Italijanski parlament je odobrio spornu reformu kojom se regijama dodeljuju veća ovlašćenja, što je potez za koji kritičari tvrde da će još više pojačati istorijski jaz između bogatog severa i siromašnijeg juga zemlje.
Pod vođstvom Lige u koalicionoj vladi, donji dom parlamenta je usvojio reformu nakon celonoćne burne sednice, koja se završila tako što su opozicioni poslanici zapevali nacionalnu himnu i mahali italijanskom zastavom.
Poslanici Lige isticali su žuto-crvenu zastavu istorijske Mletačke Republike s krilatim lavom. Reforma je usvojena sa 172 glasa za i 99 protiv.
Reforma desne koalicije
Lider Lige i zamenik premijerke Mateo Salvini pozdravio je "pobedu za sve Italijane", napisavši na iksu da će reforma pomoći Italiji da postane modernija zemlja s manje izgubljenih resursa.
Desna koalicija premijerke Đorđe Meloni uspela je da progura reformu u sklopu planova o širem preuređenju italijanske države, što se odnosi i na planove o direktnom izboru šefa vlade.
Novi zakon regijama omogućava da zatraže šira ovlašćenja kada su u pitanju ključne javne usluge, poput zdravstva i obrazovanja, i da im omogući veći uticaj na trošenje poreskih sredstava.
Podela na bogatiji sever i siromašniji jug zemlje vidljiva je, primera radi, u ekonomskom jazu između južne regije Kalabrije, gde BDP po stanovniku iznosi oko polovine proseka EU, i severne pokrajine Bolzano, gde BDP po glavi stanovnika iznosi oko 150 odsto evropskog proseka.
Opozicija želi da referendumom ukine zakon o autonomiji
Demokratska stranka levog centra, opozicioni PD, želi referendumom da ukine zakon o autonomiji i najavljuje da će odmah početi sa prikupljanjem potpisa.
PD je najavio da će, zajedno s ostalim opozicionim strankama, pokretima i predstavnicima civilnog društva zatražiti referendum o odbacivanju zakona kojim se uvodi, kako je istakao njihov predstavnik u Senatu Frančesko Bočija, "diferencirana autonomija".
Za Ansu je rekao da će opozicija odmah početi da prikuplja potpise za referendum protiv zakona o "podeljenoj Italiji".
"Majka svih reformi"
Ambiciozna revizija ustava predviđa, između ostalog, da se omogući direktan izbor premijera.
Premijerka Meloni snažno se zalagala za promenu, nazvavši je "Majkom svih reformi", ali pritom se suočila sa snažnim otporom opozicionih stranaka i skoro je sigurno da će se o njoj odlučivati referendumom.
Prema predlogu bi se premijer birao na pet godina, a koalicija, koja podržava pobedničkog kandidata, trebalo bi da dobije najmanje 55 odsto mesta da bi se garantovala funkcionalna većina u oba doma.
Desna koalicija Đorđe Meloni smatra da će novi zakon pridoneti okončanju hronične političke nestabilnosti u Italiji, koja je, od Drugog svetskog rata imala skoro 70 vlada, i da će naciju učiniti demokratičnijom.
Kritičari, pak, veruju da bi ovakav predlog zakona mogao da izazove haos jer bi birači mogli da podrže jednu osobu za premijera, dok biraju poslanike iz druge stranke.
Svaku promenu ustava moraju dvaput odobriti oba doma parlamenta s dvotrećinskom većinom potrebnom za poslednja dva glasanja. Ne uspe li taj proces, mora se održati referendum, no oni u Italiji često propadaju.
Meloni neće podneti ostavku
Meloni je obećala da će se žestoko angažovati u kampanji za promenu, kazavši da državi više ne bi trebalo da se nameću tehnokratske vlade, kako se dogodilo za vreme krize izazvane pandemijom 2021. kada je premijer postao bivši šef Evropske centralne banke Mario Dragi.
Istakla je i da ne bi podnela ostavku ukoliko izgubi na eventualnom referendumu, koji će se verovatno održati 2025.
(EUpravo Zato/Index.hr)