanju funkcija šefa Saveta. Tačnije, da se ovaj mandat podeli na dva mandata od po dve ipo godine te da drugi deo manadta eventualno preuzme neko od njihovih kandidata.
Ovaj potez - koji je socijaliste zatekao nespremne, može biti veoma rizičan za EPP, jer je stranci potrebna podrška socijalističkih i liberalnih poslanika da izgura svog glavnog kandidata Ursulu fon der Lajen na mesto predsednice Komisije.
Socijalisti bi mogli da zaigraju na tu pregovaračku kartu kako bi naterali EPP da odustane od zahteva za deo mandata u predsedništvu Saveta.
Orbanova uloga
Dok Kostini progresivni stavovi i istorija jake socijalne politike potencijalno iritiraju neke od najtvrdokornijih lidera bloka, njegov topli, lični odnos sa nekim od ovih lidera mogao bi se pokazati ključnim za njega u obezbeđivanju široke podrške.
Prošlog leta, Kosta je izazvao bes kod kuće nakon što je izmenio svoj diplomatski raspored da odleti avionom Vazduhoplovstva za Mađarsku, kako bi sedeo pored Orbana u Budimpeštanskoj Puškaš Areni tokom finala Lige Evrope između Sevilje i Rima.
Ove veze bi mogle da se pokažu kritičnim, a jedan od najvećih izazova sledećeg predsednika Saveta biće da prikupi jednoglasnu podršku ključnim odlukama EU, pri čemu je Orban najskloniji upotrebi svog prava veta kako bi napravio zastoj u nekim važnim pitanjima.
S obzirom da će Mađarska, po principu rotacije, narednih šest meseci predsedavati Savetom EU do kraja ove godine, ukoliko bude izabran na mesto za koje pretenduje, Kostina odnos sa liderom kog mnogi smatraju "crnom ovcom" mogao bi biti presudan u njegovoj karijeri.
Orban je nakon razgovora o najvišim funkcijama EU tvrdio da je dogovor o tri kandidata za najviše pozicije u Briselu, postignut.
(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)