Ministri za okolinu država članica Evropske unije danas su u Luksemburgu konačno potvrdili Zakon o obnovi prirode, nakon što je austrijska ministarka iz reda Zelenih suprotno nalozima svoje vlade glasala "za" i tako omogućila većinu.
Uredba o obnovi prirode ključni je zakon u okviru Zelenog plana. Njime se predviđa obnova najmanje 20 odsto kopnenih i morskih područja koja su u lošem stanju do 2030. i svih ekosistema do 2050. godine.
Iako su Savet Evrope, koji predstavlja države članice i Evropski parlament postigli dogovor o zakonu prošle godine, njegova zvanična potvrda trebalo je da bude samo formalnost, međutim, jedva je prošao u parlamentu, a u Savetu nije bilo kvalifikovane većine.
U Evropskom parlamentu je u februaru ove godine izglasan tesnom većinom, a onda je zapelo u Savetu.
Potom je austrijska ministarka za okolinu Leonor Gevesler odlučila da podrži zakon uprkos suprotnoj preporuci svoje vlade. To znači da je za zakon morala da glasa većina od 55 država članica.
Zašto je Zakon o obnovi prirode izazvao kontroverze?
Protiv uredbe glasale su Finska, Švedska, Poljska, Italija i Holandija, a suzdržana je bila Belgija, koja predsedava Savetom. Austrijska vlada je odmah po usvajanju zakona najavila da će podneti tužbu pred Sudom EU i tražiti poništenje odluke jer glas savezne ministarke "ne odgovara domaćoj volji i nije u skladu s ustavom".
Evropska komisija je u junu 2022. predložila zakon o obnovi prirode pošto je više od 80 odsto evropskih staništa u lošem stanju. U predlogu se navodilo da bi države članice trebalo da obnove najmanje 20 posto područja koja su u lošem stanju do 2030, 60 posto do 2040. i 90 posto do 2050. godine.
Predlog zakona je izazvao oštre podele među desničarskim poslaničkim klubovima, s jedne strane, i socijalista i zelenih koji su ga i podržali.
Poslanički klub Evropske narodne stranke isticao je da bi zakon u obliku u kojem je predložen doveo "do smanjenja proizvodnje hrane, povećao bi cene, dodatno ugrozio sigurnost hrane u Africi i blokirao infrastrukturne projekte koji su ključni za klimatsku tranziciju".
Austrijska narodna partija je istakla da će podneti tužbu protiv Gevesler jer je "zloupotrebila funkciju". Prema tamošnjim zakonima o korupciji, to krivično delo moglo bi ministarku da košta od šest meseci do 5 godina zatvora, pa čak i 10 godina ukoliko nanesena šteta premašuje 50.000 evra.
Konzervativci smatraju da Gevesler nije bila zakonski ovlašćena da glasa za sporni zakon.
"Ona nema pravo da Republiku Austriju obavezuje na bilo šta", poručio je kancelar Karl Nehamer.
Austriju čekaju izbori u septembru nakon petogodišnje vladavine koalicije između konzervativaca i Zelenih.
Doprinos ublažavanju klimatskih promena
Nova pravila bi trebalo da pomognu u obnovi biološke raznolikosti degradiranih ekosistema u kopnenim i morskim područjima država članica i doprinesu ublažavanju klimatskih promena.
Postavljaju se obavezujući ciljevi u sedam područja kao što su obnova kopnenih, obalnih i slatkovodnih ekosistema, obnova morskih ekosistema, obnova urbanih ekosistema, obnova prirodne povezanosti vodotoka i prirodnih funkcija susednih poplavnih područja, obnova populacija oprašivača i obnova šumskih ekosistema.
Države članice u svojim nacionalnim planovima treba da definišu kako će ispuniti te ciljeve. Iz mera su izuzeta područja koja se koriste za vojne svrhe i ključna su za nacionalnu odbranu, a predviđena je mogućnost odlaganja ciljeva u slučaju vanrednih socioekonomskih posledica.
(EUpravo Zato/Index.hr)